Istaknuti učesnik studentskog protesta, profesor na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu dr Vladimir Zdravković, poznati kardiolog, prvi je među profesorima na Univerzitetu u ovom gradu javno podržao studente i zbog toga prošao kroz progon i na fakultetu i u Kliničkom centru.
Dan posle pobede i večeri slavlja koje je proveo sa suprugom i decom kod kuće, još je veoma uzbuđen i kao da vrti film svih događaja od prethodne dve godine, dok mu dolaze kolege na čestitanje i novinari raznih medija. Zdravković nije na izbornoj listi iz nekih ličnih razloga, kako kaže, ali je bio značajan učesnik svih događaja za vreme protesta. Na pitanje kako se sada oseća kaže da je sve pomalo čudno, jer je sa suprugom zaključio da se oboje osećaju kao kad su diplomirali na fakultetu, „izduvani kao baloni”. Osećanja su pomešana, ali je svakako događaj radostan. Jer da se drugačije završilo možda bi, kako kaže, doneo odluku da napusti Srbiju.
Dr Zdravković nije sumnjao ni trenutak u ispravnost ideje koja je vodila studente i građane. Kad je nešto ispravno ne sumnja da može drugačije da se završi osim pobede. Prošle su skoro dve godine od početka borbe i trenutak odluke svi su čekali i verovali da će doći. Zdravković kaže da je upravo dao izjavu jednoj televiziji, gde je citirao Paola Koelja koji kaže: „Ne dođu sve oluje da ti unište život, neke dođu da ti raščiste put.” Tako vidi i ovu studentsku oluju.
– Mislim da je ovo jedno ozbiljno čišćenje puta za našu mladost i da naša deca žive u jednoj normalnoj zemlji. Ovo doživljavam kao pobedu posle 35 dugih godina. Kad je trebalo da se desi devedesetih godina proškog veka kad sam ja bio student, nismo dovršili priču do kraja. Nismo znali, očigledno smo bili prevareni. Danas mi je 6. oktobar, ne 26. jer danas Srbija doživljava katarzu. Ja to tako doživljavam, Srbija kreće u pravljenje zdravog društva, kaže Zdravković.
On smatra da su na ovim izborima građani pobedili, a ne neka profesionalna politička opcija. Pobedu su doneli građani vođeni studentima. Ovo je, po njemu, verovatno redak primer u istoriji u kome su u isto vreme smenjene vlast i opozicija. Možda negde postoje takvi primeri da je do toga došlo i da se to nije dogodilo revolucijom ili porevratom na ulici, kaže on.
Ova pobeda je za dr Zdravkovića bila toliko čista i to u uslovima kao da smo, na primer, igrali basket i mi imali trojku igrača, a sa supriotne strane su igrale tri trojke. Te njihove trojke bile su dodatnih 225.000 ličnih karata, glasanje preminulih ljudi, netransparentne spiskove. Sve smo to, kaže Zdravković, pobedili i to sa preko pola miliona razlike. Jednog dana ćemo realno znati kolika je bila izlaznost i da li je bila zvaničnih 70 ili čak 80 odsto, dodaje on.
– To je pobeda ispravnog, emocija. Mi smo išli srcem, tako su se budila sela, studenti su išli, mi za njima. Ovo je pobeda onog čistog, ljudskog. Ovo je i pobeda da niko više nikada ne komentariše ljude sa ozbiljnim fakultetima, specijalizacijama i stručnim biografijama, da ih naziva pogrdnim imenima i da dozvoli sebi da komentariše nekoga ko je na edukativnom nivou na daleko višem stepenu od njega, ističe Zdravković.
On podseća kako su u vladajućem SNS-u nazivali studente najpogrdnijim imenima, i to onaj najslobodarskiji deo društva.
– U bivšoj vlasti su sedeli ljudi koji nisu imali mnogo znanja iz istorije, jer da jesu znali bi da studente niko nikada nije pobedio. Sa studentima treba pregovarati, kao što je radio Tito, a ne vređati ih, jer ko tako radi završi porazom, kao što smo i videli, podseća nas Zdravković.
Zbog svojih uverenja i javnih istupanja u kojima je podržao studente bio je proganjan, doživljavao pretnje i smene. Da li očekuje da sada taj progon prestane, pitamo ga. Odgovara kako je jedan list objavio nedavno imena lekara koji su na različite načine smenjivani u poslednjih godinu dana i njegovo ime je jedino van Beograda. Kaže da je govorio da ovo nije bila njegova borba protiv institucija, protiv Fakulteta, ili protiv Kliničkog centra, već da su to isti ljudi bili u pitanju na oba mesta, ista mašinerija zla koja je sedela u svim strukturama, u Ministarstvu, u Akreditacionom telu…
Kad je počelo na Fakultetu, kad je počeo da brani studente i govorio o lošim stvarima koje donosi on lajn nastava, znao je, kaže, da je to pokušaj sklanjanja studenata iz bunta. A oni su se borili za prave vrednosti – da imamo društvo u kome odgovaraš za ono što radiš.
– Kad im to nije prošlo, hteli su da mi revidiraju zvanje profesora, kao i mom kolegi i drugu Srdanoviću. Pošto nije prošlo na Fakultetu, hajde da ga oklevetamo u bolnici da ne zna da radi dobro, pa ćemo naći devet stvari za koje nikakav dokaz nemamo, kaže Zdravković o sudskom postupku kroz koji je prolazio.
Povodom rasprostranjenih očekivanja mnogih da će biti deo Studentske liste, što se nije dogodilo, Zdravković još jednom napominje da je u proteste ušao čista srca. Njegova izjava je od početka bila da ovo radi zato što misli da je ispravno, radi za svoju decu i ne želi tu da bude. Nije, kako kaže, radio da bi bio bilo gde, pa ni na listi i nije bitan on kao pojedinac. To je ono što je najvažnije od svega – svi su na Studentskoj listi, svi koji smatraju da je ovo dobra ideja.
Misli da je ovako dobro. Postoje neke druge stvari koje su vezane za privatne i porodične odnose, i postojale su, kaže, neke mogućnosti da to bude zloupotrebljeno. Nije želeo ni na koji način da utiče negativno na Studentsku listu i na pobedu koja je ostvarena. Misli da je dobro odlučio.
Đorđe Stevanović, mladi doktor nauka i interventni kardiolog, inače bivši doktorand dr Zdravkovića, kako voli da ga oslovljava, kao neko ko dobro poznaje svog mentora, kaže da je u njegovom slučaju došlo do razbijanja paradigme, jer u našem sistemu, točku koji se vrti decenijama, da bi se borio za nešto i bio politički angažovan, moraš i da imaš neku korist od toga.
– Ovo je pokazatelj svetla koje nam dolazi, da imamo nekoga ko će javno da istupi, da rizikuje sve što ima, za ispravnost bez ikakve koristi. Čak i da ne bude na listi. Jedan je da ne želi da ugrozi cilj. A pokazatelj u kom mraku živimo je čuđenje svih da je neko to uradio, a da ne želi da bude na listi. To je to razbijanje paradigme, zaključuje dr Stevanović.
Piše: Miloš Pantić
