Skupština Srbije ipak je usvojila rebalans budžeta kako bi sa skoro milijardu dinara „pomogla” građane Srbije. Pomoć stiže baš u „pravo vreme” – pred izbore, ali pitanje je kome će ona biti od veće koristi: narodu kome se deli ili Aleksandru Vučiću i njegovoj stranci u zbiru potencijalnih glasača?
Pitali smo Kragujevčane šta misle o ovoj novoj „helikopterskoj” podeli para, čije su to pare, hoće li one popraviti kućne budžete i hoće li šest hiljada dinara koje će dobiti svi punoletni građani uticati na to za koga će glasati?
Žarko Stojanović, bivši radnik Zavoda „Crvena zastava”, bez posla:
– Državna pomoć je samo skupljanje glasova parama naroda. Aleksandar Vučić nije izvadio novac iz svog džepa, da podeli svima nama, znači pokupio je pare od naroda nametima od poreza, akciza… I sad misli s tim da kupi glasače, da bi opet opstao na vlasti i on i njegova stranka, njegovi poslušnici. Najgore u celoj priči je što narod nikako da se dozove pameti. Ovde treba menjati narod, a ne vlast, mnogo sam prošao, mi smo najgori što se toga tiče. Mi ćemo ući u Evropsku uniju kad svi budu izašli…
Od tih šest hiljada dinara ću da kupim patike, da nosim i da gazim, biće mi drago. Isterali su me s posla kao dobrog radnika i ostavili me na ulici da bi mi dali pomoć od 6.000 dinara da mi zamažu oči, ali to neće uticati na moju odluku za koga ću da glasam. Za njih sigurno neću, daleko im lepa kuća. Valjda ima još neko ko može da vodi ovu državu, ne samo oni 14 godina. Oni je i ne vode, oni je samo pljačkaju, ponajviše one koji se pate, a onima koji su uz njih dele sendviče i po 2.000 dinara, to neću da pominjem, jer je mizerno.
Miroslav Lazarević, penzioner:
– To su naše pare, samo ih raspoređuje na drugi način, a ja nisam za takav način. Sa 6.000 dinara ne mogu da uradim baš ništa, samo da pomognem unuku i ništa više. Na izborima ću ipak glasati za SNS, jer ne vidim neku bolju opciju.
Biljana Ćirić, magacioner:
– Pomoć se deli našim parama i opet ćemo to da potrošimo i to ide samo u krug. Ja ću možda to da dam u dobrotvorne svrhe za Pešter i ljude koji su završili onako kako jestu, čiji domovi su izgoreli. Postoji mogućnost da ne glasam za postojeći režim.
Ivana Gečević, ekonomista:
– Lepo je što ćemo dobiti državnu pomoć i pametno ćemo da iskoristimo. Kad uzimaju svi, zašto ne bih i ja. Ne znam čije se to pare dele, ali ima više razloga sigurno. To je više marketing. Novac od državne pomoći potrošiću samo na sitnice, nešto neplanirano u tom trenutku, na trošak koji je koristan, jer sa tim parama ništa značajno ne može da se uradi, jedino kada se od više članova skupi na gomilu. Bolje bi bilo da se taj novac preusmerio za nešto drugo, recimo za udžbenike, da ne koštaju 20.000 dinara. Ovo neće promeniti moju odluku za koga ću sutra glasati na izborima, ja imam svoj stav.
Branislav Palibrk, penzioner:
– Ovo su opljačkane pare iz našeg budžeta namenjene za kupovinu glasova i ništa drugo. Ništa s tim novcem neću da uradim, nego ću ga donirati. To neće promeniti moje mišljenje za koga ću glasati, na bedžu sve piše – Studenti pobeđuju.
Jasmina Nikolić, profesor srpskog jezika i književnosti:
Moje veliko pitanje je gde je predsednik Aleksandar Vučić najavio državnu pomoć, pošto je to pomoć i za mlade, a nikakav kanal informisanja za njih uopšte ne postoji i ta vest do većine mladih neće stići. Prva i osnovna informacija je da to većina mladih ne zna, kao što sam ja to trenutno saznala od vas na ulici. Kako onda da se prijavimo za tih 6.000 dinara? Koliko mladih uopšte gleda državnu televiziju, gde to objavljuju. Mali procenat mladih prati državne televizije i vrlo malo njih će to iskoristiti, tako da će novac ostati u državnom budžetu.
Čiji novac će deliti, nisam informisana i ne mogu da pričam: ja se nikad ne prijavljujem za nešto bez da znam odakle dolazi taj novac, da li je nešto prodato, iz kog dela državnog budžeta će deliti, širok je pojam i meni ništa ne znači. Šta 6.000 dinara može da promeni? Ne mislim da je to kupovina glasova, to nije ni funkcionalno. To je priča za gledaoce državnih televizija, a to nisu mladi.
Vera Anđelić, penzioner:
– Državna pomoć koju je predsednik Vučić najavio meni je sasvim uredu. Ne znam čije su to pare, valjda državne. Dele se u ovom trenutku da bi se malo povećao standard ljudi, odnosno malo živnulo s tim novcem, pošto postoji velika inflacija. Biće dovoljno za frizera i manikira. Ali, ova pomoć kod mene sigurno neće promeniti odluku za koga ću glasati, možda kod nekih ljudi hoće. Mislim da to i nije politički marketing.
Nebojša Krstić, penzioner:
– To je uobičajna praksa ove vladajuće garniture da pred izbore kupuje glasove, ali se nadam da su građani danas postali svesni da je to jedina namera vlasti i da ovog puta neće nasesti na to „podmićivanje” parama, uzetih iz kredita, kojima se zadužuje država. Nadam se da će se otvoriti neki račun za pomoć Studentskoj listi, pa ću ih tamo preusmeriti. Ni mnogo veći novac ne može da utiče na mene kako ću glasati na predstojećim izborima, a kamoli ovo što oni daju. To je mamac za naivne, lakoverne, izmanipulisane građane.
Daliborka Marković, ekonomisata:
– Državna pomoć je pre svega jako mala, u smislu za hleb i mleko, a tek za samohrane majke! Mislim da je to notorna glupost, a ustvari to su naše pare i lako je se s tuđim parama se razmetati. LJudi se šale na taj račun – šta ćemo sa tim parama, kako ćemo da ih potrošimo i gde? Mizerno je, trebalo je na neki drugi način to rešiti, ali kome to da se kaže, kad se naša reč ne čuje. Šta je 6.000 dinara danas, Vučić kaže da je podignut standard, ma to je totalna glupost. Zbog tog iznosa verujete li da će iko promeniti mišljenje i glasati za Vučića, naravno da neće, samo će biti veći bes u narodu. Samo kada bismo svi ustali i svi se pobunili, tada bi jedino možda mogli nešto da uradimo, ovako ne vidim „svetlo na kraju tunela”, nažalost.
Jovana Otašević, diplomirani ekonomista menadžer:
– Ne volim kada novac pada sa neba. Pokloniću 6.000 dinara u humane svrhe. Nemam uvida odakle potiče, kao i većina sugrađana. Dobijeni novac će sigurno uticati na glasanje na sledećim izborima!
Pitala: Elizabeta Jovanović
