Sve starije od 21 godine, koji nisu učestvovali u političkom životu i koji su prepuštali drugima da odlučuju o njihovim životnim pitanjima, stari Grci su smatrali idiotima. Mislim da je konačno došlo vreme, u kojem većina građana Srbije više ne pristaju da budu idioti i da im mediokriteti i diletanti sa kupljenim diplomama kroje sudbine i odlučuju o životima. Dolazi vreme oslobođenja Srbije od mafije i partijskog kazamata jedne klike koja će na stranicama istorije biti upisana najcrnjim slovima.
Kada sam sada već davne 1997. godine obukao vojničku uniformu i položio zakletvu ovoj državi, zakleo sam se da ću pored nezavisnosti i teritorije države kojoj služim, ne žaleći svoj život, štititi i ono na šta su nas danas podsetili studenti, a to je ustavni poredak. Kada se osvrnem na reči ove zakletve i ono što nam je od ustavnog poretka danas ostalo, posle decenije i po vladavine SNS klike na čelu sa Aleksandrom Vučićem, rezultat je da u sastavu Srbije više nemamo deo njene vekovne teritorije, ,,kolevku” Kosovo i Metohiju, a ni ustavni poredak, odnosno nijednu instituciju države koja funkcioniše u skladu sa Ustavom i zakonima. To je fakat.
Upravo zbog te beskompromisne borbe za ustavni poredak i Srbiju kao pravnu državu, danas sam, po stavu međunarodnih sindikalnih organizacija, zvanično najprogonjeniji sindikalni aktivista u Evropi, još od perioda Leha Valense, i jedna od prvih žrtava SNS režima čije je stradanje trebalo da bude opomena drugima kako će proći ako se suprotstave korumpiranim uzurpatorima vlasti.
Moj slučaj, a kasnije i svi drugi progoni neistomišljenika režima koji su se desili, ogledalo su i surova dijagnoza režimskog sistema tiranije u kojem živimo više od decenije. Kada vas zatvaraju, kada vam montiraju procese preko tajnih policija oličenih u VBA i BIA i korumpiranih tužilaca i sudija samo zato što uzbunjujete i govorite istinu o kriminalu u vrhu vlasti i razaranju državnih institucija, kada ne mogu da vas kupe ili ucene, onda vam pucaju u leđa kao Oliveru, ili vas odnese hladna voda kao Cvijana.
Posledica svega toga je da danas Srbija nije država, već zarobljena teritorija poput mafijaškog geta. Prošao sam kroz njihove kazamate, medijsko blato, hapšenja i pokušaje da mi se uništi život i porodica, ali me i pored svega nisu slomili. Raduje me što i mnoge druge moje sapatnike takođe nisu slomili i što je to naše stradanje doprinelo buđenju naroda na ustanak protiv terora mafije koja nam je otela državu.
Borba mojih kolega iz Vojnog sindikata Srbije i mene traje godinama, a koreni progona leže u činjenici da smo među prvima u ovoj zemlji demaskirali direktnu vezu između vrha vlasti, bezbednosnog sektora i organizovanog kriminala. Svi se dobro sećaju kada smo kao sindikat podneli krivične prijave i javno objavili skandalozna saznanja da je vojna kasarna u Pančevu korišćena kao poligon za uvežbavanje gađanja iz vatrenog oružja kriminalnih klanova povezanih sa vrhom države. Umesto da tadašnji ministar odbrane i vojni vrh hitno istraže i pohapse odgovorne, režim je uradio ono što im je manir – zataškao je slučaj, zastrašivao svedoke, a Vojnobezbednosnu agenciju nije usmerio na kriminalce, već na nas iz koji smo tu zloupotrebu razotkrili. To je bio preloman trenutak kada je postalo jasno da su država i vojska postali zarobljenici kriminalnih centara moći.
Posebno bestidna, monstruozna i moralno posrnula dimenzija ove vlasti jeste njihova praksa da svakoga ko ukaže na korupciju, pljačku ili propast institucija bez ikakvog ustezanja preko svojih propagandnih centara i funkcionera nazivaju „ustašama” i „stranim agentima”. Te epitete sam dobio odavno, a danas ih svakodnevno pripisuju mladosti i budućnosti Srbije, oličenoj u studentima i to je ono najopasnije.
Moji preci, moja porodica, potiče iz mučeničkoj Jasenovca. Tamo su ostavili svoje živote, svoju krv i ognjišta u najmonstruoznijem zločinu koji je sprovela upravo fašistička, ustaška ideologija. I onda dođe šaka partijskih komesara, dezertera i profitera bez skrupula, trunke savesti i morala da meni lepi etiketu „ustaše” samo zato što odbijam da ćutim dok oni uništavaju, izdaju i prodaju ono za šta je Car Lazar dao glavu, a moji savremenici živote na Košarama i Paštriku! To je najprizemniji mogući istorijski relativizam.
Oni time ne vređaju samo nas, oni pljuju po kostima jasenovačkih, prebilovačkih, kosovskih, surduličkih i svih drugih mučenika radi očuvanja po svaku cenu svojih fotelja, privilegija i onoga što su opljačkali od ovog naroda. Kada nemaju nijedan argument protiv i kad nemaju odgovor na korupciju i veleizdaju pribegavaju ovakvim monstruoznim klevetama. To je siguran znak njihovog totalnog moralnog i ljudskog sloma.
Srž vladavine ovog režima jeste surovost, nezasitost i potpuno odsustvo empatije i odgovornosti za ljudske živote i državne resurse. Pogledajmo samo strašan niz nepočinstava koja su zauvek obeležila njihovu vlast.
Ne zaboravimo pogibiju sedam duša u helikopteru zbog toga što su ministri hteli da se slikaju na aerodromu, a potom i sramno svaljivanje krivice na mrtve pilote.
Ne zaboravimo ni stradanje našeg Kragujevčanina, starijeg vodnika Dejana Stojkovića na Pešteru, čoveka koji se ugušio izvršavajući njihovo naređenje, a režim je danima lagao javnost da mu je „iznenada pozlilo” samo da ne pokvare svoju scenografiju za zloupotrebu vojske u političkom marketingu. Zamislite tu morbidnost.
Takođe, dok su privatne firme povezane sa ocem tadašnjeg ministra policije izvlačile municiju po povlašćenim cenama i bogatile se, državne fabrike namenske industrije su dovedene do prosjačkog štapa i milionskih dugova. Čoveka koji je pljačku u Krušiku hrabro razotkrio, Aleksandra Obradovića, proglasili su za neprijatelja, dok su profiteri ostali zaštićeni kao beli medvedi.
Aleksandar Vulin je bio elementarna nepogoda za sektor bezbednosti. Čovek koji je izbegao služenje vojnog roka postavljen je da bude ministar odbrane, a zatim ministar policije. Kao lažni socijalista sproveo je sakaćenje Zakona o radu 2014. godine i ponižavanje radnika, a kroz predloge Zakona o policiji pokušao je da uvede antiustavne odredbe poput biometrijskog nadzora svih građana, upotrebu takozvanih zvučnih topova, mreža za hvatanje ljudi itd. To su zakoni pisani sa samo jednim ciljem, za pretvaranje policije u privatnu pretorijansku gardu za obračun sa sopstvenim narodom kada digne glas protiv terora uzurpatora vlasti.
Sve to, u kombinaciji sa dubokom spregom sa organizovanim kriminalom, trajno je uništilo legitimitet ovog režima. Njihov rejting se danas drži isključivo na strahu, ucenama radnika u javnom sektoru i medijskom mraku u kojem su nam studenti upalili svetlo i naterali nas na buđenje. Izlaz iz ove duboke društvene krize je samo jedan, nepokolebljiva borba i generalni otpor ovoj mafijaškoj organizaciji koja nam je otela državu.
Srbija se danas, kao i uvek kroz istoriju, brani tamo gde je najčistija i najhrabrija – među omladinom, među našim studentima, koji su ustali da brane pravo, pravdu i slobodu. Ne zaboravimo da su tokom rata 1999. godine branioci Srbije na Košarama i Paštriku bili njihovih godina. Zato svi mi koji smo polagali zakletvu ovoj zemlji, svi čestiti vojnici, policajci, radnici, seljaci i intelektualci imamo sveti zadatak da stanemo uz tu decu i ne dozvolimo da im lopovi koji su nam pokrali sve što se moglo pokrasti, ukradu i budućnost.
Pozivam ceo srpski narod u zemlji i rasejanju – ne bojte se njihovih ucena, pretnji i tabloidnih fabrika laži! Pred nama su zaista istorijski, odsudni izbori na koje, da ne budemo idioti s početka ovog teksta, moramo izaći svi kako bismo pokazali da je narod śuveren vlasti i da niko osim nas samih ne može i neće odlučivati o našim životima i budućnosti naše dece.
Oslobodimo Srbiju, vratimo joj institucije, pravnu državu i narodno dostojanstvo, budimo dostojni naših predaka!
Piše: Novica Antić, nekadašnji predsednik Vojnog sindikata Srbije
