Poznato kragujevačko ekološko Udruženje „Ekomar” koje se bavi pre svega zaštitom voda, organizoivalo je tribinu koja je stavila akcenat na stanje zagađenja vazduha u Kragujevcu, uz posebno istaknuto pitanje koliko su državne i lokalne subvencije građanima za smanjenje zagađenja pravedne, odnosno da li se poklanja dovoljno pažnje najugroženijim slojevima stanovništva.
Zato je i u sam naziv tribine stavljeno pitanje da li je borba za čistiji vazduh u Kragujevcu, ali i drugim sredinama u zemlji, privilegija ili pravo. Jedan od zaključaka tribine je da ugroženi potrošači energije nisu dovoljno podržani subvencijama, jer su one u zbiru višestruko manje od onih koje se daju ostalim vlasnicima individualnih ložišta.
Najveći zagađivači
Prema proceni Ognjana Pantića iz „Beogradske otvorene škole”, kućna ložišta su najveći zagađivači vazduha u Srbiji, pa ni Kragujevac nije izuzetak. Vodile su se polemike da li su to termoelektrane, pa je tako srpski TENT bio proglašen jednom od 10 najvećih zagađivača vazduha na svetu među elektranama.
Agencija za zaštitu životne sredine, kaže Pantić, ne objavljuje inventar najvećih zagađivača kao pre, ali imamo podatke od 2018. do 2022. godine da su individualna ložišta i manje toplane do 50 megavata najveći zagađivači „suspendovanim” PM česticama, i to 65 posto za PM 10 čestice i 80 posto za 2,5 PM čestice.
Brojevi označavaju težinu u mikrogramima po kubnom metru i one su glavni uzrok zagađenja vazduha u Srbiji, izuzev u Boru, koji ima industrijsko zagađenje.
– Dve trećine stanovnika u Srbiji, koliko je poznato, nema pristup daljinskom sistemu grejanja. Novi Sad je iznad tog procenta sa 60 posto toplifikacije, Beograd sa oko 50 odsto, Niš ima 40 odsto i Kragujevac 38 odsto stanovnika vezanih na toplovod. Procena je da ima milion domaćinstava u zemlji koja koristi čvrsta goriva, a odnos drva i uglja je pet prema jedan, jer rudarski baseni prodaju svojim radnicima jeftinije ovaj energent, a neki im ga daju i besplatno, kaže Pantić.
Tu dolazimo i do stanja u Kragujevcu. Zvanični podaci o broju individualnih ložišta u gradu ne postoje, ali prema popisu stanovništva grad ima 55.000 domaćinstava, a „Energetika” 22.000 priključaka, ali to nisu sve domaćinstva, već ima i privrednih subjekata. To je slika grada.
U ovom stanju, uz priključenje Gradske toplane na gas umesto uglja, podaci govore da je Kragujevac još uvek na listi gradova sa prekomernim zagađenjem vazduha, kojih u Srbiji ima 25. Prema podacima za 2024. godinu grad je imao 78 dana sa zagađenjem većim od dozvoljenog, a to je 35 dana godišnje. Da li je ovakvo stanje nastavljeno i prošle godine, ne zna se jer zvanični rezultati za celu zemlju još nisu objavljeni, a krajnji rok bio je kraj maja.
Do podataka koliko u gradu ima individualnih ložišta, nije došao ni „Ekomar”, kako je napomenula Marija Simić Savić, predstavnica ovog udruženja. Konkretne podatke nema ni Ana Radojević, gradska energetska menadžerka, ali raspolaže posrednim, kao i drugi i po njima grad ima oko 60.000 domaćinstava, od čega je 25.000 priključeno na toplovod, a 8.000 na gas, što daje nešto manju procenu individualnih ložišta.
Energetska menadžerka je izjavila da grad 10 godina ima mere (subvencije) za energetsku efikasnost, a od pre pet godina i za građane. Tokom jedne godine grad raspisuje konkurs za građane za zamenu kotlova na drvo i ugalj i prelazak na kotlove na gas i pelet, koji manje zagađuju vazduh. Taj konkurs je podržan od Ministarstva ekologije, dok je drugi pomognut od Ministarstva energetike i on se odnosi na energetsku efikasnost – zamenu stolarije, izolaciju zidova, zamenu krova, ugradnju panela solarne energije i toplotnih pumpi.
Za ovu godinu, iz razloga koji su Radojevićki nepoznati, Ministarstvo za ekologiju nije raspisalo konkurs za zamenu ložišta, što znači da lokalne uprave neće biti pomognute. Od ovog Ministarstva, inače, od 2021. godine oko 500 građana Kragujevca dobilo je subvencije koje iznose 60.000 dinara, što je polovina ulaganja u zamenu ložišta, dok drugu polovinu treba da obezbede sami. Ministarstvo je obezbedilo za ovu namenu osam miliona dinara, a grad dva miliona.
– U podsticajima sa Ministarstvom energetike za energetsku efikasnost građani Kragujevca su dobijali godišnje po 10 miliona dinara u početku, dok je sada izdvojeno 75 miliona, pri čemu je grad dao 35, a Ministarstvo 40 miliona dinara. Ukupno, oko dve hiljade građana bili su korisnici ovih subvencija, 503 za zamenu kotlova i oko 1.500 za uštedu grejanja, kaže Ana Radojević.
Organizatore iz „Ekomara” zanimalo je koji su efekti svih ovih ulaganja i koliko su konkursi prilagođeni najugroženijim kupcima. Ognjan Pantić navodi da je 2024. godine za regularni konkurs Vlada opredelila dve milijarde dinara, a za konkurs za socijano ugrožene 200 miliona dinara, ili deset puta manje. Pri tome je broj opština za regularan konkurs bio oko 140, a broj opština koje će raditi sa ugroženima 40, dok je sada obavezan rad sa svim opštinama.
On napominje da je konkurs za ugrožene građane državni i da se lokalne uprave pojavljuju samo kao posrednici. Ana Radojević dodaje da je Ministarstvo energetike poslednje dve godine odlučilo da socijalno ugroženi građani imaju pravo na subvencije od 80 do 90 posto od ulaganja u zamenu kotla ili rekonstrukciju objekta, što moraju da ulože sami.
Radojević je naglasila da ta lica moraju da dokažu da se nalaze u toj kategoriji građana, a kriterijumi su da su roditelji deteta sa posebnim potrebama, da su penzioneri sa minimalnim primanjima od 31.000 dinara, primaoci socijalne pomoći i lica koja imaju status borca.
– Na terenu vidimo da većina korisnika subvencija živi u zgradama, pošto se 70 posto njih opredelilo za zamenu stolarije, pa smo došli do toga da su u zgradama možda ljudi lošijeg materijalnog stanja. Za stolariju je bila subvencija 50 posto i najveći iznos koji je dat je 150.000 dinara. Korisnici su uzimali kredit kod „Poštanske štedionice” da isplate svoj deo i očekujemo podatke iz banke koliko ih je bilo, kaže Ana Radojević.
Katastar zagađivača
Vladimir Radosavljević iz udruženja „IRevolucija” u Valjevu, koje godinama važi za jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji i sa visokim procentom individualnih ložišta, rekao je da je ova organizacija bila svesna koji je najveći problem. Zato su krenuli u popis domaćinstava sa ciljem da urade katastar individualnih ložišta u gradu.
Taj katastar treba, po Radosavljeviću, da pokaže šta se loži, da li je to pelet ili sirovi ugalj, a ima i opravdanih sumnji i na plastiku, tekstil, pa čak i na pelene. Predstavnik ovog udruženja je svestan da oni od građana ne mogu da zahtevaju da priznaju šta lože, ali da polaze od potrebe da se sarađuje.
Aktivisti „IRevolucije” popisali su 5.681 ložišta u Valjevu, što je bila njihova akcija za smanjenje zagađenja koju vodi Ministarstvo ekologije, znajući da je pravi broj ložišta od 12.000 do 14.000 domaćinstava.
U gradu sa ovakvim problemima Ministarstvo ekologije je, ističe Radosavljević, raspisalo subvencije za 100 energetski ugroženih kupaca. NJihovo udruženje je obavilo edukaciju za njih 40 koji su izrazili želju da se prijave, jer je prijavljivanje bilo digitalno, a na kraju nije se prijavio niko.
– Moraju u Ministarstvu kriterijume da izbruse prema socijalno ugroženim porodicama, a onda da razmišljamo o smanjenju aerozagađenja, zalaže se Radosavljević.
Ana Radojević navodi da se eneregetsko siromaštvo prema evropskim standardima definiše kao odvajanje više od 10 posto mesečnog prihoda za grejanje. Po tom merilu u Kragujevcu ozbiljan procenat građana ispunjava da se tako nazove. Najveći problem je, po njoj, što se kod javnih poziva za subvencije traži da objekti budu legalizovani i što mali broj kuća, ali i stanova, ne ispunjava taj kriterijum.
Njoj je, kako navodi, jasno da u borbi protiv zagađenja individualnim ložištima treba ići na prigradska naselja i smanjivati problem, ali kuće nisu legalizovane i sve otpada.
Vladimir Radosavljević, pak, postavlja pitanje šta je efekat ovih subvencija i da li je posle pet godina davanja zagađenje vazduha u gradovima manje ili nije. Treba ići na uzrok problema, a legalizacija objekata neka se vodi zasebno kao sasvim druga tema zalaže se on.
Tribina „Ekomara” pokrenula je mnoga aktuelna pitanja o pravednosti subvencija za smanjenje zagađenja i energetsku efikasnost. Taj projekat se vodi sa Svetskom bankom i zadatak je da do iduće godine 70.000 domaćinstava dobije subvencije za razne od ovih mera. Pokazalo se da su podaci za koje je odgovorna država i gradske uprave još u velikoj meri nesređeni, da se kasni sa izveštajima i da se moraju menjati prioriteti.
Tako je sada potrebno u prvi plan staviti energetski ugrožene kupce i omogućiti znatno veće subvencije, iako one gotovo u celini idu od države. Ne tako davno, kako je spomenuo Ognjan Pantić, na početku ovih subvencija država je najviše davala za kupovinu novih električnih automobila, i to po 5.000 evra po autu. Smatralo se da najveće zagađenje dolazi od saobraćaja, što se tokom analiza pokazalo pogrešno.
Piše: Miloš Pantić
