Da tenderska procedura za izbor izvođača nekih velikih i važnih radova koje finansira država može da traje mesecima, mnogo puta smo se uverili, ali da može da traje više od godinu dana, to je već raritet. Upravo to se događa sa tenderom za izbor najpovoljnijeg ponuđača za sanaciju pepelišta u krugu kragujevačke „Energetike”, gde se nalazi brdo od 40.000 kubika ovog materijala sakupljanog i odlaganog godinama.
Na pitanje koje smo zvanično uputili direktoru preduzeća dr Andreji Iliću zašto još nije uklonjena deponija pepela koja zagađuje okolne mesne zajednice i građane, on odgovara da je tenderska procedura za izbor najpovoljnijeg ponuđača u toku i da još uvek nije završena.
– Reč je o tenderu sa međunarodnim učešćem, a zahtev Ministarstva za zaštitu životne sredine je da se pepelište sanira u skladu sa najstrožim ekološkim standardima. Sam tender se sprovodi preko EBRD i nadležnog ministarstva, piše u odgovoru direktora Ilića.
Ista meta…
Da li je moguće da se za godinu dana ništa nije pomaklo i da sve stoji na istom mestu kada je u pitanju rešavanje dugogodišenjeg gradskog ekološkog problema koji ugrožava zdravlje građana? Naime, pre tačno godinu dana pisali smo o ovoj temi i tada je odgovor direktora bio do detalja isti, a tim što se sada direktnije ističe da tender sprovodi Ministarstvo sa EBRD-om i da se samo preduzeće tu ništa ne pita.
I iz prošlogodišnjeg odgovora proizilazi da je tender u toku i da nije okončan, što ukazuje da je raspisan još ranije, ali nema podataka da je ponavljan, da je raspisivan više puta zato jer se, na primer, niko nije javio i slično. Samo traje i traje, a do kad će – ne zna se.
Tako je prošle godine direktor Ilić odgovorio da je razlog što se ne odvozi pepeo taj što nije završen postupak izbora najpovoljnijeg ponuđača za sanaciju pepelišta. Na pitanje da li ostaje na snazi projekat za upotrebu pepela za izgradnju puta za Bešnjaju direktor nam je pre godinu dana odgovorio da je urađen projekat za izgradnju 2,6 kilometara puta koji podrazumeva upotrebu pepela kao građevinskog materijala, bez pominjanja konkretne lokacije tog puta. Samo navodi, kao i ove godine, da treba ispoštovati tendersku proceduru propisanu regulativom EBRD.
Treba napomenuti da se radi o Evropskoj banci za obnovu i razvoj koja je odobrila državi kredit od 18 miliona evra za zamenu kotlova na ugalj kotlovima na gas u „Energetici” pre dve godine, s tim što je od ovih sredstava 3,6 miliona evra namenjeno za sanaciju pepelišta.
Interesantno je da je prethodna i sadašnja ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović u oktobru 2022. godine, kada su startovali novi kotlovi na gas u „Energetici”, posetila preduzeće i najavila skoro rešavanje problema pepelišta. Ona je izjavila da će se pepeo upotrebiti putem reciklaže, odnosno kao podloga za asfaltiranje 15 kilometara puta u okolini Kragujevca.
Ono što posebno skreće pažu u njenoj izjavi, pored razlike u kilometraži puteva gde se predviđa upotreba pepela, jeste ministarkina najava da će radovi sa korišćenjem pepela početi proleća 2023. godine. Kao što znamo, od toga nije bilo ništa.
Propao plan
Treba podsetiti da je postojao i plan u jesen 2022. godine, odnosno projekat da se reši problem jednog dela pepela na gomili kod Gromovića ulaza u nekadašnju „Zastavu”, paralelno sa ovim glavnim planom i tenderom koji traje toliko dugo. Za taj dodatni projekat direktor Ilić je u prošlogodišnjem odgovoru tvrdio da je dobio sve saglasnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine i Zavoda za zaštitu prirode.
Ali, sa realizacijom se odustalo, naveo je Ilić, zbog protivljenja građana. Po tom projektu je bilo predviđeno da se 15.000 tona pepela deponuje na lokaciji Beloševac, a potom bi se taj pepeo, kad se izjednači sa nivoom puta prema Jagodini, bio prekriven slojem od 10 metara zemlje i na tom prostoru izgradilo dečje igralište.
Meštani Beloševca nisu to hteli jer, kako su rekli, do njegovog završetka njihova deca bi već obolela, kao što i sada ima takvih slučajeva jer se ovde pepeo odlagao decenijama.
Oni su zapretili blokadom regionalnog puta prema Jagodini ako se počne sa realizacijom ovog projekta, pa se od plana odustalo, a uz meštane Beloševca je stao i posredovao u njihovim razgovorima tadašnji poslanik, a sada odbornik u Skupštini grada Nikola Nešić. On je prošle godine izjavio kako smatra da je odlaganje rešavanja ovog velikog ekološkog problema povezano sa stavom Evropske banke da ne prihvati korišćenje pepela za izgradnju lokalnih puteva, već saobraćajnica većeg profila.
– Projekat o upotrebi pepela mora da dobije saglasnost EBRD, pa zato preduzeće mora da pronađe put regionalnog, magistralnog ili profila auto puta da bi dobilo zeleno svetlo, kako bi moglo da povuče kredit od 3,6 miliona evra, rekao je tada Nešić.
Na pitanje dokle sve ovo može da traje i nazire li mu se kraj teško je odgovoriti, jer direktor Ilić u svom odgovoru od pre nekoliko dana navodi da „jasan rok za sprovođenje tenderske procedure ne postoji, a razmatraju se i načini naknadne upotrebe pepela u skladu sa principima cirkularne ekonomije. Navodi dalje da postoji više rešenja za iskorišćavanje pepela, a jedan od njih je i njegova eventualna upotreba za gradnju puteva.
Odmah potom on naglašava da „Energetika” nema nikakve ingerencije oko izgradnje puteva i da su ti poslovi u nedaležnosti drugih institucija. To nas opet navodi na zaključak da se ovo preduzeće oko projekta pepela malo pita i da za sve ubuduće treba pitati ministarku Irenu Vujović.
Inače, ekološki inaspektor je prošle godine pokrenuo sudski postupak protiv „Energetike” jer nije postupila po rešenju i uklonila pepeo u zadatom roku. Direktor Ilić nam odgovara da je prekršajni postupak po zahtevu Ekološkog inspektorata još u toku. Čak ni taj deo priče o pepelu za godinu dana nije doveden do kraja.
NAJUGROŽENIJI GRAĐANI
Deca ne mogu u dvorište da izađu
Na prvoj liniji udara pepela na građane naselja Pivara nalaze se stanovnici Ulice Stojana Protića, onog dela koji ide od Gromovića ulaza prema Metinom brdu i dalje prema Beloševcu. Od ogromnog brda pepela njihove kuće deli oko 50 metara, a prirodna pregrada i neki vid zaštite za njih trebalo bi da bude nekoliko redova drveća na tom potezu.
– Drveće štiti pomalo za vreme leta, kada olista, ali na jesen, kad lišće opadne, pa do narednog proleća građani su izloženi nesmetanom udaru pepela nošenog vetrom, kaže Zorica Sekulić, koja živi u poslednjoj kući u nizu u toj ulici , dok se kuća njenog sina oslanja na njenu i još je bliže deponiji.
– Stalno obećavaju da će problem rešiti i drže nas u nadi. Vučić kad je bio rekao je na proleće, tako kažu i ostali, biće na jesen, biće na proleće. Ne znamo više šta da mislimo. Imamo malu decu koja ne mogu da se igraju u dvorištu i sede po ceo dan u kući. Miris pepela oseća se stalno. Dašić je obećao da će rešiti problem pepela kad se završi obnova Pivarskog parka, ali nije urađeno ni jedno ni drugo, kaže Zorica Sekulić iz ove ulice.
Napominje da je njen sin pokušavao da stupi u kontakt sa gradonačelnikom i dođe do novih informacija šta se radi na ovom planu, ali je dobio odgovor da u ovom momentu nema nikakvih novih informacija.
I njena komšinica Nada Đorđević sa druge strane ulice iz broja 93. kaže da niko od prdstavnika grada ili „Energetike” nikada nije došao do vlasnika ovih kuća i rekao im kakav je plan, bilo šta o projektima koji čekaju okončanje tendera, upotrebi pepela za asfaltiranje ulica.
– Sve što čujemo je preko televizije i štampe, ali uzalud jer rešenja nema. Najgore je kad sušimo veš i počne vetar da nanosi pepeo. Ovde je kod mene do skoro stanovao moj sestrić sa suprugom i dvoje male dece. Odselili su se i od velike muke spasili, kaže Nada Đorđević.
Piše: Miloš Pantić
