Čuvena replika iz filma „Terminator 2: Sudnji dan” koju je izgovorio legendarni Arnold Švarceneger najlepše može opisati trenutak kada je hulja Oskar iznenadio sve, a najviše one koji su se nalazili u dva „izborna štaba” SNS: onog u centrali SNS u Palmira Toljatija 5, gde su bile okupljene sve glavne poluge mafijaškog režima i onog u Pionirskom parku, popularnom „Ćacilendu”, gde su bile okupljene horde zla, batinaši, osobe ogrezle u kriminalu koji su predstavljali udarnu pesnicu okupljenih u Toljatijevoj za vršenje terora nad građanima Srbije.
Doduše ovaj drugi „štab” bi trebalo da nosi naziv „postizborni štab”, jer je njegova uloga trebalo da dođe do izražaja nakon izbora, odnosno nakon objavljivanja rezultata.
Hasta la vista, huljo Oskare, govorila je svaka suza radosnica na licima studenata koji su izlazili iz izbornog štaba Studentske liste u Kneza Mihaila, nakon priznanja ubedljivog poraza naprednjaka. Veliko olakšanje koje se videlo na licima te dece pokazivalo je pod kolikim pritiskom su bila poslednje dve godine i koliko su sebe dala znajući da u slučaju neuspeha sledi najstrašnija osveta od zločinačkog, mafijaškog režima kome su se toliko hrabro suprotstavili da je ceo svet odao priznanje toj borbi. Te suze se hulji Oskaru ne smeju nikada zaboraviti, nikada.
Hasta la vista, huljo Oskare lebdelo je u vazduhu na trgu ispred opštine, gde su se sjatili mnogi Kragujevčani da proslave slobodu koju su im doneli studenti širom Srbije, koji su probudili svakoga od njih i vratili ono što je oduzeo mafijaški režim: slobodu, čast, dostojanstvo, sigurnost, sreću… Sve one vrednosti koje čine jednu demokratsku zemlju.
Hasta la vista, huljo Oskare, čulo se sa svih medija koji su tokom te noći počeli napokon da „rade” svoj posao, da izveštavaju nepristrasno, jer su više od deceniju bili poluge mafijaškog režima prenoseći surovu, sadističku kampanju koju je taj režim propagirao. Naravno, nikako ne smemo da zaboravimoi ulogu i Televizije Kragujevac koja je gazila tradiciju nezavisnog medija, spuštajući se na najprizemniji nivo za koji niko nije mogao da pretpostavi da će se dotaći. Tu „čast”, tu bruku i sramotu svi koji su bili deo tog sistema nosiće na svojim plećima hodajući kroz naš grad.
Ali, nikako ne smemo da zaboravimo ni one nezavisne medije koji su, kao i oni neukaljani u ostalim oblastima društva, sačuvali tu klicu iz koje će iznići pravedne institucije. Ne smemo zaboraviti ni kroz šta su prošle „Kragujevačke novine” i zaposleni, tj. volonteri, koji su odoleli svim pritiscima i nisu dozvolili mafijaškom režimu da ugasi i poslednji plamičak kritičke reči koje su one sa ponosom nosile.
Hasta la vista, huljo Oskare, čulo se u svim institucijama: sudovima, tužilaštvu, policiji, lokalnim samoupravama, državnim, gradskim i opštinskim preduzećima… u svim institucijama koje je mafijaški režim obesmislio i stavio pod svoju kontrolu, od strane neukaljanih ljudi koji su takođe izdržali sve pritiske da se ne priklone mafijaškom režimu.
Na kraju, ali da ne zvuči pretenciozno, posle pet godina i 137 kritički objavljenih tekstova o mafijaškoj vlasti, jedno Hasta la vista, huljo Oskare i od Glasa razuma!
