MODERNIZACIJA KLINIČKOG CENTRA: Od „počinje sutra” – do malo sutra

Najavljena je popravka zgrade u kojoj su smeštene Infektivna i Klinika za psihijatriju. Menjaju se krov i krovne grede, ugrađuje se termoizolacija i stavljaju se novi oluci da više ne bude prokišnjavanja. Zgrada je napravljena pre tačno sto godina, a svojevremeno je ovdašnji pevač Slobodan Betulić sa svojim društvom napravio mobu i popravljena je fasada.

Iz Kliničkog centra objavljena je vest da će ovi radovi koštati oko 34 miliona dinara i da će se taj trošak pokriti iz sopstvenih prihoda.

Krajem juna počela je i rekonstrukcija suterena Interne klinike (koja se sada zove Poliklinika internističkih grana) i obećano je da će ona biti završena za dva meseca. Za to vreme ambulantni pregledi, dijagnostika i terapije u dnevnim bolnicama obavljaju se u drugim objektima Kliničkog centra, o čemu su pacijenti obavešteni. U vesti na sajtu UKC ne navodi se koja je procenjena vrednost radova, niti kojim će parama oni biti plaćeni.

Sređen je i drugi sprat Klinike za pedijatriju (Dečja bolnica), a značajna finansijska pomoć dobijena je kroz humanitarnu akciju udruženja građana „Srce Kragujevca”. Prethodne godine rekonstriusan je treći sprat klinike u kome je smešten Centar za neonatologiju, uz podršku Ministarstva zdravlja, i predviđeno je da se do kraja godine kompletno obnovi prizemlje, a 2027. prvi sprat zgrade. Time najmlađi pacijenti, naravno i zaposleni, dobijaju znatno povoljnije uslove za lečenje i rad.

U prethodnom periodu bilo je radova i u Urgentnom centru, ali i u ambulantama i na drugim klinikama, što je svakako za pohvalu. Međutim…

Nebezbedne zgrade

Posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, po navodu državnih organa gradska građevinska inspekcija je početkom prošle godine kontrolisala bezbednosna stanja objekata koji su u javnoj upotrebi. Ocenjeno je da od 357 kontrolisanih 36 ima različite stepene rizika za građane i zaposlene, a nekoliko njih je u sastavu Kliničkog centra Kragujevac.

Na tom spisku bili su Služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju (populari RH centar), Dnevna psihijatrijska bolnica i zgrade nekoliko Klinika – za neurologiju, urologiju, nefrologiju i dijalizu, za pedijatriju i za pulmologiju.

RH centar je još u decembru 2014. premešten u Zastavinu medicinu rada, rečeno je da je to privremeno, ali sve duže traje i izgleda da će potrajati, jer stara zgrada je kao tursko groblje i nema naznaka da će skorije biti popravljena. Za to vreme pacijenti, od kojih su mnogi teško pokretni ili nepokretni, moraju da šipče na drugi kraj grada – na drugi sprat.

Dnevna psihijatrijska bolnica (to je ona oronula kućica usred Kliničkog centra) nije više rizična – jer se duže vreme i ne koristi.
O renoviranju Dečje bolnice bilo je reči, a Klinika za urologiju nalazi se u staroj zgradi koja je nekada bila centralni objekat bivšeg Medicinskog centra. Ona sve vreme radi bez upotrebne dozvole, a zbog starosti i lošeg održavanja došlo je do pucanja spoljnih zidova, otpadanja dela fasade, znatno je oštećen krov, dok se terasa koja se pruža duž celog objekta bukvalno urušava. Inspektori su zaključili da je zgrada „delimično bezbedna” i predložili su zatvaranje terase, mada se i dalje mogu videti ljudi koji tu sede.

Po obavljenoj kontroli ocenjeno je da je najmanje bezbedna Klinika za neurologiju i zaključak inspektora je da nju treba zatvoriti. Navode da je zbog sleganja terena popustila podna ploča, došlo je do odvajanja unutrašnje grede od zidova, pa su nastale pukotine na oba sprata zgrade. Klinika nije zatvorena, a nema ni javnih najava kada će biti vreme sanacije.

Kada su „Kragujevačke” prošle godine pisale o ovim problemima, iskusni građevinski inženjer Dragan Veljković upozorio je da je ozbiljno ugrožena stabilnost zgrade Klinike za neurologiju, jer je izuzetno nebezbedan objekat kada se u njemu odvoji glavna unutrašnja greda od zidova.

Ovaj stari stručnjak koji se posebno bavio statikom zgrada kaže da je izveštaj građevinske inspekcije dobar, ali da je za neke objekte trebalo da se daju detaljniji predlozi šta raditi dalje i da se daju rokovi za sanaciju – tamo gde je ona moguća.

Kragujevcu šipak

Dakle, imalo bi u kragujevačkom Kliničkom centru mnogo toga da se radi, ali ne samo da se krpi i sanira, već da se gradi i novo. Ne treba smetati s uma – i za jedno i za drugo nadležna je država. Ona je osnivač sva četiri klinička centra u Srbiji, a to konkretno znači da je dužna da sveobuhvatno „gazduje” njima, naravno da brine i o njihovom održavanju i razvoju.

Kragujevac je, nažalost, u zdravstvenoj politici pastorče države. Podsetimo, još 2006. godine donet je program modernizacije četiri centra, do sada je taj proces u Nišu završen, u Beogradu i Novom Sadu je dosta toga urađeno, jedino je Kragujevac dobio – šipak. Bilo bi zamorno navoditi koliko puta su republički zvaničnici obećali da radovi u Kragujevcu „počinju sutra”, a prednjačio je u tome Aleksandar Vučić, i tako sve od 2014. godine, a na kraju je ispalo „malo sutra”.

Ovih dana Vučić u ličnoj predizbornoj kampanji svuda svašta obećava, pa i objekte zdravstva, recimo Užicu je „dok se rekao keks” za novu bolnicu obećao dvesta miliona evra. Kragujevac mu nije u vidokrugu. Poslednji je ime UKC Kragujevac izustio Zlatibor Lončar pre godinu dana kada je bio ovde u poseti. On je tada rekao: „Država Srbija i Evropska investiciona banka potpisale su ugovor o zajmu za rekonstrukcije Kliničkih centara u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Time zvanično počinje druga faza projekta koji obuhvata modernizaciju, obnovu i proširenje četiri klinička centra. Ukupna procenjena vrednost je 662 miliona evra.
Ministar se očigledno „zabrojao” kada je navodio „drugu fazu”, jer u Kragujevcu ni prva faza nije postojala. Uzgred je dao novo obećanje – radovi u kragujevačkom UKC-u kreću 2027. godine. Pritom je izrekao antologijsku naprednjačku laž: „Kada kažemo da ćemo nešto da radimo – mi to i uradimo”.

Piše: Miroslav Jovanović