Pred raspisivanje konkursa za direktore škola kojima ističe četvorogodišnji mandat ili odlaze u penziju, izvesno je da će vlast učiniti sve kako bi na rukovodeća mesta postavila lojalne kadrove i „neposlušne“ škole dovela u red. Zaposleni su zabrinuti što se takvim kadriranjem zanemaruju stručnost rukovodilaca i podrška nastavnika i roditelja. O konačnom izboru direktora odlučuje ministar prosvete, što je po zakonu, ali kada se pojedine škole u Srbiji „disciplinuju” zbog podrške studentima, prosvetari upozoravaju da se radi o gruboj politizaciji obrazovno-vaspitnih ustanova. Iz Kragujevca su poručili da neće da tolerišu takvu „praksu” i da su spremni da štite svoj položaj, ugled i dostojanstvo.
Izbor za direktora Muzičke škole „Dr Miloje Milojević” u Kragujevcu bila je „pokazna vežba” kako treba da izgleda postavljanje školskih rukovodilaca, po meri ministra prosvete, odnosno vlasti. Na legitimnom javnom konkursu 31. marta, na tajnom izjašnjavanju Nastavničkog veća, od 155 prisutnih članova kolektiva, prvi kandidat dobio je 79 glasova, ostalih 73 glasa raspodeljeno je na tri kandidata, dok je peta kandidatkinja Nevena Pavlović dobila svega tri glasa. Kako je saopštio Nezavisni sindikat Muzičke škole, ministar je, potpuno ignorišući volju profesora, poništio konkurs bez ijednog konkretnog obrazloženja, a zatim je rešenjem od 6. maja za novu v.d. direktorku nametnuo osobu sa svega tri glasa.
Nezavisni Sindikat Muzičke škole saopštio je da se iza unapred osmišljenog scenarija kadrovskog inženjeringa i nameštanja funkcija pojedincima, krije grubo kršenje Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) i potpuno gaženje dostojanstva prosvetnih radnika.
Predsednica tog sindikata Ivana Ilić kaže za „Kragujevačke” da je za direktora škole izabrana „nekompetentna osoba”.
– Ona nam je nametnuta, ona je radnik iz Beograda, a rodom je iz Kragujevca, rekla je Ilić.
Prema njenim rečima, učinjena je potpuna destabilizacija škole pred kraj školske godine.
– Pomoćnici direktora su dali ostavke i pojedini rukovodioci stručnih aktiva. Nemamo informacije o organizaciji kraja školske godine i sve obaveze koje nas očekuju da završimo školsku godinu apsolutno su neorganizovane, kaže Ilić.
Ona ocenjuje da škola ima mnogo problema zbog odluke Ministarstva da na čelo jedne velike školske institucije koja ima više od hiljadu učenika i 170 zaposlenih postavi osobu koja je nekompetentna „po svim aspektima” rukovodioca jedne školske ustanove.
– Vršilac dužnosti direktora moli nas „da imamo strpljenja da nauči”, a mašinerija kakva je Muzička škola nema vremena za takve rukovodioce kojima treba da damo vreme da uče, kaže Ilić.
Da li je to moguće?
Unija sindikata prosvetnih radnika Kragujevca (USPRK) upozorava da postoje nagoveštaji da se isti scenario sprema i za druge škole u kojima do kraja ove godine predstoji raspisivanje konkursa zbog isteka mandata direktora. Najbliža tome je osnovna škola „Milutin i Draginja Todorović”, gde za mesto direktora konkuriše dvoje kandidata, a kako se priča, veće šanse ima onaj sa mnogo manje glasova nastavnika i roditelja. Izbori za direktore očekuju se i u Prvoj i Drugoj kragujevačkoj gimnaziji i Srednjoj školi „Kralj Aleksandar Karađorđević” (nekadašnji VIŠ).
U javnosti se spekuliše, a mnogi tvrde da to nisu nagađanja već „ozbiljne“ priče, da je direktor TUŠ „Toza Dragović” Ivica Miljković „viđen” za novog direktora Prve kragujevačke gimnazije. Mnogi se pitaju da li će on time biti nagrađen za „zasluge” tokom blokade škole ili je to „packa“ direktorki gimnazije Slavici Marković koja je izašla iz škole i bila uz zaposlene na protestu na Đačkom trgu.
Za direktorsko mesto,kako se komentariše u nastavničkim krugovima, Ivica Miljković se „kvalifikovao” bahatim ponašanjem za vreme blokade škole. Javnosti je poznat po tome što je fizički nasrnuo i vređao jednu maturantkinju na početku blokade, po kažnjavanju đaka i otkazu profesorki Suzani Rogan zbog podrške studentima, po zaključavanju toaleta učenicima u blokadi i oduzimanju donacije hrane i ličnih stvari…
Naši sagovornici, nastavnici srednje škole koji su takođe čuli za „kandidata“, kažu da ovoj vlasti ništa nije sveto, jer kada je krenula da uništi Petu beogradsku i Jovinu gimnaziju, neće imati zadrške ni kada je u pitanju Prva kragujevačka.
– Najgore je što za direktore škola dovode neke „levake”, dunstere, one koji nemaju kompetencije za rukovodioca. Obično nalaze mlađe ljude, njima lojalne, koji su im zahvalni na zapošljavanju, kaže nastavnik koji je želeo da ostane anoniman.
Protest upozorenja
– Nametanje direktora u školama od strane vlasti do 2017. godine nije bilo dramatično, ali je u poslednje vreme postalo vulgarno, ocenjuje predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Kragujevca Milan Jevtić.
On objašnjava da se direktori škola, po Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, imenuju odlukom ministra prosvete.
– Ministrova je poslednja bez obzira na glasanje na Nastavnom veću i u Školskom odboru. Kada je ministar to uneo u zakon 2017. godine, dao nam je obrazloženje da je to uradio najviše zbog toga da ne bi bilo zloupotreba u nekim sredinama i da će samo izuzetno njegov glas presuditi suprotno želji Školskog odbora i Nastavničkog veća. Ono što je bila „retka pojava”, sada je postalo pravilo, kaže Jevtić.
On smatra da je postavljanje rukovodilaca koji su na „liniji“ način da se škole, posebno zbog uključivanja u blokade, stave pod kontrolu. Tome u prilog ide i činjenica da je u školama i veliki broj zaposlenih koji rade na određeno vreme, kaže Jevtić za „Kragujevačke“.
Iz USPRK poručuju da neće da ćute niti da tolerišu politizaciju u školama. Prosvetni radnici su digli glas protiv “nasilja i grube politizacije obrazovanja” na protestu upozorenja koji je održan ispred Školske uprave.
Predstavnici sindikata predali su u Šumadijskom upravnom okrugu pismo u kome upozoravaju na “moguće scenarije” u postupku izbora direktora škola i politizaciju koja urušava ugled obrazovno-vaspitnih ustanova. Poručili su da je protest prvo upozorenje sa porukom da prosvetni radnici neće tolerisati nasilje i biće spremni da zaštite integritet škola, svoj položaj, ugled i dostojanstvo.
– Nećemo i ne možemo trpeti niti tolerisati postojanje direktora škola koje ne žele ni kolektiv niti roditelji. Ta pojava predstavlja ono, što na veoma tužan način pogađa samu srž krize autoriteta i vrednosti sa kojim se obrazovni sistem suočava, navodi se u pismu.
Škole se na ovakav način pretvaraju u poligone za demonstraciju moći, bahatosti, zastrašivanja i negativne selekcije. Prosvetni radnici su poručili da neće pristati na ulogu pasivnih posmatrača urušavanja i vulgarne politizacije škola.
Piše: Gordana Mirović
