Veoma specifičan postupak vodi se u Agenciji za restituciju, jedinica Kragujevac, jer je proteklih godina odlučivala o tome da li će biti vraćena imovina naslednicima Rudolfa Švedela, zamenika predsednika opštine za vreme okupacije, od 1941. do 44. godine. Ova prostrana kuća sa velikim dvorištem u Karađorđevoj ulici, gde zemljište dostiže izuzetnu cenu bila je do kraja 2024. godine gradska institucija, obdanište „Leptirić”, najstarija ustanova ove vrste u Kragujevcu.
Obadnište je iseljeno zbog nebezbednog stanja objekta čiji su zidovi napukli, a istovremeno je nekoliko potomaka pokrenulo postupak za restituciju, tražeći da im se kuća koja je pripadala njihovom ocu vrati.
Veljko Jovanović, direktor kragujevačke Područne jedinice Agencije, kaže da je Švedel kao visoki funkcioner okupacijske vlasti u gradu streljan 1944. godine, istog dana kada su oslobodioci ušli u grad. Slučaj, pored ostalog, čini specifičnim i to što je pred našim sudom Švedel rehabilitovan, odnosno prava kojih je bio lišen vraćena su mu. Naš sud je doneo ovakvu odluku jer je Švedel bio lišen prava na suđenje, kao jednog od osnovnih ljudskih prava, odnosno streljan je bez sudske presude.
Saradnici okupatora
Sud je gledao pre svega ovu okolnost, jer su rehabilitovani svi okupatori i zločinci koji nisu imali suđenje, pa čak i neki pripadnici SS korpusa u Vojvodini, za koje se zna da su okrvavili ruke. Direktor Agencije Jovanović kaže da je ova Područna jedinica zauzela stav da lica koja jesu rehabilitovana, ali su bili saradnici okupatora, što je Švedel po funkciji bio, ne mogu da ostvare pravo na restituciju, odnosno vraćanje imovine.
Ovaj stav je Ministarstvo finansija, a potom i Upravni sud pobio i stao na stanovište da imovina mora biti vraćena. Potom su podnosioci zahteva, naslednici Švedela, podneli zahteva za izuzeće direktora Republičke Agencije za restituciju, kao i direktora Područne jedinice Jovanovića, ali je to odbijeno i tako je ovih dana konačno doneta odluka Agencije, Područne jedinice, o tome da li se imovina vraća naslednicima ili ostaje vlasništvo grada Kragujevca.
– Ne mogu još da obelodanim kako glasi odluka jer mora da se čeka rok od 15 dana da se vidi da li stranke imaju žalbe na odluku. Taj rok ističe krajem septembra i onda ćemo znati ishod, kaže Veljko Jovanović.
Zainteresovane stranke su podnosioci zahteva, a druga strana je Skupština grada i oboje imaju pravo žalbe, prvo Ministarstvu finansija, a potom i da pokrenu spor pred Upravnim sudom. Posle toga odluka Agencije postaje pravosnažna.
Do saopštenja odluke Agencije mnogi momenti ove možda i jedinstvene priče ostaće nepoznati, pa tako i pitanje da li je Švedel bio folksdojčer, takozvani „domaći Švaba”, kakvih je bilo tada u velikom broju, naročito u Banatu, ili je došao sa okupatorskim trupama. Da bi na to odgovorio Jovanović mora da ima odobrenje „odozgo”.
Specifičan slučaj
Jovanović skreće pažnju da u našem Zakonu o restituciji piše da pravo na vraćanje imovine imaju samo oni koji su rehabilitovani i koji nisu bili pripadnici okupacionih snaga.
– To su dva uslova, ali više instance su zauzele stav da je dovoljno da lice samo bude rahabilitovano, napiminje Jovanović.
Da je razmatranje ovako neobičnog zahteva proučavano temeljno i do raznih detalja govori i to što se ovdašnja Područna jedinica pozivala na Konvenciju o ratu i na to kako se postaje pripadnik okupacionih snaga. Po direktoru Jovanoviću, pripadnici okupacionih snaga nisu samo oni koji su deo Vermahta, oružanih snaga, već i lica koja su postavljena od strane nemačke vojske da obavljaju određene poslove. Takav bi bio ovdašnji kućevlasnik Švegel.
Naš sagovornik kaže da neko, na primer, nije pucao tokom streljanja građana u Šumaricama, ali je bio prisutan po funkciji koju je obavljao. Ostaje, za sada, narazjašnjeno kako je Švedel došao do nekretnine u i onda važnoj ulici Kragujevca, od koga i da li ju je kupio i da li je platio fer cenu, ili onu koja se plaća nekome ko je u strahu od okupatora.
O tome ćemo uskoro više saznati, ali je ovo svakako ne samo specifičan, već i pravno zapetljan slučaj u praksi Područne jedinice Kragujevac, koja radi 12 godina, od osnivanja Agencije za restituciju. Ona pokriva izuzetno veliku oblast, veću od one koju pokriva Apelacioni sud u Kragujevcu, a to su 52 opštine u osam okruga. Pokriva se čak i Mačva. U Srbiji su osnovane četiri područne jedinice i to Beograd, Novi Sad koji pokriva Vojvodinu, Kragujevac pokriva Šumadiju i Zapadni Srbiju i Niš Jugoistočnu Srbiju.
Staro obdanište „Leptirić” godinama je bilo smešteno u kući u Karađorđevoj koja je konfiskovana nakon streljanja Švedela, u to vreme zakonitog vlasnika. U januaru 2023. godine, nakon što je primećeno da su zidovi počeli da pucaju, gradska inspekcija je zatvorila objekat za dalju upotrebu dok se ne sanira. Međutim, sanacija nije ni započeta jer se i tada znalo da postoje naslednici starog vlasnika i da su oni tražili da im se objakat vrati po Zakonu o restituciji.
Odmah po zatvaranju, 170 dece koja su ovde bila smeštena, preseljeno je u druga obdanišpta, a gradska vlast obelodanila je planove za gradnju drugog obdaništa, za koje je u toj godini bilo planirano 60 miliona dinara.
Konačno, krajem novembra prošle godine svečano je otvoreo novo obdanište pod imenom „Leptirić”, kao i ono staro iz kojeg je poteklo. U izgradnju nove zgrade utrošeno je 130 miliona evra, a maksimalno može da primi 120 dece. Grad je zainteresovan za ishod restitucije kuće u Karađorđevoj i u slučaju da zgrada ponovo pripadne gradu bilo bi uloženo u njenu adaptaciju da vrati staru namenu.
Dok se čeka epilog ovog dugog procesa, zgrada (odnosno zgrade, jer u nastavku kuće ima još građevina koje je koristilo obdanište) još je više oronula. Na njenom pročelju i dalje stoji naziv „Leptirić” i Ustanova za decu „Nada Naumović”, ali je očigledno da ovde „nema domaćina”.
Naročito jadno izgleda prostrano dvorište u kome su se nekada igrala deca. Ono je zaraslo u korov i neko divlje rastinje, a iza zaključane ulazne kapije redovno su gomile smeća. Izgleda da je nekima iz komšiluka lakše da kese sa đubretom iz svojih kuća ubace u dvorište nego da ih nose do prvog kontejnera.
Inače, mnogo je starih Kragujevčana koji su još od pedesetih godina prošlog veka išli u ovo prvo obdanište u gradu – i koji sa setom zastanu ispred „Leptirića”, gledajući kako je jedan lep, stari objekat pretvoren u ruinu.
Ukoliko, prema očekivanju, zgrada u Krađorđevoj 22 ne bude vraćena naslednicima nekadašnjeg vlasnika – ona će pripasti gradu. Da li će u tom slučaju gradske vlasti odlučiti da obnove objekat i ponovo otvore obdanište, ili će prevladati „investicioni urbanizam”, pa će na tom placu biti izgrađena neka višespratnica?
Pratićemo razvoj događaja.
Piše: Miloš Pantić
