– Da dođu njih desetorica sa pištoljem, svoj desetorici bih oteo pištolj iz ruke. Ne bi mi bio prvi put.”
– Šefe, Aleksandre, mi sad da se zaletimo, tamo nema čoveka, nemaš koga da biješ.
– Sinoć sam govorio o načinu na koji ću da vodim kampanju, ali sam, kao što znate, bezbroj puta do sada, pozivajući na razgovor, na debatu, na sučeljavanje mišljenja, uvek želeo da se čuje druga strana i da ljudi mogu da uporede programe, planove“.
Ove izjave, kao i još mnogo drugih, mogu opisati osobu koja ih je izgovorila.
• Folirant / Pozer: Neko ko glumi opasnog momka i stvara lažnu sliku o sebi pred drugima kako bi ispao moćan.
• Galamdžija: osoba koja galamom i pretnjama pokušava da uplaši druge i prikrije sopstveni strah.
Sa psihološke strane, ovakvo ponašanje se često opisuje kao:
• Kompenzacija kompleksa niže vrednosti: Osoba u dubini duše oseća strah i nesigurnost, pa to maskira preteranim hvalisanjem i glumom da je „opasna”, kako je niko ne bi napao.
• Otvoreni ili grandiozni narcizam: Osobe sa ovim osobinama imaju stalnu potrebu da se hvale i predstavljaju superiorno, ali kada se suoče sa stvarnom opasnošću reaguju strahom od razotkrivanja sopstvenih slabosti.
Potreba za svakodnevnim pojavljivanjem na televizijama, koje teško može da se objasni zdravim razumom, onog koji je sada nenadležan za bilo šta, poprima kataklizmične pojave koje su najgore po njega. Ali, kada je taj čovek moćan u državi, onda su kataklizmične i za ceo narod. Užasna nervoza koju ispoljava, svakodnevno pokazuje ono što je svima, pa i njemu jasno, a to je da je kraj izuzetno blizu. Dogorelo je, ogadio se i Bogu i narodu, uz njega su ostale samo mafijaške falange i horde koje su se dobro oparile za vreme njegove vladavine i kojima je bilo dozvoljeno i oprošteno kršenje zakona koje su nekada, a i sada ih vrše. A sumnja u izdaju je najgora stvar po čoveka, a on sumnja u sve, najverovatnije i u samoga sebe, a to najviše ubija čoveka što se može videti iz njegovih nastupa.
Surova kampanja kojom gađa neobrazovane i penzionere dobila je epske razmere. Strašna mašinerija je pokrenuta, puna pritisaka i pretnji, ali na sreću ona ne daje rezultate, pa je tako primoran da u Kragujevac sa 150.00 stanovnika dovuče oko 4.000 ljudi da bi napunio halu koja prima oko 4.500. On ne može u ovom gradu da nađe 500 ljudi koji ga javno podržavaju, jer nema veće sramote nego javno te videti kako ideš na njegov miting. Jadno, bedno i opasno jer to samo pokazuje na šta je on sve spreman i da će taj 25. oktobar biti sve osim onoga što treba da bude, normalan dan u kome se održavaju izbori. To ludilo dovodi do toga da sin onoga koji nije ništa dolazi sa četiri džipa sa blinkerima okružen mafijašima i državnim obezbeđenjem, između kojih stoji veliki znak jednakosti. Vašar koji služi samo za jedno, da makar malo pobedi taj strašan strah koji nosi u sebi, strah od neminovnosti, strah od dana kada će sve doći na naplatu, sve pokradeno, izdano, učinjeno van zakona.
Miš je u ogromnom strahu i pokušava da to sakrije navlačeći vučje krzno na leđa, ali to krzno je svakoga dana sve ofucanije i konture miša se sve jasnije pokazuju.
Miš će vrlo brzo biti sateran u ćošak, a onda se treba pripaziti od njega jer je onda najopasniji, ne on, on je i dalje miš, treba se plašiti naređenja koje će taj miš izdavati. Ali, svakog dana je sve sigurnije da je sve manji broj onih koji će slušati naređenja uplašenog miša. Taj trenutak će biti isuviše bolan za miša, ali ne treba se ni veseliti, ni tugovati za tim, već samo mu odrediti sudbinu onakvu kaku je zaslužio u nekom dubokom mraku istorije.
P.S. A zamisli tek ove naše gradske nesrećnike koji ga podržavaju i koji su na vlasti, kad taj preplašeni skočimiš dođe da otvori pet kilometara obilaznice, iskačući iz kola i slikajući se brzinom svetlosti da ga niko ne vidi i ne javi ovim našim vladajućim grdnicima.
Ej, kakvo je to nepoštovanje, kada dolaziš kod nekoga u kuću i ne javiš mu se, ali šta drugo i očekivati kada se trenutno na vlasti u gradu nalazi jadna ekipica nedostojna i nekvalifikovana za mnogo manje „domete“ od ovih na koja je zasela „kvalitetima“ koje poseduje – slepom odanošću, bespogovornom poslušnošću i dobrovoljnim saučesništvom u totalnoj pljački i uništavanju Srbije.
No, da ih malo ohrabrimo: to vaše poniženje kojim ste izložili sebe i svoje porodice neće još dugo da traje, jer vreme odgovornosti je sve bliže i bliže, evo ga tu iza ćoška, tu je, deset dana daleko od danas.
