Poruka „2002ˮ na broj „3030ˮ ovog leta može da bude više od obične SMS poruke – za mlade kragujevačke umetnike ona je simbol podrške njihovom drugu Nikoli Saviću. Upravo sa tom idejom okupili su se oko pozorišne predstave „Klopka za bespomoćnog čovekaˮ, čija će premijera biti 30. avgusta u 20 časova u Knjaževsko-srpskom teatru. Predstavom žele da prikupe pomoć za Nikolu, ali i da pokažu da umetnost, prijateljstvo i humanost mogu da se spoje u jednu snažnu priču.
U međuvremenu je objavljeno da će troškove Nikolinog lečenja u Nemačkoj pokriti Republički fond zdravstvenog osiguranja, ali mladi pozorišni amateri ostaju pri svojoj nameri – prihod od svog premijernog izvođenja pripašće dragom drugu Nikoli.
Reč je o francuskoj drami koja je za ovu postavku adaptirana tako da radnja bude smeštena u vreme bivše Jugoslavije. Time su u prvi plan došla pitanja odnosa crkve i društva, odnosa muškarca i žene, ali i drugi društveni problemi. Mladi autori prepoznaju teme koje nisu izgubile aktuelnost, pa će publika imati priliku da sama pronađe veze između dramskog sveta i vremena u kojem živi.
Prvenac mladog reditelja
– To je francuska drama, samo što smo je mi adaptirali, a u njoj se postavljaju pitanja crkve, odnosa žene prema muškarcu i obrnuto, i ostalih društvenih problema, kaže student druge godine Akademije umetnosti u Beogradu i dugogodišnji član „Bard teatra” Veljko Trifunović.
Za Trifunovića ova predstava ima i ličnu dimenziju. U „Bard teatar” došao je sa sedam godina, a tada nije mogao da pretpostavi da će pozorište jednog dana postati deo njegovog profesionalnog puta. U početku čak nije ni želeo da se njime bavi, ali su ga atmosfera, društvo, predavači i mentori postepeno zadržali. Godine provedene u predstavama donele su mu samopouzdanje, iskustvo i, kako ističe, deo kućnog vaspitanja.
– Bio sam glumac amater, i „Bard” je taj koji me naveo da dođem na FRKU, a ona me je naučila i zapravo iznedrila na pravi put, da ja zavolim svet iza kamere i naučila me režiji. Dala mi je najbolje savete – da je sve stvar pripreme, da nije sve do talenta, nešto je i do sreće i do ekipe sa kojom radiš, objašnjava Trifunović.
Njegov put ka režiji dodatno je oblikovala dramska sekcija Prve kragujevačke gimnazije, gde je stekao snažan osećaj za timski rad. Danas studira filmsku i televizijsku režiju, a ovog leta želeo je da se, pored filma, oproba i u pozorišnoj režiji.
Predstava je već bila postavljena prošle godine, u režiji Nenada Vulevića, Veljkovog dugogodišnjeg mentora. Ovoga puta promenjen je deo glumačke postave, a mladi reditelj okupio je ljude koji su mu bliski. Za njega je to bila prilika da pred nastavak studija stekne novo iskustvo, ali i da sa prijateljima napravi nešto što ima značaj van umetničkog rada.
– Hteo sam da se oprobam i u pozorišnoj režiji, a i da učinimo nešto dobro, kaže on.
Upravo je priča o Nikoli Saviću promenila širi smisao ovog projekta. Nikola je Trifunovićev i prijatelj njegovih saradnika iz školskih dana. Posle saobraćajne nesreće u septembru prošle godine bio je u komi, a sada se leči u Minhenu. Kada su odlučili da predstavu izvedu u humanitarne svrhe, svi su se saglasili da sredstva budu namenjena njemu i njegovoj porodici.
– Nikola je drug iz mog odeljenja u Gimnaziji. Zajedno smo završili srednju školu. I nekako, kada smo došli na ideju da predstava bude humanitarnog karaktera, svi smo se složili da upravo njemu i njegovoj porodici ide ovaj novac, kaže Nikolina Arsenijević, koja je došla da pomogne Veljku u pripremi predstave.
Složna družina na sceni
Ekipa probe održava gotovo svakog dana, najčešće po dva sata. Kada preskoče jedan dan, sledeća proba može da traje i četiri sata. Ipak, mladim glumcima takav ritam ne predstavlja veliki teret, jer većinu vremena provode sa prijateljima i jer su uspeli da izgrade atmosferu u kojoj se međusobno podržavaju.
– Naše probe su stvarno zanimljive, jer smo drugari, kaže Lana Dramićanin, jedina članica postave, pored Trifunovića, koja je učestvovala i u prošlogodišnjoj predstavi.
Najvažnija im je bila dobra atmosfera tokom rada i međusobno podržavanje.
– Nije loše ponekad biti i raditi dve stvari istovremeno, jer onda se poistovetiš i sa ljudima kojima nešto kažeš da urade, ističe Trifunović.
Optimizam pred premijeru ne nedostaje ni Anđeliji Sekulić. Ona kaže da joj dosadašnji tok proba uliva poverenje u ekipu i rezultat koji će publika videti na sceni. Brzina kojom postavljaju scene, dinamika grupe i međusobna saradnja za nju su pokazatelj da predstava ima potencijal da ostavi snažan utisak.
– S obzirom na to kako nam probe do sada teku i koliko uspešno radimo i brzo postavljamo svaku scenu, mislim da će premijera da bude veoma dobra, kaže Sekulić.
U predstavi igra i Vuk Nikolić, koji tumači lik sveštenika. Za njega je svaka uloga novi izazov, jer zahteva proučavanje lika, njegove psihologije, odnosa sa ostalim akterima i načina na koji donosi odluke. Taj proces ne vidi samo kao glumačku tehniku, već i kao način ličnog upoznavanja.
– Sa svakom ulogom ide novi izazov, jednostavno da se ta uloga prouči, da se shvati kako će taj lik da razmišlja i da se stekne psihološki utisak kod drugih likova, kako će da razmišljaju, kako će da postupe, šta će da kažu i kako će da se ponašaju. Tako da kroz učenje lika, čovek nauči i sebe na neki način, objašnjava Nikolić.
Za mlade koji tek razmišljaju o tome da pokrenu sopstveni projekat, Trifunović ima jednostavan savet.
Njegovo iskustvo pokazalo mu je da predugo kolebanje često odlaže ono što bi trebalo da bude prvi korak. Zato veruje u početni impuls i spremnost da se ideja odmah pretvori u rad.
– Mislim da ako se dvoume, onda nije pravi trenutak, jer za umetnost se stvar oseti u trenutku i onda se odmah krene. Ja sam se pre dvoumio i uvek kad sam na to dvoumljenje nešto krenuo da radim, nije ispalo dobro. Na taj prvi impuls krenite i tamo ćete da budete najbolji u tome što radite, poručuje on.
Ako bi, jednom rečju, trebalo opisati ono što ova mlada ekipa želi da ostavi iza sebe, onda je to empatija. Ona nije samo poruka predstave, već i razlog zbog kojeg su mladi odlučili da svoje vreme i talenat stave u službu jednog konkretnog cilja.
Svaka mlada osoba treba da pokaže empatiju prema svojim vršnjacima, poručuje ekipa.
Kada se te večeri 30. avgusta zavesa spusti, za mlade koji su radili na predstavi uspeh neće biti samo u aplauzu. Najvažnije će biti da su kao prijatelji uspeli da zajedničkim radom prikupe sredstva i pomognu svom drugu. U tome je i suština njihovog letnjeg pozorišnog poduhvata: da umetnost ne ostane zatvorena u teatru, već da izađe među ljude i pretvori se u delo.
Piše: Maja Đorđević
