Bliže se prijemni ispiti za upis na visokoškolske studije, a prema svim pokazateljima najveće interesovanje je za medicinu i tehničke nauke, odnosno informacione tehnologije. Veliki pad beleže fakulteti koji školuju nastavno osoblje, a slična situacija je i na Prirodno-matematičkom fakultetu u Kragujevcu. Godinama je mali broj studenata za profesore matematike, biologije, a broj upisanih na studije fizike je jednocifren.
Činjenica je da je obrazovni sistem „pao na niske grane”, a ovo je nedavno potvrdila i dekan PMF-a prof. dr Marija Stanić za govornicom prilikom obeležavanja 52 godine od osnivanja ove visokoškolske ustanove.
Ona je navela da će prethodna godina biti zapisana crnim slovima u istoriju srpskog obrazovanja”, ali da joj studenti ipak daju veru da ima nade, iako živimo u vremenu potpuno urušenog sistema vrednosti, pa i obrazovanja.
Profesorska plata ispod proseka
U razgovoru za „Kragujevačke novine” prof. dr Marija Stanić kaže da Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu deli sudbinu državnih visokoškolskih ustanova koja se bore i trude svim silama da opstanu u vremenu u kakvom se nalazimo. Ona naglašava da problemi nisu nastali ove, prethodne ili pre tri, četiri godine, problemi fakulteta kao što je Prirodno-matematički, koji ima šest odvojenih studijskih programa od prve godine, počinju od onog momenta kada je donet Zakon o visokom obrazovanju 2005. godine kojim je predviđeno da će se finansirati studijski programi. Uredba o finansiranju visokog obrazovanja do danas nije promenjena, doneta je pre 2005, pa ga država posmatra kao jedan jedinstveni fakultet i finansiraju se samo tri studijske grupe.
– Mi moramo da obezbedimo nastavnike za sve te studijske programe, a država nam plaća duplo manji broj nastavnika. Posebna priča su plate i one su za zaposlene na visokoškolskim ustanovama nepristojno niske. Cena rada u visokom obrazovanju niža je za 20 odsto u odnosu na osnovne i srednje škole. Zaposleni sa srednjom stručnom spremom, vannastavno osoblje, po zvaničnom obračunu ne dolazi do minimalne cene rada, pa je Fakultet prinuđen da svakog meseca dodaje deo novca do minimalne plate, čime se narušava odnos da za različite poslove ljudi treba da dobiju različite plate, objašnjava Marija Stanić.
Na Fakultetu trenutno su dve kategorije zaposlenih sa minimalnom zaradom, a i oni sa višom spremom su vrlo blizu minimalne zarade. Takođe i zaposleni sa visokom spremom zarađuju ispod prosečne plate u Republici Srbiji i u toj kategoriji su asistenti, dakle, najbolji studenti koji ostaju da rade na fakultetu. Oni zarađuju kao prodavačice u pojedinim radnjama. Tek docenti „dobace” do prosečne plate u RS i ona je sada oko 95 hiljada dinara.
Cena rada u visokom obrazovanju je ubedljivo najniža u oblasti obrazovanja, tako da sada profesori u osnovnim i srednjim školama imaju veću platu od asistenata na fakultetu, a taj asistent treba da se bavi svojim doktorskim studijama, on ima na tri godine reizbore, ako ne doktorira u određenom roku, ne može da bude biran, ostaje bez posla i sve to za nižu platu nego što bi imao kao profesor u školi, a te plate u srednjoj školi su, takođe, male u odnosu na republički prosek.
Zbog niskih plata izražen je problem koji se pojavio poslednjih godina – odliv kadrova. Nekada je bilo prestižno ostati i raditi na fakultetu, ali sada je situacija drugačija. Svake godine prinuđeni su da za studije informatike menjaju skoro 80 posto saradnika, a samo ove školske godine je pet asistenata dalo otkaz. Marija Stanić smatra da ovakva situacija ne može da bude motivišuća za mladog čoveka koji odluči da se bavi naukom i da ostane pri visokoobrazovnoj ustanovi. Radi se o mladim ljudima koji treba da osnivaju porodice, da počnu da žive samostalno sa platom koja je ispod republičkog proseka.
– Polako ćemo doći dotle da nećemo imati adekvatan rad u školama iz bilo koje oblasti. Ovo otvara problem šire slike stanja obrazovanja u Srbiji. Smanjen broj studenata je posledica ukupnog stanja u obrazovanju. Mi nismo fakultet koji školuje samo nastavni kadar u obrazovanju, ali činimo to u velikoj meri. Najviše se govori o nedostatku matematičara, a za razliku od beogradskog PMF-a kod nas se upisuje veći broj studenata na smer profesor matematike. Mi smo studijske programe dosta korigovali i uveli veliki broj novih predmeta koji pripremaju studente za budući rad u školama. Nažalost, svesni smo situacije, mada u Kragujevcu to nije izraženo, da profesori u srednjim školama masovno napuštaju posao i odlaze na bolje plaćene poslove, kaže Marija Stanić.
Ona, međutim, smatra da razlog nije isključivo finansijske prirode i da tome doprinosi i položaj obrazovanja u zemlji.
– Ja 25 godina radim u obrazovanju i bila sam uključena u razne komisije, član sam i Nacionalno prosvetnog saveta i to mi dopušta da kažem da obrazovanje kod nas već dve decenije ide silaznom linijom. To vidimo i po rezultatima male mature, to može da se vidi i po rezultatima probnih maturskih radova za državnu maturu u srednjoj školi, mislim da je onlajn nastava za vreme epidemije kororone toliko unazadila obrazovanje da se od toga, verujem, celu deceniju nećemo oporaviti. To mi vidimo i po kvalitetu studenata koji dolaze na studije, kaže profesorka Stanić.
Ona ovu situaciju povezuje sa činjenicom da su pre dve decenije dominantne zakone pisali psiholozi, pri čemu se fokus potpuno pomerio ka pravima dece i roditelja, dok je položaj nastavnika vrlo često ponižavajući. Za ovih 20 godina, kaže, škola je izgubila vaspitnu ulogu, jer škole su po definiciji vaspitno-obrazovne ustanove, a sve više gubi i obrazovnu. Znanje sa kojim đaci dolaze iz škole je na veoma niskom nivou.
Smatra da nešto treba drastično da se promeni, ali ona ne vidi nikakvu inicijativu da se to učini. Mislim da idemo sve vreme istom linijom dodvoravanja nekome, pre svega misli na đačke roditelje. Posledice su već sada jako ozbiljne i misli da će biti sve gore.
– Ako nemamo dobro obrazovanje nećemo imati ni inženjere, lekare, ali ni dobre zanatlije. Ja sam inače po prirodi optimista, ali me taj optimizam napušta i mislim da polako dolazimo u jako lošu situaciju, jer vidim da se dvadeset godina obrazovanje konstantno urušava, kaže dekan PMF-a.
Sve manje studenata
Veliki problemi skopčani su i sa visokim troškovima vezanim za organizovanje studiranja, laboratorijska oprema je izuzetno skupa, svi materijali, hemikalije, sve su to sredstva koja se od države ne dobijaju, već se obezbeđuju iz sopstvenih izvora.
Režijski troškovi su još jedna prepreka za koju svakog meseca treba pobrinuti . Zgrada je velika i stara, uskoro će biti sto godina od kada je sagrađena, pod zaštitom je kao spomenik kulture. Zgrada nije ekonomski efikasna, troškovi za grejanje, struju, vodu, čistoću su ogromni, a država ih u tom segmentu tretira kao privredna društva, društva koja ostvaruju profit, što fakulteti svakako nisu.
– Bilo bi idealno kada bismo sopstvene prihode koristili za unapređenje rada i u studentskim laboratorijama da poboljšavamo uslove, za naučno istraživački rad i slično. Nažalost, sve više se taj novac koristi za neke elementarne stvari, kao što su popravke i sanacija zgrade koja je stara skoro sto godina. U polovini zgrade su instalacije stare više od šest decenija. Veliki je rizik kupiti neki savremeni uređaj i priključiti ga na takvu instalaciju. Zbog toga smo prinuđeni da svake godine bar po tri četiri prostorije, koliko možemo, renoviramo i promenimo instalacije. Vodimo računa da poboljšavamo uslove za rad studenata, jer mi postojimo zbog njih, a i najveći deo prihoda jesu prihodi od studenata, pa smatarmo da je korektno da se taj novac njima vrati kroz osavremenjavanje učionica, kaže naša sagovornica.
Ona napominje da je prošle godine završena obnova svih računarskih učionica, a da je sada urgentno da se urede istraživačke laboratorije. Naročito zbog toga što se prilikom rada na projektima kupuje oprema koja ne može da se smesti u prostorije kakve su sada, kao što su laboratorije za hemiju ili biologiju. Veliki problem predstavlja i prokišnjavanje zgrade i plavljenje podrumskih prostorija, što odvlači novac na drugu stranu.
Inače, na PMF-u upisuje oko 300 studenata i najveće interesovanje je za studije informatike, gde ima 70 mesta. Problem su, međutim, kadrovi, pa se nastava teško organizuje. Blagi trend porasta je i za studije matematike. Primaju 50 studenata, ali se upisivalo ranijih godina manje od 25, prošle godine je upisano 33 studenta. Poređenja radi PMF u Nišu je upisao svega 13 studenata na matematiku. Loša situacija je i na studijama hemije, sve je manje studenata, dok je fizika u veoma najgoroj poziciji. Od prošle godine imamo drastičan pad za studije ekologije i biologije. Svuda su jednocifreni brojevi upisanih studenata.
– Ovaj problem treba da reši država, jer ne možemo da kažemo da je stanje životne sredine u našoj zemlji idealno. Imamo zagađene vode, vazduh, deponije na sve strane i tu ima dosta posla, ali čini se da to više nije važno. Kada je uveden smer ekologija pre 25 godina bio je jako popularan među mladima, jer se mislilo da će nakon usklađivanja sa evropskim zakonima u toj oblasti biti posla, da će svaka firma morati da uzaposli ekologa, ali od toga nije bilo ništa, kaže naša sagovornica.
NAUČNI REZULTATI PMF-A
Visok kvalitet znanja svršenih studenata
PMF je poznat po naučnim rezultatima zaposlenih na fakultetu, ali ono što bih istakla poznat je i po kavlitetu studenata koji su završili ovaj fakultet. Mnogi od njih rade u svetski poznatim kompanijama, na poznatim i priznatim svetskim univerzitetima, farmaceutskim kućama.
– Po naučnim rezultatima verovatno smo najznačajniji na Univerzitetu u Kragujevcu. Prvi put PMF se našao na Šangajskoj listi 2017. godine za oblast matematika, gde se nalazio tri godine. Morate da raumete da ljudi moraju od nečega da žive, umesto da se bave naukom gro profesora matematike drže privatne časove. Od objavljenih radova se ne živi, to samo nama služi kao satisfakcija i prestiž, ali kad dođete u realnost onda se na to gleda drugačije, kaže naša sagovornica.
Publikuju veliki broj radova, ali sve teže je doći do kvalitetne opreme, mada se trude da kroz razne projekte dođu do fondova kako bi kupili opremu za istraživače sa ovog fakulteta da mogu da prate svetske trendove. U nekim oblastima je lakše baviti se naukom jer nije skupo, kao što su matematika i teorijska fizika, ali u ekseprimentalnim naukama je to jako teško, jer je neophodna oprema skupa.
Trenutno sa Fakultetom medicinskih nauka i Institutom za informacione tehnologije kupujemo NMR uređaj koji se koristi za istraživanja u hemiji i on košta oko 800 hiljada evra. Kupujemo polovan uređaj iz Nemačke koji je oko 100 hiljada evra. NJega koriste svi koji se bave eksperimentalnom hemijom i nemoguće je raditi ispitivanja bez tog uređaja.
– Trudimo se da novac zarađujemo na tržitu, štedimo i tako obezbeđujemo potrebna sredstva. U poslednje vreme dobijamo više projekata našeg Fonda za nauku i daleko od toga da smo zadovljoni, ali je bolje nego što je bilo, kaže prof Stanić.
Ove godine akreditovan je i jedan kratak ciklus studija, što je takođe dobra prilika za dodatno angažovanje zaposlenih u nastavi, a to je rukovalac divljim životinjama u specifičnim uslovima. U Kragujevcu niko nije nadležan za divlje životinje, a pojavljivale su se na ulicama zmije, jednom prilikom lisica, razni insekti, koje su uglavnom zakonom zaštićeni i ne smeju da se ubiju. Mmnogi su se obraćali Fakultetu da pitaju šta da rade.
– Mi imamo zaposlenog docenta Rastka Ajtića koji ima licencu da vrši obuku za rukovanje divljim životinjama i od septembra primićemo 20 polaznika na jednosemestralnu obuku. Cena je 50.000 dinara i mogu da se upišu svi koji su završili srednju školu, bez bilo kakvog predznanja. Na kraju dobijaju sertifikat da su prošli obuku i ona je naročito značajna za javno-komunalna preduzeća. Veliko je interesovanje tih preduzeća iz drugih gradova, ali i pojedinaca koji često borave u prirodi i dolaze u kontakt sa životanjama, pa žele da nauče kako da se ponašaju u toj situaciji.
O DEKANU FAKULTETA
Đak i student generacije
Prof. dr Marija Stanić rođena je 1975. godine u Gornjem Milanovcu. Završila je osnovnu školu „Radoje Domanović” u Kragujevcu i Prvu kragujevačku gimnaziju kao nosilac diplome „Vuk Karadžić” i oba puta proglašavana za đaka generacije. Tokom školovanja je učestvovala na brojnim takmičenjima iz matematike, fizike i informatike od školskog do saveznog ranga. Tokom gimnazijskog školovanja više puta je pohađala seminare matematike u Istraživačkoj stanici Petnica.
Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Kragujevcu, studijska grupa Matematika, upisala je 1994. i završila 1998. godine kao najbolji student generacije sa prosečnom ocenom 9,83. Tokom studija bila je stipendista Republičke fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka.
Poslediplomske magistarske studije iz oblasti Numeričke matematike i optimizacije na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu upisala je 1998. i završila sa prosečnom ocenom deset. Magistarski rad odbranila je 2003. godine (mentora Akademik prof. dr Gradimir V. Milovanović), a četiri godfine kasnije doktorsku disertaciju na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu
Bila je na tromesečnom postdoktorskom usavršavanju na Departmanu za matematiku Politehničkog univerziteta u Torinu 2009. godine.
Od 1999. radi na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, gde je prošla sva zvanja od asistenta pripravnika do redovnog profesora (2017. godine). Ima 43 objavljena naučna rada u vodećim međunarodnim časopisima, u nacionalnim časopisima, četiri poglavlja u međunarodnim monografijama koje je izdao poznati svetski izdavač Springer Verlag. NJeni naučni radovi citirani su više od 450 puta.
Od oktobra 2020. godine je dekan Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.
Piše: Gordana Božić
