Desetak dana posle parlamentarnih izbora javno se oglasio gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić – naravno na „svojojˮ Televiziji Kragujevac. Za razliku od svog partijskog vođe njegov nastup bio je uljudan, bez i jedne ružne reči o pobednicima izbora.
Dašić je rekao da će se truditi da grad normalno funkcioniše, uz dosledno poštovanje zakona, ne zna kako će Srpska napredna stranka proći na sledećim lokalnim izborima, ma kada oni bili, ne isključuje mogućnost promene gradske vlasti bez izbora (takozvanim prekomponovanjem sastava Skupštine) i kaže da bi to bilo sasvim legalno, jer je na taj način smenjen i Veroljub Stevanović 2014. godine.
A zaključni stav o svojoj poziciji Dašić je ovako formulisao: „Neću braniti svoju funkciju životom, ali neću ni sedeti kao fikusˮ.
U Kragujevcu stanje „redovnoˮ
Posle političkog obrta na parlamentarnim izborima u Kragujevcu je stanje mirno, što bi bezbednjaci rekli – redovno. Pobednici Studentske liste proslavili su pobedu, u miru i veselju, ali nisu ispostavljani neki vanredni zahtevi, a nema ni „buđenjaˮ ovdašnjih tužilaca i sudija. Oči javnosti uglavnom su uprte u Beograd i poteze policijskih i pravosudnih organa, koji su počeli iz naftalina da vade ustajale krivične prijave, optužnice i slične papire.
U Kragujevcu je bilo nekih postizbornih reagovanja kao što su zahtevi dela zaposlenih i sindikata za smenu direktora u Drugoj gimnaziji i Muzičkoj školi, ali nadležno Ministarstvo prosvete o tome se ne izjašnjava (bar ne do nastajanja ovog teksta). Profesori iz neformalne organizacije Slobodni univerzitet „prozvaliˮ su kolege iz rektorata i dekane nekih fakulteta koji su bili pod skutima naprednjaka, a studenti medicine obznanili su podatke o enormnim zaradama pojedinaca na ovom fakultetu.
Inače, akademska zajednica u Kragujevcu, pri čemu apostrofiramo univerzitetske nastavnike, bila je prilično uspavana tokom formiranja studenskog pokreta i potom brojnih akcija studenata. Mali broj njih oformio je pominjani Slobodni univerzitet koji je zdušno davao podršku pobunjenim studentima, neki profesori su bili uz studente, ali „da se ne vide i da se ne čujuˮ, a većina se držala rezona „ćutim i gledam svoja poslaˮ.
Odlučila je izlaznost
Kad se izborni pobednici i institucionalno uobliče konstituisanjem Narodne skupštine, izborom vlade i drugih republičkih organa, dobićemo specifičan politički mozaik: vlast na državnom nivou imaće izabranici studenata, dok će u svim lokalnim samoupravama i dalje vladati Srpska napredna stranka sa svojim satelitima. Dokle bi to moglo da potraje pokušaćemo da raspetljavamo u drugom delu teksta.
A sada još malo o rezultatima proteklih izbora na području grada Kragujevca. Utisak u javnossti je da su naprednjaci 25. oktobra ovde „pukliˮ. Tačno je da su oni debelo ostali iza studentske liste, u procentima je to 58,6 prema 35,8, znači razlika je preko dvadeset posto.
Međutim, broj glasova koje su Kragujevčani dali Srpskoj naprednoj stranci uopšte nije za potcenjivanje. Naprotiv. Oni u Kragujevcu, nikada nisu imali bolji saldo nego sada. Možda nije najprecizniji parametar poređenje rezultata parlamentarnih i lokalnih izbora, ali tu nisu ni velika odstupanja. Dakle, naprednjaci su na nedavnim izborima u Kragujevcu dobili malo iznad 39 hiljada glasova, a u prethodnim ciklusima 2016, 2020. i 2023. godine za njih je glasalo između 31 i 26 hiljada građana. To znači da je sada za listu Aleksandra Vučića glasalo između tri i osam hiljada birača više nego na prethodnim izborima.
Odgovor zašto su naprednjaci 25. oktobra bili u velikom zaostatku za Studentskom listom je – u izlaznosti građana na biračka mesta. Sada je glasalo više od 110 hiljada Kragujevčana (72,6 posto), a na izborima 2023. izašlo je oko 92 hiljade. Dakle, sada je svoj glas dalo 18 hiljada više punoletnih građana nego pre tri godine.
Tako su se potvrdile procene da sa rastom izlaznosti rastu i šanse za pobedu Studentske liste. Inače, spisak upisanih birača u proteklih deset godina neznatno se menjao, uvek je bio malo iznad 150 hiljada.
Šta je sa lokalnim izborima
Osim u gradskoj opštini Medijana u Nišu, u svim opštinama i gradovima vlast ima Srpska napredna stranka. Naprednjaci su na vlasti u Kragujevcu od 2014, posle onih čudnih prebega odbornika koji su do tada podržavali Veroljuba Stevanovića. Sada je jedno od važnih pitanja kada će i kako novoformirana republička vlast organizovati izbore na lokalu? Teoretski moguće je više scenarija.
Prvi je da sadašnje skupštine izguraju svoje mandate do kraja. U Kragujevcu bi to bilo do kraja 2027, jer su prethodni izbori održani u decembru 2023. godine. Tako je u još jednom broju lokalnih samouprava, dok su u drugima bili u junu 2024, jer su ih naprednjaci razdvojili iz praktičkih razloga da bi ih bolje kontrolisali (čitaj: nameštali), pa tamo puni mandati ističu u leto 2028. godine.
Druga mogućnost je da budu raspisani prevremeni, vanredni lokalni izbori, čemu bi prethodilo raspuštanje lokalnih skupština. Na kraju, promena vladajućih garnitura mogla bi da se desi i takozvanim prekomponovanjem skupštinskih struktura, tako što bi Srpska napredna stranka ostala bez odbornikih većina u skupštinama. To može da bude realan rasplet ako neke odborničke grupe otkažu podršku naprednjacima i sa nekim drugim partnerma oforme novu skupštinsku većinu, čime se stvaraju uslovi za pravljenje nove vladajuće postave.
Međutim, moguće je da se nova republička vlast pre raspisivanja lokalnih izbora, opredeli za sistemske promene u izbornom zakonodavstvu. Već je od nekih studentskih kandidata bilo predloga da se proporcionalni model zameni većinskim izbornim sistemom. Šta bi to praktično značilo: ne bi se glasalo za izborne liste (kao na parlamentarnim izborima) pa da onda visoko pozicionirani kandidati na listi dobijaju odborničke mandate, već bi građani glasali za ljude po imenu i prezimenu.
Kako bi to izgledalo na primeru Kragujevca?
Pošto gradska Skupština ima 87 odbornika, cela teritorija grada bila bi podeljena na 87 izbornih jedinica i u svakoj izbornoj jedinici političke stranke, grupe građana, pokreti, organizacije predlagale bi svog kandidata za odbornika. Onaj ko dobije najviše glasova sticao i mandat odbornika.
Moguć je i model kombinovanog proporcionalnog i većinskog sistema.
Inače, posle uvođenja višestranačja prvi lokalni izbori održani su 1992, bilo ih je do sada osam, što redovnih, što vanrednih, i do 2004. godine održavani su po većinskom modelu. Od te godine pa sve do 2023. primenjivan je proporcionalni sistem, odnosno glasanje za izborne liste.
Zanimljivo je da su 2004. jedini put i gradonačelnici birani neposredno, glasovima svih građana, i tada je pobednik bio Veroljub Stevanović.
Moguće promene bez izbora
Dok se ne raspetlja ovo sistemsko pitanje, postoje realne šanse da Srpska napredna stranka u nekoj opštini ili gradu izgubi vlast bez izbora – tako što bi ostala bez skupštinske većine, tako što bi „poslušnostˮ ili podršku otkazali neki njihovi odbornici ili, što je verovatnije, odbornici iz nekih koalicionih grupacija.
U Skupštini grada Kragujevca SNS bilo je 26 „čistihˮ naprednjaka koji čine jednu odborničku grupu. Međutim, jedan od njih, bivši rektor Nenad Filipović pre tri dana je napustio grupu, ali je zadržao mandat.
Na izborima 2023. izborna lista „Aleksandar Vučić – Kragujevac ne sme da staneˮ osvojila je 38 odborničkih mandata. U međuvremenu su neki izabrani na toj listi, ukupno njih dvanaestoro, formirali četiri zasebne odborničke grupe, ali su ostali lojalni Srpskoj naprednoj stranci.
Većinu u Skupštini grada sada čine odborničke grupe naprednjaka, dvanaestorka iz pomenutih izdvojenih grupa, sedmoro socijalista, troje iz grupe građana „300 Kragujevčanaˮ i dvoje samostalnih odbornika. To je u zbiru pedeset mandata, a prosta skupštinska većina je 44, pošto Skupština ima 87 odbornika. Znači, iz sadašnje podrške naprednjacima trebalo bi da „odletiˮ najmanje sedmoro odbornika, pa da oni izgube većinu i mogućnost da i dalje upravljaju gradom.
U svakom slučaju, dolazi vreme ozbiljnih političkih izazova, a sada je vreme brojnih nepoznanica. Ne samo kada bi mogli da budu raspisani lokalni izbori i po kojim bi se pravilima organizovali, već ko će biti glavni akteri u tim izbornim trkama. Pitanje broj jedan i najveća dilema jeste da li će i u trci za lokalne vlasti učestvovati studentski pokret. Studenti su mogli da naprave svoju izbornu listu od 250 kandidata za republičke izbore, međutim u Srbiji postoje 174 jedinice lokalne samouprave, 148 opština, 28 gradova, plus grad Beograd koji ima status posebne teritorijalne jedinice.
Kako bi u tako razuđenoj podeli Srbije studenti mogli da imaju važnu ulogu – teško je proceniti. Sigurno mogu u većim gradovima, ali šta će u nekim malim i zabitim opštinama u kojima je manje studenata nego odbornika koji se biraju.
S druge strane, lokalni izbori mogli bi da budu prva stepenica u rehabilitaciji klasičnih političkih stranaka, koje su se skoro „izgubileˮ u dominaciji Studentske liste na parlamentarnim izborima. Ustvari, na sceni je i dalje najjača partija – Srpska napredna stranka, koju nikako ne treba potcenjivati u budućim političkim nadmetanjima. To posebno treba imati u vidu s obzirom na upitanost da li će na nekim budućim lokalnim izborima izlaznost biti velika kao 25. oktobra, odnosno da li će moći da se održi sadašnja energija biračkog tela Srbije.
Piše: Miroslav Jovanović
