ANTIREŽIMSKI PROTESTI U KRAGUJEVCU: Zborovi građana „pumpaju” za izbore

Posle „pumpanja” širom Srbije više od sedam meseci, otpočela je nova faza nenasilnog otpora režimu. Prekretnicu je označio veliki vidovdanski protest u Beogradu na kome su studenti zahtevali od vlasti da raspiše vanredne parlamentarne izbore i raspusti „Ćacilend”. Oni su tada građanima poručili – imate zeleno svetlo, a režim je na to odgovorio izvođenjem žandarmerije, hapšenjima i policijskom brutalnošću.

Na poziv studenata na građansku neposlušnost odazvali su se i Kragujevčani koji su od kraja juna svakoga dana u pokretu, špartaju gradom blokirajući ključne saobraćajnice tako što neprekidno prelaze pešačke prelaze ili prave od ulica „korzo” (pešačku zonu). Okupljanja građana su počela 29. juna na Đačkom trgu uz šetnju i protest kod policijske uprave zbog toga što je u Beogradu bio uhapšen student ekonomije iz Kragujevca Luka Stevanović. Zatim je održana i blokada raskrsnice kod „Zastavinog” solitera do jutarnjih časova, pa Male vage, a tokom blokade raskrsnice kod Velikog parka policija je u kasnim satima intervenisala i oterala okupljene građane i studente, bez incidenata.

Kragujevčani su protestovali i zbog eskalacije nasilja i policijske brutalnosti ispred Pravnog fakulteta u Beogradu, a jedna od masovnijih blokada bila je na raskrsnicama kod „Plaze” i „Zvezde”. Građani su jedne večeri protestovali istovremeno na pet različitih lokacija u gradu, blokirajući ulice, da bi se, na kraju, svi zajedno sreli na blokadi raskrsnice kod Velikog parka.

„I niko nije umoran”, odjekuje sa svih protesta u Kragujevcu koje obeležavaju buka pištaljki, vuvuzela i doboša, kao i skandiranje „pumpaj” i pokliči protiv Aleksandra Vučića.

Budi neposlušan, budi građanin

U građansku neposlušnost uključili su se IT blokada, Slobodni univerzitet Kragujevac (SUKG), kao i zborovi koji okupljaju građane koji su spremni da u svakom trenutku dođu na mesto „pumpanja”. Organizacija je već uhodana, brzo padaju dogovori preko društvenih mreža. Odlazak na blokade iz dana u dan postala je neupitna i redovna aktivnost brojnih Kragujevčana, koja nema alternativu čak ni na plus 40 u hladu.

– Sedam dana je prošlo od kada ste zarobili strah i pustili slobodu da hoda ulicama našeg grada. Niko to nije uradio umesto vas. Nisu to nikakvi „strani faktori”. Nisu to „organizatori”. Nisu to „političari”. To ste Vi. Mi. Svi mi zajedno”. Ovaj grad je sedam dana disao drugačije. Usporili ste vreme. Probili ste zidove ćutanja. Pokazali ste deci da nisu sama. Pokazali ste sebi da još verujete, poručuju na društvenim mrežama SUKG, Kragujevac, IT blokada i Ujedinjeni zborovi Kragujevca.

Predstavnik Zbora Erdoglija-Kolonija-21. oktobar Stevan Mihailović Kobrica je za „Kragujevačke” rekao da su se ljudi oslobodili straha i da su sada spremniji nego ikad da brane slobodu.

– Ovo je odbrana slobode, nije nikakva sila! Samo najblaži vid građanske neposlušnosti, kako bi neko čuo naše vapaje za slobodom. Sa malih ekrana se non-stop servira jedna te ista mantra – kako su ljudi na blokadama teroristi, koji sprovode obojenu revoluciju, kako je sve finansirano spolja. Ko može da mi plati da izvedem dete na blokadu? Ovde to ljudi rade jer shvataju da su im stanovi i kuće poplavljeni i da bujica nosi sve pred sobom i ide ka poslednjim spratovima. Najveći problem su oni koji ćute. Nisu problem oni koji imaju drugačiji stav, već oni koji kažu: „Mene to ne zanima.“ Ne, ne, zanima te sigurno – samo je voda još uvek kod komšije u stanu. Kad bude kod tebe, tad ćeš da zoveš u pomoć – ali ćemo se možda do tada svi udaviti, pa neće imati ko da ti pomogne. Zato digni glas! Niko ovde ne poziva na rušenje ustavnog poretka, kako vlast servira priču, kaže Mihailović.

Ljudi u zborovima su, dodaje on, odlučniji nego ikad da stvari uzmu u svoje ruke, ne zato što žele korist za sebe, već zato što žele bolje sutra za komšiju s kojim stoje rame uz rame na protestima.

– Ovo predugo traje – u tome se svi slažemo. Svi su umorni, ali i dalje stoje čvrsto i odlučno na stanovištu da žele izbore, smatra Mihailović iz zbora koji je nastao proletos na poziv studenata. Prva akcija zbora je bila vezana za hitno postavljanje fizičke ograde kod Sokolane koju je još lane građevinska inspekcija zatvorila zbog nebezbednosti.

Ujedinjeni smo jači

Studenti su građanima na Vidovdan predali palicu borbe za slobodu i za neko novo, normalno vreme, kaže učesnik svih akcija građanske neposlušnosti, profesor Fakulteta inženjerskih nauka Mirko Blagojević iz Zbora „Filip Kljajić”. Građani su preuzeli inicijativu da se studenti malo odmore, jer posle onoga što su do sada uradili, obišli maltene svako selo Srbije, kaže Blagojević, red je da ih malo odmenimo.

– Nisu važne ni ove vrućine, ni naše svakodnevne obaveze, prilagođavamo se svim aktivnostima. Na svakom koraku se oseća bunt i sinergija građana i studenata koji žele promene, tako da zajedno pumpamo, smatra Blagojević iz Zbora „Filip Kljajić” koji je od formiranja stao uz studentske zahteve do njihovog ispunjenja.

– Učestvujemo zajedno na protestima podrške u zavidnom broju. Vrlo smo homogeni i istrajni u ovoj želji da nešto promenimo na nacionalnom nivou zajedno sa studentima, ali i u našem lokalnom okruženju, kaže Blagojević čije su komšije u zboru digle glas zbog nebezbednosti nadvožnjaka „Gazela”.

I profesorka srednje škole Mirjana Nikolić iz Zbora Pivara – Lepenica redovno je „eposlušna”.

– Ponašamo se svi prilično neuobičajeno, radimo neke stvari koje nikada ne bismo radili. Na primer, idemo neprekidno pešačkim prelazima, blokiramo ulice, pomeramo kontejnere i pravimo barikade – to je sve građanska neposlušnost. Ja sam, inače, kao prosvetni radnik bila neposlušna dva meseca, obustavila rad u školi, ponašala se potpuno neuobičajeno, jer to, znamo, nije zakonom dozvoljeno. Rizikovali smo mnogo i pokazali hrabrost i ponosna sam na mnoge svoje kolege. A sada vidim da mnogi građani koji nisu mogli da na svom poslu obustave rad, kroz učešće u blokadama, izražavaju svoj stav, rekla je profesorka Nikolić.

Bez sukoba sa policijom

Za razliku od drugih gradova u Srbiji u kojima žandarmerija u punoj opremi izlazi pred goloruki narod, razbija blokade, policija hapsi i bije, u Kragujevcu je za sada mirno i bez sukoba i incidenata. Za vreme nekih akcija neposlušnosti policija legitimiše pojedine učesnike blokada. Građani na društvenim mrežama dobijaju uputstva kako da se ponašaju u slučaju privođenja.

„Deblji kraj” izvukao je samo maturant Prve kragujevačke gimnazije Lazar Klačar koji je priveden tokom protesta, pa će se 10. jula naći pred Prekršajnim sudom, jer ga je policija prijavila za vređanja policijskog službenika u vršenju službene dužnosti. Drugi Kragujevčanin je bio priveden na blokadi, jer je odbio da se legitimiše.

– Svima je to malo smešno, oni pokušavaju da zastraše građane. Nema incidenata u Kragujevcu i dobro je što nema polupanih glava kod nas, jer ovo što se dešava u drugim gradovima je užasno. Niko ne želi nasilje na ulicama. Očigledno je da to samo vlast želi. Nadam se da ljudi koji se pitaju u Kragujevcu ne žele da ovde budu takve scene. Među građanima ne postoji nikakva želja za bilo kakvim nasiljem. Mi ne želimo da budemo neposlušni prema sugrađanima nego prema trulom korumpiranom režimu Aleksandra Vučića. Mi smo neposlušni prema institucijama koje ne rade uopšte, prema institucijama koje su ostale gluve i slepe nad smrću 16 ljudi u Novom Sadu. To je građanski bunt, rekao je za “Kragujevačke novine” Lazar Gligorijević iz Zbora građana Kragujevca.

Kragujevčani su zabrinuti zbog događanja u Beogradu, Novom Sadu i Užicu, gde se „hapsi, tuče i maltretira” kaže zboraš Stevan Mihailović i ocenjuje da u Kragujevcu „stvari funkcionišu drugačije”.

– Ovde još uvek nema ljudi koji su spremni da biju svoje sugrađane. Svi se znamo. Onaj koji u Kragujevcu podigne pendrek na mladost, na porodične ljude koji na protest izlaze sa decom, na profesore, advokate, lekare, na kompletnu akademsku zajednicu – zna kako će ga sutra gledati kad bude u civilu. Zato mi je drago da u Kragujevcu još ima razuma i svesti o situaciji. Čak iz pogleda pojedinih policajaca mogu da zaključim da bi oni, makar ovde, možda i radije bili na drugoj strani, smatra Mihailović.

U razgovoru sa jednim od policajaca u civilu koji je želeo da ostane anoniman saznajemo da je odluka vrha kragujevačke policije da se sačuva mir na ulicama i izbegnu sukobi. On kaže da mu ne pada na pamet da upotrebi silu, jer su na protestima njegovi prijatelji, rođaci, komšije.

– Od kada su krenuli protesti naša iskustva sa policijom su pozitivna, nema incidenata, saradnja je korektna i bilo bi dobro da to tako i ostane. Ali, s druge strane, među građanima postoji bojazan da se represija koja postoji u Beogradu, Nišu i Novom Sadu ne prelije i kod nas. Ali držimo se zajedno i koliko je do nas trudimo se da negujemo korektan odnos. One noći kada smo bili na blokadi kod „Zastavinog” solitera bili su korektni, sve pohvale i za saobraćajce, kaže profesor Mirko Blagojević iz Zbora „Filip Kljajić”.

Prema mišljenju sugrađanke Mirjane Nikolić, u Kragujevcu nema incidenata i sukoba sa policijom, jer je ovo „pitomija” sredina i zbog toga što je sa policijom od početka izgrađen odnos poverenja.

– Niko nema želju da zaoštrava odnose, kaže profesorka i zaključuje da bi bilo dobro da tako i ostane.

Zlu ne trebalo, 70 kragujevačkih advokata ponudili su besplatnu pravnu odbranu (BPO) učenicima protesta.Poručili su da niko od građana ne sme da bude ugrožen postupanjem policije ili vlasti. Zato će advokati pro bono biti uz građane kako bi se prekršajni ili krivični postupak vodio po zakonu.

PODRŠKA PROFESORKI SUZANI ROGAN KOJOJ PRETI OTKAZ
Disciplinski postupak u prisustvu policije

Protestom ispred škole „Toza Dragović” građani su izrazili podršku profesorki srpskog jezika Suzani Rogan koja je od početka blokada uz studente i maturante, a direktor Ivica Miljković joj na teret stavlja krivicu zbog izostanaka u danima kada je pešačila iz Kragujevca za Niš. Rasprava po prijavi direktora bila je javna, a pored grupe zaposlenih u školi, prisustvovalo je i desetak građana, na Suzanino insistiranje.

Disciplinski je očigledno neko proglasio događajem visokog rizika, te je u dvorištu škole i u njoj bio raspoređen veći broj policajaca u uniformama, a oni u civilu su bili u učionici gde se održavala rasprava. Direktor je obrazložio šta joj se stavlja na teret, Suzana je iznela svoju odbranu, a obratili su se i građani koji je podržavaju, kao i njen advokat Nikolaj Petronijević.

Suzana je navela da je uoči odlučivanja o njenom „slučaju” zasedala neformalna grupa zaposlenih koji imaju partijsku knjižicu SNS-a, kako kaže, da se dogovore šta će da rade sa njom. Za „Kragujevačke” kaže da se protiv nje zapravo ne vodi klasičan disciplinski postupak, već po sistemu „kadija te tuži, kadija ti sudi”, što i zakon dozvoljava.

– Direktor je jedini koji skuplja dokaze, piše disciplinsku prijavu i kažnjava, kaže profesorka Rogan.

Ona još nije dobila odluku direktora, ali očekuje da će dobiti otkaz, a da će joj on biti uručen poštom, što je uobičajena komunikacija direktora sa njom. Suzana je najavila da će podneti prijavu nadležnim organima zbog prisustva policije u civilu za vreme rada disciplinske komisije, kao i zbog drugih manjkavosti samog postupka.

– Policija ispred i u školi „Toza Dragović” Kragujevac! Čist fašizam! Ne dozvoljava zaposlenima da uđu u školu, dok se u jednoj učionici, opet uz prisustvo policije(!!!), vodi disciplinski postupak protiv profesorke Rogan, koja je podržala studente, prva ukazala na nepotizam i partijsko zapošljavanje u školi osoba sa sumnjivim i neadekvatnim diplomama, pa samim tim pala u nemilost direktora i rukovodstva škole, napisala je u mejlu svojim kolegama Dragica Janićijević, profesorka engleskog jezika i književnosti u TUŠ „Toza Dragović”, koja je u penziji od pre nekoliko meseci.

Ona je ukazala na to da iako politika nije dozvoljena u školi, direktor TUŠ-a je član vladajuće stranke, a u svojoj kancelariji drži obeležja SNS-a i da je zapošljavao isključivo članove stranke, od pomoćnog osoblja, pa do nastavnika.

– Taj isti direktor sada želi da da otkaz jednoj od najboljih nastavnica koja vredno, nadahnuto i krajnje profesionalno radi u ovoj školi već 30 godina. Sramota, poručila je Janićijević.

Ona je i svoje doskorašnje kolege koje su uzvikivale otkaz pitala – zar vas nije stid?

– Šta je to toliko vredno što će vam direktor dati da ste spremni da ukaljate obraz?! Zar i vi niste odrasli na rečima majke Jevrosime, „Bolje ti je izgubiti glavu nego svoju ogr’ješiti dušu”, završava svoje obraćanje kolegama profesorka Dragica Janićijević.

Piše: Gordana Mirović