Dušku Đorđeviću, službeniku za poslove zaštite, bezbednosti i zdravlja na radu, posle 21 godine i skoro tri meseca radnog staža prestao je radni odnos poslednjeg majskog dana u Domu omladine, uz obrazloženje da je prestala potreba za ovim poslom usled organizacionih promena u toj ustanovi. Ta vest za ovog šezdesetogodišnjaka došla je kao grom iz vedra neba. Čitava procedura završena je ekspresno – samo za tri dana, bez prethodnih najava o namerama poslodavca. Nova sistematizacija, njeno usvajanje, otkaz…
Ni pristojna otpremnina od blizu 10.000 evra koju su mu dodelili, koliko bi, inače, dobio svako drugi zaposleni u tom statusu iz javnog sektora, za njega nisu razlog za zadovoljno trljanje ruku, jer to nije bila njegova želja, nego prisila. On samo želi da se vrati na posao. Već je angažovao advokata koji se trenutno bavi analizom slučaja – u smislu da li postoje zakonske mogućnosti da se pokrene radni spor.
Duško smatra da je pozadina otkaza političke prirode, te da je ono što piše u rešenju o tehnološkom višku samo pokušaj da se prikrije istina. Da ne bi bilo providno da je jedini činovnik za odstrel, formalno bez posla je ostalo još par zaposlenih od 35 koliko ih ukupno broji ova ustanova za mlade, uključujući i one koji uopšte ne dolaze na posao, a nalaze se na platnom spisku, poput bivših direktora Doma omladine. Po Duškovim saznanjima, recimo, jedan bivši direktor skoro čitavu deceniju se nije pojavio u ustanovi, a prima platu i niko ne postavlja pitanje njegove uloge i trošenja budžetskih para. Ali, takvi nisu višak…
Ekspresno menjanje sistematizacije
U Duškovom obrazloženju rešenja o otkazu piše da su izmenom pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 26. maja ove godine izvršene promene načina poslovanja, po kojima su ukinuta određena radna mesta, između ostalih i mesto na kojem je bio raspoređen Đorđević. Narednog dana je ta odluka usvojena, a trećeg dana već su mu uručili rešenje o otkazu.
U obrazloženju piše da „usled organizacionih promena ne postoji drugo odgovarajuće radnom mesto u ustanovi na koje može biti raspoređen, pa je tako stekao status tehnološkog viška, a radni odnos mu prestaje 31. maja”.
Doduše, ostavljena je mogućnost da se žali nadležnom sudu u roku od 60 dana od dostavljanja rešenja.
Sumnja se da je na direktora Doma Nebojšu Jakovljevića izvršen politički pritisak. Ko i zbog čega nismo uspeli da saznamo jer nam se na više poziva nije javio do zaključenja ovog broja novina. Zbog nemogućnosti da se čuje druga strana, zadržaćemo se samo na verziji oštećenog Đorđevića.
– Dan pred tribinu na Đačkom trgu ispred Prve gimnazije, 16. maja, koju su organizovali studenti, od kolege sam obavešten da će da dođu momci da pozajme stolice Doma omladine. Organizatori su ih uzeli i uredno vratili. Pri povratku video sam da policija stoji sa njima i da ih legitimiše, pa sam pokušao sa policajcem to da raspravim. Ispričao sam da je sve u redu, da im je dozvoljeno da uzmu stolice i da ne postoji nikakav problem, ali mi je policajac saopštio da je podneta krivična prijava i da mora njih petoro da privede, a meni je kazao da pođem u policiju i da dam izjavu u svojstvu svedoka. To sam i učinio, priča Duško, pa nastavlja.
– U policiji sam ispričao da me je dan pre manifestacije kolega Boža (koji je blizak saradnik direktora) pitao da li sam sutra tu i da li mogu da ispratim to sa stolicama, jer će momci doći u pet da ih uzmu i da ih posle manifestacije, oko devet, vrate. I tako je i bilo. Sutradan sam opet bio pozvan iz policije da dopunim izjavu, što mi je bilo čudno. U razgovoru sa policijskim službenikom, kome su prisustvovali i Boža i direktor Jakovljević, pitali su me da li je Boža upotrebio reč „možda će organizatori da dođu po stolice ili nije”. Pošto tako nije ni rekao, potvrdio sam staru izjavu. Posle par dana, tačnije 28. maja, direktor mi uručuje otkaz. Bilo mu je neprijatno, dok mi je to saopštavao i pravdao se kako on nije kriv, da to nikada ne bi uradio… Čitava procedura oko otkaza je završena rekordno brzo. Nova sistematizacija je napravljena 26. maja, narednog usvojena, a ja sam već 28. maja dobio rešenje o otkazu, kaže Dušan sa puno gorčine.
Kad stigne direktiva
Po njegovim rečima, uopšte se ranije nije spominjala nova sistematizacije radnih mesta. I nije mu uteha što navodno postoji još dvoje prekobrojnih činovnika.
– Ja ne znam ko su te osobe u Domu omladine. Pretpostavljam da su ljudi koji su pre par godina premešteni iz JKP „Šumadija”, pa su ih, ne znajući šta će sa njima strpali kod nas. Blagajničko i još neko drugo mesto su ukinuli, kaže Duško, koga otkaz u neku ruku i nije iznenadio, jer je sve vreme podržavao studentske akcije i redovno izlazio na studentske proteste, nosio bedževe na odeći… Očito je to nekome zasmetalo.
Duško nije propustio priliku da pita direktora još prvo veče po podnošenju krivične prijave za krađu stolica – zašto je to uradio.
– Direktor mi je odgovorio otvoreno da je on to morao da uradi. Da ne bi on to sam, već mu je javljeno telefonom da tako mora da postupi. Isto to moranje bilo je kada je meni dao otkaz. Direktno sam ga pitao – zašto Šone meni otkaz? Rekao je da je na nekoj višoj instanci odlučeno da je višak i da je morao to da sprovede, tvrdi Duško.
S ponosom kaže da je i posle svega što ga je snašlo uz studente i da podržava sve što oni rade. A i studenti su stali uz njega i podržali ga organizujući javni skup na trgu ispred Gimnazije i njegovog bivšeg radnog mesta.
– Kada su studenti ušli u Rektorat pre godinu i po dana, tada sam na prvom sastanku, gde je bio deo kolektiva Doma omladine, predložio da i oni stanu na stranu studenata i podrže ih, kako i ime Doma kaže, ali to nije prihvaćeno. Od prvog dana studentskog protesta nosim bedževe, priča Duško, ali nikad mu niko ništa nije prigovorio, kaže, oseća se sada lično napadnutim i braniće se svim dozvoljenim sredstvima.
– Ne učestvujem u tim njihovim ćaci kombinacijama, to me ne interesuje. Inače, ni danas ne znam ko je konkretno dao odobrenje da se pozajme stolice studentima za manifestaciju, direktor ili njegov pomoćnik, koji je mene obavestio o tome. Iz organizacije skupa pred Gimnazijom kažu da su dobili saglasnost za stolice od direktora Nebojše Jakovljevića. Verovatno da je to on i odobrio, ubeđen sam da ne bi smeo Boža to meni da prenese, a da mu prethodno ovaj to nije rekao, pojašnjava naš sagovornik.
Duško Đorđević je, inače, pre Doma omladine radio u Skupštini grada kao fotoreporter, ali sada mu je uskraćena mogućnost da se tamo vrati, s obzirom da je angažovan drugi čovek.
Istina se ne može ućutkati
U petak uveče na Đačkom trgu održan je tročasovni skup podrške Dušku Đorđeviću ujedinjenih zborova Kragujevca sa studentima u blokadi kragujevačkog Univerziteta. Studenti su simbolično doneli stolice sa oblepljenim natpisom „studenti pobeđuju” pred ulaz u Dom omladine, jer oko njih je sve počelo. Puštana je muzika „Osvajača”, budući da je direktor Jakovljević njihov frontmen. Cilj je bio da se direktoru vrate stolice koje su navodno ukradene. U to vreme Dom je bio zamandaljen, a ulica blokirana za saobraćaj.
– Danas svako treba da bude spreman da da doprinos za bolje društvo. Ono što je Duško uradio je odličje jednog normalnog građanina, čemu svi težimo, izjavio je Stefan Manojlović, predsednik Ujedinjenih zborova Kragujevca.
Sa stepeništa Doma omladine Stefanove kolege iz zborova poručile su da studenti ne pristaju da poštenje bude kažnjeno.
– Kad neko izgubi posao zato što je ostao veran istini i svojoj savesti, to nije problem samo jednog čoveka, to je upozorenje svima nama. Ako ćutimo danas, sutra se isto može dogoditi bilo kome. Zato smo se okupili da jasno poručimo da nećemo okretati glavu pred nepravdom, nećemo prihvatiti da se od ljudi traži da biraju između istine i egzistencije. Tražimo poštovanje, odgovornost i pravo svakog čoveka da govori istinu bez straha od posledica. Naša snaga je u zajedništvu, u istini, a istina se ne može ućutkati. Danas smo ovde da pokažemo da pošten čovek nije sam i da dostojanstvo nema cenu, poručili su predstavnici zborova građana.
A studenti u sličnom maniru – da podržavaju žrtve sistema.
– Pre nego što se sistem okomi na čoveka, on se obruši na istinu. Na ovom primeru vidimo prirodu malih ljudi, poslušnika za koje su institucije „privatni posed”, istakli su studenti.
Dušku Đorđeviću je ostalo samo da se zahvali i to je učinio na najbolji mogući način, kratko: „Budite ljudi, nije teško biti čovek”.
Dešavanja oko Duška Đorđevića nastavljena su i dalje pravim „ratom” na društvenim mrežama i portalima između onih koji su uz Đorđevića i onih protiv njega. Ovi drugi od celog slučaja vide samo cifru dodeljene otpremnine.
Piše: Elizabeta Jovanović
