Ponedeljak ranom zorom, tri zvučna signala oglašavaju približavanje voza koji kroz centar Krgujevca prolazi u 4:30. Gvozdeni petao budi većinu stanovnika centra Kragujevca. Zvuk se nadalje rasprostire i penje ka severu od Lepenice sve do Velikog parka. Jačina sirene od 110 do 140 decibela garantuje prekid sna velikog broja Kragujevčana, sledi umor i pospanost sugrađana tokom radnog dana, na radost mnogobrojnih apoteka koje dobijaju nove klijente za lečenje glavobolje, nesanice, pa i depresije, kao posledice prekida sna, neretko i više puta u periodu od ponoći do jutarnjih sati.
Davni planovi za izmeštanje železnice u Kragujevcu aktuelizovani su skorašnjim namerama države da to pitanje reši u paketu sa rešavanjem kraka pruge od MIND parka ka Lapovu. Na sajtu „Železnica Srbije” stoji i dalje da Kragujevac postaje evropski železnički centar za proizvodnju šinskih vozila. Najavljena su dva projekta – test pruga u dužini od 1,4 kilometra i pruga Sobovica – Lužnice – krak Batočina. Nova pruga biće duga 15,7 kilometara, uz industrijski kolosek dužine 890 metara.
Glavni železnički pravac Kragujevac – Kraljevo ipak ostaje nerešen projekat, iako ima veću važnost od pomenuta dva. Vozovi se na toj deonici kreću brzinom od 30 kilometara na sat. Pruga ima samo jedan kolosek, prolazi kroz centar Kragujevca i nije elektrificirana.
Tokom 2015. predstavnici Železnica Srbije su nam na zvaničnom sastanku, na zahtev grada na temu davanja uslova železnice za potrebe izrade Generalnog plana „Kragujevac 2030”, predočili da grad Kragujevac nije smeo da izrađuje planove za kooperante „Fijata” uzurpiranjem rezervisane trase železnice u delu naselja Grošnica.
Predstavnike Železnice tada smo infromisali da je odgovornost za nepostojanje opcije za izmeštanje trase železnice u tom periodu bila isključivo na političarima koji su vodili grad, konkretno na zameniku gradonačelnika, koji je vršio pritisak na poslovodstvo JP Direkcija za urbanizam Kragujevac da se u planovima ukine planirana trasa za izmeštanje železnice i da se privrednicima – privatnim kompanijama ucrtaju radne zone na delovima rezervisane trase od javnog interesa za Srbiju.
Osim tog političara koji je, umesto da zastupa interes države i grada, zaustupao interese privatnih italijanskih kompanija, odgovornost je postojala i u delu struke koja je prihvatila da takve naloge ispunjava i potpisuje planove na štetu grada i države. Šteta koja je napravljena je trajna.
Nakon tog sastanka 2015. predstavnici Železnica Srbije su nam zvanično dostavili uslove koji su podrazumevali dve opcije. Prvu, sa podizanjem železnice u visinu (na građevinske strukture – vijadukte sa prolazima lukovima ispod pruge – što bi omogućilo odvijanje saobraćaja ispod nje) ili ukopavanje trase pod zemlju (podzemni tunelski koridor – začetak kragujevačkog metroa) kao jedine solucije za rešavanje tog pitanja.
Tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović je na moje insistiranje ubacila rekonstrukciju tog železničkog pravca u zvaničan zahtev Vlade ka inostranim fondovima, ali me je nakanadno obavestila da su međunarodni fondovi odbili da tu rekonstrukciju finansiraju, pa se ona nije našla u kasnijim zvaničnim planovima države za rekonstrukciju na delu od Lapova do Kragujevca kao dvokolsečna elektrificirana trasa.
Opcija izmeštanja trase na neku drugu poziciju nije razmatrana, pa je u važećem Generalnom planu „Kragujevac 2030” samo preslikano postojeće stanje.
Korman polje nekada je bilo planirano za dalji razvoj „Zastave” i ta lokacija je dugo stajala u planovima, ali su političari 2010. umislili da su pametniji od struke i umesto razvoja Korman polja učinili su uslugu privatnim kompanijama da ne troše resurse u otpremanju i dopremanju delova do fabrike, već su tražili da im se pomogne da fabrike lociraju pred ulaznim vratima „Fijata”. Taj isti političar je sada profesor Univerziteta Kragujevac i predstavnik u državnim nacionalnim telima za visoko obrazovanje, koji iz daljine posmatra štetu koju je naneo gradu, za koju ga očigledno nije briga.
Oni koji su i dalje prisutni u javnom životu grada su urbanisti JP Urbanizam (tada Direkcije za urbanizam), kao jedino zvanično odgovorni (sa svojim potpisima) za štetu koja je naneta. Predsednik i članovi Komisije za planove, načelnici uprava, kao i većnici koji su te planove usvajali i kasnije prosleđivali Skupštini, više nisu na funkcijama, jer je sastav lokalne skupštine promenjen.
Naizgled struka je jedina koja je zvanično odgovorna za problem sa železnicom. Međutim, neodgovorni političari i umišljeni poznavaoci urbanizma, pravi su nalogodavci za nanešenu štetu. Postavljanje servilnih direktora u „Urbanizmu” koji slušaju političare bila je kombinacija na štetu gradu i državi, uz nabacivanje interesa privrednicima – privatnim kompanijama da uštede i budu u što bližem okruženju svojih poslovnih partnera.
Sudeći po izjavama u medijima na temu rekonstrukcija železnice u delu kroz Kragujevac građani Kragujevca će ostati na vetrometini prepucavanja vlasti i opozicije po ovoj temi, pa se u narednom periodu ne očekuje da se ovom temom neko bavi kao radnom obavezom. Naravno da rešenje postoji, ali i da zahteva konkretan tim uz permanentni rad, ali i odgovornost za konkretne aktivnosti, sa rokovima za iznalaženje rešenja za ovaj veliki problem za grad Kragujevac.
Kragujevac danas sa prugom kroz centar grada, koja je kao u nekom selu decenijama obezbeđena samo rampom, ne pruža dovoljan nivo bezbednosti za odvijanje saobraćaja, usled čega mašinovođe uvek odlučuju da zvučnom signalizacijom obeleže svoj ulazak u grad, radeći to za bezbednost građana koji bi se eventualno našli na šinama. Broj poginulih na pruzi u delu kroz Kragujevac govori u prilog toj potrebi.
Očekivanja da će predsednik Srbije Vučić rešavati sve probleme na nivou gradova Srbije su nerealna. Ovoga puta izgleda da je sada on (kao nekad Koštunica) loše informisan. Grad, sa druge strane, nema incijativu ni stručne ljude (nema ni većnika ni pomoćnika gradonačelnika za urbanizam) u timu za rešavanje pomenutih problema, pa će građani i dalje uživati u zvižduku vozova u 4:30. „Buka u modi”, kaže Koja iz benda „Discipline kičme”.
Autor teksta je naučni saradnik,
direktor Direkcije za urbanizam (2014 – 2017)
