Takmičenje srednjoškolaca u elektrotehnici odavno se organizuje u evropskim zemljama, a prošle godine prvi put u Srbiji, u okviru kompanije „NOARK”. Firma je zainteresovanim školama dodelila paket elektroenergetskih komponenata i zadatak je bio da se od tog materijala napravi funkcionalna maketa, u kojoj bi bio iskorišćen što veći broj komponenata.
– Cilj takmičenja je da se napravi funkcionalan projekat, koji bi imao krajnju primenu u svakodnevnom životu, kaže nastavnik praktične nastave Danko Andrijanić.
U takmičenju je učestvovalo jedanaest škola, a tri najbolje su ušle u finale. Kragujevački tim osvojio je prvo mesto, a činili su ga učenici trećeg razreda smera elektrotehničar energetike Viktor Jeličić, Nikola Vuletić, Milica Miladinović, Branislav Karajelić i Mihajlo Antić, sa nastavnikom praktične nastave Dankom Andrijanićem.
Drugo mesto pripalo je Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla” iz Niša, a treće Mašinskoelektrotehničkoj škola iz Priboja.
Prijave za takmičenje krenule su u oktobru, a sve škole dobile su potreban materijal od koga je trebalo da u roku od dvadesetak dana naprave makete. Tokom izrade projekta trebalo je da se snima ceo proces i da se od snimljenog materijala napravi video od četiri minuta za organizatora takmičenja.
Svi video materijali postavljeni su na veb-sajt kompanije i tada je počelo glasanje. Po broju glasova izdvojeno je pet prvoplasiranih, a žiri je koji su činili članovi kompanije „NOARK” bodovao je odabrane škole i napravio listu prva tri mesta.
– Naša škola prilikom internet glasanja nije bila prva – imala je oko 10.800 glasova, ali je zbog originalnosti rešenja projekta, po odluci žirija, zauzela prvo mesto, objašnjava nastavnik.
Nagrade su iste za prva tri mesta – škole dobijaju 3D štampač, a svaki učenik iz tima dobija vaučer od deset hiljada dinara za kupovinu u sportskoj radnji.
Maketa elektroormana
U timu su bili okupljeni učenici istog elektrotehničkog odeljenja. Najpre su razgovarali o projektu i iznosili svoje ideje o tome na koji način bi najviše komponenata moglo da se iskoristi.
Nikola Vuletić, učenik iz ovog tima, kaže da je bilo različitih ideja za rad, ali da su se na kraju ipak odlučili za onu koju je predložio mentor, a na njenoj izradi radili su dve nedelje.
Sve škole dobile su iste delove, ali nije postojao konkretan zadatak, već je trebalo da sami osmisle šta će da naprave. S obzirom na to da je cilj takmičenja bio da se što više materijala iskoristi u jednom sistemu, kragujevačkom timu su ostale svega dve neiskorišćene alatke.
Delove koje je trebalo sastaviti bili su povezani provodnicima i složeni „na nosaču” (na kojem se kasnije sklapala maketa), a maketa koju su napravili je elektroorman koji služi sa upravljanje cirkulacionim pumpama u topolotnoj podstanici.
Inače, svaka zgrada ima toplotnu podstanicu centralnog gradskog grejanja, gde dolazi topla voda, a cirkulacione pumpe treba da je sprovedu do radijatora na spratovima. Zbog pouzdanosti sistema obavezno je da postoje po dve pumpe (radna i rezervna), jer ako jedna „zakaže”, odmah počinje da radi rezervna.
U svim projektima koje su srednjoškolci pravili bio je isti princip rada, a ono što je izdvojilo kragujevačku školu od ostalih je nesvakidašnje tehničko rešenje. Na njihovoj maketi se upravlja putem istih tastera, kojima se uključuju i isključuju radna i rezervna pumpa i „pale” svetla. Na samom kraju projekta skicirali su i šemu izvedenog zadatka.
– Istim tasterima omogućili smo i uključivanje i isključivanje pumpi i svetla. To je nešto što nije korišćeno do sad i što može da se upotrebi u realnom životu, tvrdi profesor.
Elektrotehnika opušta
Nikola Vuletić ima sedamnaest godina, odličan je učenik i za njega ova pobeda znači da je stekao znanje iz praktične nastave koje je uspeo da primeni na konkretnom zadatku.
– Elektrotehnika mi „ide od ruke”, opušta me, srećan sam kada znanje mogu da primenim u praktičnom radu i planiram da upišem Elektrotehnički fakultet, kaže Nikola.
Kaže da je tokom izrade projekta bilo zanimljivo, radno i disciplinovano i da su sve radili zajedno i uz međusobne konsultacije.
Najzanimljivije mu je bilo da povezuje delove sa motorima, jer ranije nije imao prilike da se sa njima susretne.
– Tokom rada kod učenika je primetio zadovoljstvo i entuzijazam kada uspeju da reše prepreku koja se javljala tokom izrade.
Jako je bitno kada vidite ozareno lice učenika kada nešto savlada i sam shvati kako posle rešenog problema to funckioniše, kaže nastavnik Danko Andrijanić.
