Boks je i dalje najtrofejniji kragujevački sport, a zasluge za to, naravno, pripadaju Bokserskom klubu „Radnički”, koji je i u ekipnoj i u pojedinačnoj konkurenciji osvojio pregršt titula, medalja, priznanja. Doduše, ti uspesi postizani su poodavno, najviše u sedmoj, osmoj i devetoj deceniji prošlog veka, ali deluje da u klubu danas više ne žele „da žive od stare slave”, već su spremni da ožive ovaj sport i u gradu ga podignu na viši nivo.
Pripremni koraci za taj pokušaj napravljeni su kadrovskim osveženjem i jačanjem stručnog i menadžerskog dela kluba. Na Skupštini BK „Radnički” održanoj pred Novu godinu za sportskog direktora kluba izabran je Milovan Nikolić, dugogodišnji uspešni bokser i trener. Istovremeno je Skupština podmlađena novim članovima, a za predsednika je izabran Vladimir Krsmanović, mladi i uspešni ekonomista i marketing menadžer.
Nešto ranije funkciju predsednika Upravnog odbora počeo je da obavlja Zoran Marinković, novi generalni sekretar kluba je ekonomista Dušan Cvetić, a treneri su bivši bokseri „Radničkog” Vasko Stanišić i Trifun Dašić. Kažu da je to pravi spoj entuzijazma, stručnosti i iskustva.
Napraviš boksera, drugi ga uzmu
U novijem periodu kada je boks u Srbiji bio u evidentnom padu, ni kragujevačkom „Radničkom” nije išlo kao nekada. Poslednji veliki ekipni uspeh postignut je u sezoni 2002/2003. godine kada su bili prvaci ondašnje države Srbija i Crna Gora, a najveća kriza nastupila je u vreme korone. Posledice se i danas osećaju jer „Radnički” nema seniorsku ekipu.
– Naša škola boksa stvorila je dobre takmičare, međutim njih su nam preuzimali drugi klubovi – koji su bili finansijski jači. Tako smo izgubili sedam prvotimaca, od kojih su neki bili prvaci države i to je rađeno na neregularan i, slobodan sam da kažem, na pokvaren način, bez ispisnica i obeštećenja kluba, jednostavno, našim bokserima nuđene su veće stipendije, hranarina i premije za pobede i oni su od nas bukvalno kradeni, objašnjava novi sportski direktor Milovan Nikolić.
Ustvari, Nikolić je samo novi na toj funkciji, a inače je stari, ugledni bokserski „vuk”. On je 44 godine, s manjim prekidima, bio trener prvog tima „Radničkog” i s njim postigao brojne uspehe, vodio je i državnu reprezentaciju, pa je svojevremeno proglašen za zaslužnog trenera bokserskog sporta Jugoslavije, što je trajno, doživotno priznanje. Inače, od 1966. bio je uspešan bokser „Radničkog”, od 1978. do 1980. i bokser i trener. Nikolić je ušao u 76. godinu života, ali je i dalje pun energije i elana i spreman za novu ulogu u klubu.
– Dokazano je da smo mi imali, a i sada imamo, najbolju školu boksa u zemlji, što i sada potvrđuju naši juniori i kadeti koji nižu pobede na raznim turnirima. Sa njima rade naši dobri treneri, mada i ja radim i sa mladima i sa trenerima, jer da biste napravili dobrog boksera morate da ga naučite mnogim veštinama, tehničkim detaljima, finesama, kaže Nikolić.
Škola boksa radi neprestano, ona je besplatna i prima mlade koji navrše dvanaest godina. Sada dolazi po 30-40 dečaka i devojčica. Treninzi su u večernjim satima i od tih mladih kuju se bokseri – ukoliko imaju predispozicije za ovaj sport i ako su spremni da se usavršavaju. Inače, za te potrebe koristi se sala u staroj zgradi boksera u Velikom parku koja je prethodnih godina renovirana i nabavljena je kompletno nova oprema za rad i oprema za takmičare, tako da su uslovi za rad veoma dobri.
Kad je sve tako, pitanje je zašto „Radnički” nema spremnu seniorsku ekipu? Odgovor je delimično dat kroz priču o „otimanju” takmičara novčanim ponudama, mada to nisu neke pare. Na primer, klub iz Valjeva odveo je neke boksere za 400 evra mesečne hranarine plus premije za pobede od oko dvesta evra. To kragujevački klub nije uspevao da obezbedi.
Treba reći da besparica pada i na dušu grada, jer je najtrofejniji sportski klub na konkursima za finansiranje iz budžeta dobijao po par stotina hiljada dinara za celu godinu. Cilj je da se to promeni i da se namaknu neke nove pare, a deo tog posla na sebe je preuzeo novi predsednik Skupštine Vladimir Krsmanović koji se uspešno bavi privatnim biznisom.
Animiranje mladih u školama
– Ja se nisam aktivno bavio boksom, ali sam pre nekoliko godina ušao u klub, zavoleo sam ga i rešio da se uključim u rad i probam da doprinesem napretku „Radničkog”, kaže Krsmanović.
Njegova vizija je „da se boks ne razvija samo kao sport, već u njemu treba graditi snažnu zajednicu” i da „škola boksa ne školuje mlade za ulicu, već kroz njih treba da se izrazi plemenita veština ovog sporta”. S druge strane, kao menadžer zna šta treba da se uradi da bi se klub podigao.
– Prvo moramo da napravimo dobar program i plan rada i to upravo sada radimo. Na osnovu toga pravimo plan finansija i tražimo izvore, jer bez dobre materijalne baze ne može se organizovati kvalitetan rad. To podrazumeva da moramo da stvorimo bolje odnose sa lokalnom vlašću, ali i sa regionalnim i republičkim bokserskim savezima, da pred njima pokažemo svoju ozbiljnost i najbolje namere da ovaj sport razvijamo na zdravim osnovama s ciljem da ga unapredimo i vratimo mu bar deo nekadašnjem sjaja, najavljuje nove aktivnosti Vladimir Krsmanović.
On kaže da sa kvalitetnim programom klub očekuje i veću finansijsku podršku grada, ali da se moraju tražiti i novi izvori prihoda. Tu pre svega misli na nalaženje sponzora i donatora jer je ubeđen da ima ljudi koji vole boks, a koji su u mogućnosti da pospeše rad kluba svojim donacijama, samo ih argumentima treba uveriti da uprava i svi u klubu rade profesionalno i kvalitetno.
– Želimo da razvijemo dobre partnerske odnose sa bokserskim savezima i klubovima iz Srbije, što bi trebalo da nam omogući pristup stručnim treninzima, takmičenjima, bokserskim revijama i drugim resursima neophodnim za unapređenje veština naših članova. Otvoreni smo za razmenu iskustva i saradnju sa svim akterima u ovom sportu, objašnjava Krsmanović.
Obojica sagovornika, i Milovan Nikolić i Vladimir Krsmanović, posebno ističu stvaranje jake kadrovske baze, a to su najmlađe selekcije.
– Cilj nam je da animiramo školsku omladinu i zato ćemo odlaziti u škole i razgovarati sa direktorima i nastavnicima fizičkog vaspitanja u potrazi za decom koja imaju talenta za ovaj sport i želju da se bave boksom. Da bismo u tome uspeli moramo da otklanjamo zablude i predrasude o boksu da u njemu preovladava nasilje i fizička sila, odnosno da im predočimo da boks razvija plemenite borilačke veštine, objašnjava Krsmanović.
Dopunjava ga sportski direktor Milovan Nikolić koji ima ogromno znanje i iskustvo u radu sa bokserima, pa i onima koji prave prve korake u ovom sportu.
– Spremni smo da organizujemo pokazne časove boksa po školama, gde bi mlade upoznavali sa karakterom ovog sporta, viteštvu koje se stiče i dokazuje kroz njega, sa načinom i uslovima rada. Istovremeno bismo nastavnicima fizičkog vaspitanja davali stručne instrukcije kako mogu da prepoznaju i selektuju mlade koji bi se bavili boksom. Nastavnici imaju visoko obrazovanje u oblasti fizičke kulture, a mi bismo hteli da ih zamolimo da na svojim časovima, koliko mogu, odvoje vreme za upućivanje mladih u bokserski sport, objašnjava Nikolić, dodajući da je on spreman da se angažuje „kao u mlađim danima”.
Dakle, za novi početak, uslovno rečeno, ima vizija, planova, energije… biće valjda i nešto više para, jer za klub je veliko i ono što je za grad ili potencijalne sponzore realno – malo. S praznom kasom ništa se ne može, to iskustva uverljivo potvrđuju.
LJUDI I USPESI KLUBA
Ogromna riznica trofeja
Bokserski klub „Radnički” ušao je u 84. godinu postojanja. Iz njegove bogate sportske istorije izdvajaju se titule ekipnog šampiona Jugoslavije 1962, 1965, 1966, 1971/72, 1997. i Srbije i Crne Gore 2002/03. godine.
U pojedinačnoj konkurenciji bokseri „Radničkog” osvajali su olimpijske i medalje na svetskim i evropskim prvenstvima, balkanskim igrama, bili višestruki prvaci države, pobednici na revijama za „Zlatnu rukavicu”, „Zlatni gong”, „Beogradski pobednik”.
Među najuspešnijim trenerima u klubu su radili Đovani Labruci, Boris Dugec, Slavko Sorgić, Steva Ljubomirović, a najduže i sa najvećim uspesima Milovan Nikolić.
Od trofejnih boksera teško je pobrojati sve. To su Dragoslav Jakovljević, Slavko Sorgić, Steva Ljubomirović, Milun Todorović, Nine Petrović, Nenad Matejić, Mirko Puzović, Velimir Jevtić, Milivoje Labudović, Slaviša Popović, Ljubomir Marjanović, Dušan Marković, Božidar Cvetić, Dejan Vukojičić i mnogi drugi.
