Portal Prvi Prvi Na Skali (PPNS) objavio je da u Kragujevcu postoji gotovo 13.000 birača kojima su u jedinstvenom biračkom spisku prebivališta upisana u stanovima bez broja. To je više od osam procenata građana sa biračkim pravom od ukupno 153.190 birača u Kragujevcu. Do ovog saznanja portal je došao u saradnji sa sugrađanima koji su se javljali jer su zapazili „nešto neobično”. Iz portala javno pitaju – jesu li to izmišljeni birači i pozivaju nadležne na podrobnu proveru i objašnjenje.
U organizaciji „Crta”, kojoj je od ranije poznat problem sa stanovima bez brojeva, ocenjuju da imamo „potpuno neujednačenu sliku o adresama u biračkom spisku”. Kažu da je sistem zastareo i loše organizovan, pa se nepotpuno prebacuju podaci iz evidencije prebivališta i boravišta u birački spisak.
S druge strane, iz Udruženja za građanski aktivizam „Res Publika” upozoravaju da „proizvoljni navodi o fantomskim biračima” koje objavljuju pojedini mediji mogu odvratiti građane od izlaska na izbore.
Masovne prijave građana
Akcija „Pronađi fantoma” je počela tako što je portal PPNS uputio poziv građanstvu da proveri svoje podatke u jedinstvenom biračkom spisku na adresi upit.birackispisak.gov.rs i da ukoliko uoči neke nepravilosti kontaktira nadležne. Gradska uprava za ljudske resurse, opšte i zajedničke poslove grada izložila je na uvid deo biračkog spiska za područje Kragujevca i pozvala građane da sem uvida, ako je potrebno, podnesu zahtev za upis, brisanje, izmenu, dopunu ili ispravku podataka u biračkom spisku.
– Usledila su javljanja građana koji su zapazili nešto neobično – postojanje stanova bez broja u kojima su birači sa prebivalištem – kako piše u biračkom spisku. Prvo su nam se javili iz naselja Bagremar i Erdoglija, uskoro se to omasovilo i onda je nastala ta ad hok akcija, priča za „Kragujevačke” Dejan Milošević, osnivač portala PPNS.
Prva „dojava” je stigla iz ulice Josifa Šnersona 13, da u biračkom spisku postoji stan bez broja sa 11 birača. Prvi komentari Kragujevčana na portalu bili su: „Svuda po gradu ovoga ima, moja zgrada ima sedam birača na broju bez stana…”, „Bulevar Kraljice Marije 54B ima 45 glasača bez stana, a ceo ulaz ima samo 18 stanova”, u „Vojvode Putnika 43, stan bez broja 14 glasača”.
Jedan od posetilaca portala je napisao: „U mojoj zgradi nema na spisku dva stana. U oba niko ne živi, a imamo stan bez broja sa 16 ljudi u njemu. Čak je i broj ljudi u stanovima koji postoje veći od onog koji stvarno žive tu. Moja zgrada je mala, svega 25 stanova i svi se poznajemo, tako da je ovo ludilo i krađa u najavi neviđenih razmera”.
Milošević navodi da je u saradnji sa sugrađanima i IT sektorom portal otkrio da u Kragujevcu postoji gotovo 13.000 birača sa prebivalištima u stanovima bez broja. On objašnjava da je prvi izvor saznanja bio zvanični birački spisak, a drugi je nezvanični.
– Zvanični ima ograničenje, možete da pretražujete slučaj po slučaj, što je više klikova po jednoj pretrazi i potrebno je mnogo vremena za fizička lica da obrade podatke. Nezvanični spisak ima izvučene podatke sa tog zvaničnog izvora, takođe je javno dostupan na adresi koju smo objavili, a prednost je što je pretraga pojednostavljena, brže se pristupa, lakše kopiraju podaci. Tako smo napravili spisak koji smo objavili, a sadrži 936 strana. Dokument smo uredili tako da su prikazane sve adrese sa stanovima bez broja na kojima su upisana prebivališta birača, po opadajućem nizu, objašnjava Milošević.
Prva na spisku, na osnovu provere u zvaničnom biračkom spisku, i trenutni „rekorder”, adresa Svetozara Markovića 43 sa 84 birača, sledi Sretenjskog ustava 74 – 81 birač i Dimitrija Tucovića 28 – 71 birač, priča Milošević.
Ističe da su utvrdili i da jedna osnovna škola ima upisana tri birača sa prebivalištem na njenoj adresi. Rečeno im je da će da kontaktiraju Upravu da se to obriše.
– Mi se javno pitamo jesu li to izmišljeni birači, a nadležne smo pitali, pored ostalog, od kada su im zavedena „kolektivna” prebivališta i treba li da se razvrstaju da svako ima svoje prebivalište. Odgovore zna nadležna uprava, dostavili smo im pitanja tražeći odgovore kao informacije od javnog značaja. Odgovori su nam najavljeni zvaničnom prepiskom, još nisu stigli, a kada ih dobijemo biće obrađeni i objavljeni, ističe Milošević.
On dodaje da odgovore na pitanje da li su ti podaci sto posto ažurni, da li su brojevi birača sa prebivalištem u stanovima bez broja ispravni ili nisu, naročito dvocifreni, znaju Uprava i MUP, a od kad se predaju izborne liste i učesnici izbora.
Ima li vremena za ispravke
– Pošto smo utvrdili da postoji ogroman broj stanova bez broja, naše je bilo da alarmiramo nadležne, dostavili smo im taj kabasti spisak, a ako ima nepravilnosti sasvim je dovoljno vremena da se to ispravi do zaključavanja dokumenta 9. oktobra, naglašava Milošević.
On smatra da je potrebno da se adresa po adresa proveri i svaka koja ima nepravilnost prečisti, a birači razvrstaju po stvarnim, pojedinačnim prebivalištima, a ne da ostanu sa ovim „kolektivnim”.
– To je nadležnost jedinica lokalnih samouprava svuda u Srbiji, naravno, u tesnoj saradnji sa MUP-om. Ne treba smetnuti s uma da se podaci o prebivalištima ažuriraju na osnovu službene evidencije MUP-a, govori Milošević.
Prema njegovim rečima, nadležna Gradska uprava za ljudske resurse, opšte i zajedničke poslove je portalu potvrdila da sledi provera upisa prema podacima koje je priložio kao i da će angažovati raspoložive resurse da odgovori u što kraćem roku.
– Treba da se angažuju i učesnici izbora, oni kojima je u interesu, a to je valjda i opšti interes, da birački spisak bude sa ispravnim podacima. Pouzdano znamo da stručni tim bar jedne izborne liste vrši vrlo aktivan uvid za sve ove adrese, da će da traži proveru spiska u celini, a po potrebi i brisanje, kaže Milošević.
On navodi da učesnici imaju dodatni razlog da se angažuju jer će svaki građanin koji je upisan u birački spisak, pa i sa nepotpunim podacima o prebivalištu, moći da glasa. Prema tome, kako kaže Milošević, masovno „kolektivno” prebivanje može bitno da utiče na krajnji ishod glasanja.
O značaju uključivanja velikog broja građana u akciju „Pronađi fantoma” Milošević kaže: „Značajno je što građani pokazuju da su proaktivni uoči dana glasanja kao nikada do sada, još kako su motivisani da učestvuju u ovogodišnjem izbornom ciklusu u svim fazama”.
– Značajno je i što građani pokazuju da ne zavise od bilo čije „dobre volje”, bilo organa vlasti, političkih stranaka, udruženja itd. – svako preuzima sudbinu u svoje ruke, smatra Milošević.
Pokazalo se, dodaje, da mnogi koji su se godinama bavili biračkim spiskom, unutar sistema, institucija ili van njih, nisu izdejstvovali uredan spisak i zaštićena prava birača.
– To podseća na pravo na zaštićenu životu sredinu – vlast je nije dovoljno štitila, stranke i neke organizacije su deklarativno bile za zaštitu, ali bez rezultata. Onda su građani počeli da preuzimaju stvar u svoje ruke, od lokalne sredine do lokalne sredine – pridružila im se struka, nauka, pa imamo nebrojene primere autentične (samo)odbrane zavičaja. Slično se sada dešava sa pravom da imamo fer i poštene izbore. Videćemo šta će biti na kraju, zaključuje Milošević.
Sistem zastareo i loše organizovan
Na objavu portala o hiljadama „fantomskih” birača u stanovima bez broja, u Udruženju za građanski aktivizam „Res Publika” u Kragujevcu reagovali su upozorenjem da „proizvoljni navodi o fantomskim biračima mogu odvratiti građane od izlaska na izbore”. Kako su saopštili, reč je o „neproverenim podacima i pretpostavkama nastalim zbog nedovoljnog poznavanja teme, ali i velikog nepoverenja javnosti u rad izborne administracije”.
– Naročito skrećemo pažnju da ovakvi senzacionalistički navodi, sem što dodatno urušavaju poverenje u izborni proces, mogu obeshrabriti birače da izađu na glasanje, navodi „Res Publika”.
Podsećaju da je organizacija „Crta” ranije već ukazala na niz problema sa kvalitetom adresnih podataka i istakla da je jedan od najrasprostranjenijih upravo nedostatak broja stana.
„Res Publika” je dobila pojašnjenja o ovoj temi od Vladimira Ercega, eksperta „Crte” i člana Komisije za reviziju biračkog spiska.
Podaci koji se prikazuju, objašnjava Erceg, dolaze iz evidencije prebivališta i boravišta MUP-a Republike Srbije, koja je glavna baza podataka za utvrđivanje prebivališta građana. U sistemu jedinstvenog biračkog spiska, Ministarstvo unutrašnjih poslova po službenoj dužnosti šalje podatke (na primer, o promeni prebivališta, sticanju punoletstva, promeni imena…) Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, a posle toga se obaveštava ovlašćeni referent u opštinskoj ili gradskoj upravi.
Erceg ističe da je problem što ova dva ministarstva, u prvom koraku, ne razmenjuju podatke o broju stana i o podbroju i spratu, nego samo adresu i broj objekta. Samim referentima, koji treba da sprovedu ažuriranje biračkog spiska, prepušteno je da odluče da li će pogledati u evidenciju prebivališta i boravišta i pored adrese upisati i broj stana. Dakle, problem je u tome što to ne rade svi, jer sistem to i nije predvideo.
– Znači, sistem je zastareo, loše organizovan, loše isplaniran i dovodi do toga da se nepotpuno prebacuju podaci iz evidencije prebivališta i boravišta u birački spisak. Zato smo i došli u situaciju da imamo potpuno neujednačenu sliku o adresama u biračkom spisku, u zavisnosti od toga ko je referent, kako je radio i koji su podaci prebačeni, kaže Erceg.
Dodatno, problem je i što vrlo mali broj ljudi koji se isele iz zemlje odjavi svoju adresu, iako ih zakon obavezuje da odjave prebivalište.
Erceg naglašava da je to glavni razlog što nam je birački spisak „prenaduvan”. Postoje, kaže, generacije ljudi koji su otišli u inostranstvo i ostali tamo da žive, a i dalje su registrovani na nekoj od adresa u Srbiji.
On napominje da upravo taj administrativni haos sprečava da se na jednostavan način utvrdi gde se nalaze manipulativni upisi prebivališta zarad uticaja na izbore.
– Manipulacije prebivalištem zarad uticaja na izbore postoje i prema sudu Posmatračke misije „Crta”, odlučujuće su uticale na lokalne izbore u Beogradu 2023. Mnogi od tih upisa su i dalje u biračkom spisku – ali ne kao birači koji nemaju pravo glasa, već kao birači koji imaju lažno prijavljeno prebivalište. Od šuma koji pravi ovaj administrativni haos sa adresama ne možemo da vidimo gde su ti upisi, ali to ne znači da oni nemaju svoj potpis. Njega, pre svega, mogu videti u Komisiji za reviziju biračkog spiska, ali i građani, ukoliko se dobro organizuju’, navodi Erceg.
On ističe da je važno građane informisati o tehničkim i administrativnim problemima koji evidentno postoje u biračkom spisku, ali na način da se time ne obeshrabre, već da uzimajući u obzir ta saznanja budu sposobni da prepoznaju napuštene objekte na kojima ima prijavljenih birača ili dokumentuju veliki broj nepoznatih birača u svojim zgradama. Ukoliko posumnjaju u neke nepravilnosti provere bi prvo trebalo da izvrše na nivou svoje stambene zajednice.
Erceg preporučuje da se nakon provere, takvi podaci dokumentuju i pošalju na adresu prijavi@crta.rs ili direktno preko formulara Komisiji za reviziju biračkog spiska, nakon čega će biti ispitani.
On kaže da je uvek važno naglasiti da skoro sve manipulacije kroz birački spisak mogu da se zaustave kvalitetnom kontrolom na biračkom mestu. Tvrdi da ako postoji kontrola, niko ne može da ubaci dodatne glasove za neke „fantome”.
ODGOVOR GRADSKE UPRAVE
Okruglo – pa na ćoše
Gradska uprava za ljudske resurse, opšte i zajedničke poslove je odgovorila posetiocu portala PPNS povodom obraćanja u vezi sa podacima iz ulice Vladimira Rolovića o 25 birača u stanovima bez broja. Kako je objašnjeno, u birački spisak se podaci o adresi prebivališta ažuriraju na osnovu službene evidencije o prebivalištu građana koja je u nadležnosti MUP-a.
– MUP prilikom dostavljanja podataka o prebivalištu, odnosno promeni prebivališta, u najvećem broju slučajeva dostavlja samo podatke o ulici, broju i podbroju zgrade, ali ne dostavlja podatke o broju ulaza i broju stana, iz kog razloga se javlja broj od 25 glasača bez broja stana, ali oni postoje u biračkom spisku kao glasači na toj adresi, navode iz Uprave, a prenosi portal PPNS.
Kako ističu, sve osobe za koje na adresi MUP nije dostavio podatke koji se odnose na broj ulaza ili broj stana, vode se u biračkom spisku samo na adresi sa brojem zgrade.
– Gradska uprava za ljudske resurse, kojoj je povereno vođenje dela biračkog spiska za teritoriju grada Kragujevca, ovakve nepravilnosti otklanja prilikom kontinuranog ažuriranja biračkog spiska, po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti prilikom preduzimanja određenih radnji kao što je dostava”, objasnili su iz Uprave odgovarajući na pitanje građana u vezi sa slučajem zgrade u Ulici Vladimira Rolovića.
Podsetili su da se rade dopune podataka o adresi i građani se mogu obratiti Gradskoj upravi za ljudske resurse, opšte i zajedničke poslove neposredno, Trg slobode broj 3, kancelarija 304, ili putem E-uprave.
Piše: Gordana Mirović
