Izgleda da smo svi prethodnih godina pogrešno pripremali učenike za završni ispit. Dok se većina škola trudi da učenici napreduju kroz rad, vežbanje i znanje, čini se da postoji i efikasniji recept.
Prema dostupnim rezultatima, u Osnovnoj školi „21. oktobar“ čak 52 od 108 učenika (48,15%) ostvarila su 19 ili 20 poena iz matematike, a 55 od 108 učenika (50,93%) ostvarila su 19 ili 20 poena na izabranom predmetu. Ako je sve to rezultat izuzetnog kvaliteta nastave, onda bi možda Ministarstvo trebalo upravo tu školu da proglasi nacionalnim centrom za pripremu završnog ispita, kako bi i ostale škole konačno naučile kako se postižu takvi rezultati.
Međutim, ukoliko su tačni navodi o kojima dva meseca bruji grad i koje su naša deca saznala upravo od đaka OŠ „21. oktobar“, a koji su prijavljeni nadležnim organima da je tokom ispita došlo do organizovanog omogućavanja prepisivanja i to od strane dežurnih nastavnika i zaposlenih u školi, ako je zaista umnožen i distribuiran test sa rešenjima jednog ili više učenika, onda se ne radi o uspehu kojim treba da se ponosimo, već o ozbiljnom problemu koji može uticati na prava svih učenika i u Kragujevcu i u Srbiji.
Moramo da primetimo da je NEOBIČNO da više od polovine učenika ima 20 poena iz izbornog predmeta. Ako pogledamo samo geografiju, tu je statistika još “neobičnija”. Za učenike koji su kao izborni predmet polagali geografiju zvanični rezultati su sledeći:
– Broj učenika: 52 – Prosečan rezultat: 11,37 od 12 poena, što odgovara 18,94 od 20 poena, odnosno 94,71% uspešnosti.
– 41 od 52 učenika (78,85%) ostvarilo je 19 ili 20 poena (ekvivalentno najmanje 11,4 od 12 poena).
– 32 od 52 učenika (61,54%) osvojilo je maksimalnih 12 od 12 poena (ekvivalentno 20/20).
Zašto je statistika manje “neobična” za ostale izborne predmete? Možda zato što je učenik čiji je test umnožen polagao baš geografiju!
Da pođemo od činjenice da je geografiju ili bilo koji izborni predmet moguće spremiti za par meseci, sa matematikom je to nemoguće! Ona zahteva višegodišnji kontinuirani rad i toga ste svesni isto koliko i mi.
NEMOGUĆE JE da u jednoj školi svako drugo dete ima 19 ili 20 poena iz matematike, a svako treće 20 poena, a da se u isto vreme ti učenici ili škola nisu istakli na bilo kom matematičkom takmičenju.
Za test iz matematike u OŠ „21. oktobar“ statistika izgleda ovako:
Broj učenika: 108
Prosečan rezultat: 12,20 od 14 poena, što odgovara 17,43 od 20 poena, odnosno 87,13% uspešnosti.
52 od 108 učenika (48,15%) ostvarila su 19 ili 20 poena (ekvivalentno najmanje 13,3 od 14 poena).
36 od 108 učenika (33,33%) osvojilo je maksimalnih 14 od 14 poena (ekvivalentno 20/20).
Sa ovakvim rezultatima bi bilo očekivano da su svake godine osvajali sva tri prva mesta na takmičenjima! Zašto nisu?
S obzirom da je gotovo svaki drugi učenik imao 19 ili 20 poena, deluje da se u OŠ „21. oktobar“ pojavila generacija genijalaca koji su u proteklim godinama osvajali sve moguće nagrade kako iz matematike, tako i iz geografije.
Izabrani predmet takođe ima veoma visok prosek!
Učenici su na izabranom predmetu prosečno ostvarili 10,65 od 12 bodova, odnosno 88,8% maksimuma. Posebno se izdvaja geografija:52 učenika su polagala geografiju, prosečan rezultat je 11,37 od 12, prosečna uspešnost iznosi čak 94,7% maksimalnog mogućeg rezultata.
Pošto je geografiju polagalo čak 52 od 108 učenika, ovde se ne radi o malom uzorku. Zbog toga ovaj rezultat svakako zaslužuje poređenje sa gradskim i republičkim prosekom.
Statistika uspešnosti na ispitima je potpuno neverovatna, jer je PROSEČAN broj osvojenih poena iz matematike i izbornog predmeta preko 17 i definitivno ukazuje na to da se „nešto” desilo.
Posebno treba imati u vidu da su poslednja tri zadatka iz matematike takozvani „takmičarski” zadaci, pa ih ne mogu rešiti ni učenici koji imaju peticu iz matematike (a ne idu na takmičenje), dolazimo do zaključka da više od 17 poena može da ostvari samo onaj učenik koji je učestvovao na matematičkim takmičenjima. Prema statistici ove škole, deluje da su svi učenici išli na takmičenja iz matematike, jer je prosečan broj bodova 17, 43! Tako, recimo, imamo situaciju da je učenik koji je osmi razred završio sa prosekom 2.93 osvojio 18 poena iz matematike i 19 iz geografije. To nije izolovan slučaj, već je veliki broj onih čiji uspeh poslednja tri razreda ni po čemu ne ukazuje na bilo kakvu mogućnost da se postignu ovakvi rezultati.
Još jedna nelogičnost isto tako potvđuje „dečje priče”.
Pored koncentracije rezultata od 19 i 20 poena na samom vrhu skale, preliminarna statistička analiza dostupnih podataka ukazuje i na postojanje pojedinačnih učenika čiji je ukupan rezultat na završnom ispitu bio primetno viši od rezultata koji bi se statistički procenio na osnovu njihovog ukupnog broja bodova ostvarenih na osnovu školskog uspeha.
Za potrebe preliminarne analize korišćen je jednostavan linearni regresioni model, kojim je, na osnovu odnosa između bodova iz škole i rezultata završnog ispita kod svih 108 učenika, procenjen očekivani rezultat na završnom ispitu za dati broj školskih bodova.
Šta se to dogodilo ove godine, pa su učenici Osnovne škole „21. oktobar” tako „zablistali”?
Ova pitanja postavili smo i prosvetnoj inspekciji, ali dobili smo odgovor da su pregledani zapisnici i da nisu uočene nepravilnosti! Drugim rečima, proverili su da li su oni koji su učestvovali i organizovali prepisivanje to i uneli u zapisnik, ali pošto nisu, ništa se nije dogodilo. Očigledna je namera da se slučaj zataška kako ne bi došlo do još jedne afere vezane za ovu vlast i sistem u kome ništa više ne funkcioniše. Ministar je izjavio da je završni ispit protekao savršeno i sada je problem da se bilo šta suprotno tome izjavi, jer se svi plaše njegove odmazde.
Zabrinuti roditelji učenika osnovnih škola iz Kragujevca
Napomena redakcije: reagovanje roditelja imalo je i dodatne statističke podatke i analize, koje su rađene stručnim metodama, pa široj javnosti su teže razumljive, a iz objavljenog teksta lako je razumeti šta je cilj njihovog obraćanja.
