Projekat se zove „Nikola Tesla biznis centar – dodekagonˮ (ovo poslednje je dvanaestougaonik), autor je poznati kragujevački arhitekta dr Aleksandar Rudnik Milanović i ovaj rad je upravo dobio prestižno svetsko priznanje. Reč je o srebrnoj nagradi na međunarodnom arhitektonskom konkursu u Madridu u organizaciji Kinesko-evropskog međunarodnog udruženja (CEIDA) i Udruženja građevinskih i arhitektonskih inženjera Madrida (MWCC).
Milanović je prisustvovao dodeli nagrade poslednjeg dana oktobra u reprezentativnom Teatru mango (Veliko pozorište) uz prisustvo velikog broja uglednih ličnosti iz struke i javnog života Španije.
Dodajmo da je Milanović jedini nagrađeni autor iz Srbije, a koliko je konkurencija bila jaka govori podatak da su na konkursu učestvovali projektanti iz 58 zemalja, a u kategoriji gde je on nagrađen bilo je 267 prijavljenih radova.
Na početku razgovora Rudnik Milanović razrešava nedoumicu „otkud Kinezi u Madriduˮ.
– To što iza ovog konkursa stoji i Republika Kina jeste potvrda njihovog koncepta „puta svileˮ, pa su oni formirali partnersko udruženje sa evropskim kolegama, od kojih su mnogi na prestižnim položajima u oblasti kulture i dizajna u svojim zemljama. To govori o uspostavljanju novih mostova saradnje između Kine i evropskih zemalja.
Našem arhitekti je ovo šesta međunarodna nagrada, ali i najdraža jer dolazi iz Španije, zemlje u kojoj su nekada stvarale preteče modernizma, kao i arhitekte sa jakim ličnim pečatom – Antonio Gaudi, Luis Domenek, Rikardo Bofil, a danas Santijago Kalatrava, Tristan Lopez Čičeri i mnogi drugi.
– Ova nagrada za mene je potvrda da je konceptualni projekat koji sam izradio u svom studiju „RUDA – Rudnik Urbanizam Dizajn Arhitekturaˮ prepoznat na međunarodnom nivou. Posebno mi znači što je odluka o nagradi doneta od stručnjaka iz zemlje sa veoma bogatom arhitektonskom tradicijom i kreativnim nasleđem, jer potvrđuje da projekat korespondira sa savremenim standardima inovativne arhitekture, ocenjuje Rudnik.
On kaže da je onda kada je poslao projekat na konkurs mislio da bi bio zadovoljan „samo da ga žiri pogledaˮ.
– Da, tako je, posebno jer nije reč o novčanoj, već o prestižnoj nagradi sa serfitikatom i trofejem, za koju glasaju članovi žirija koji su u top deset arhitekata Madrida i Španije, uključujući autore rekonstrukcije „Realovogˮ stadiona „Santiago Bernabeˮ, aerodroma Madrid i mnogih drugih javnih objekata. Kada sam saznao da je moj rad nagrađen, bio sam zaista zadovoljan, pre svega jer su Španci prepoznali projekat u koji je ugrađena Teslina kosmička energija.
Teslin duh u projektu
Rudnik Milanović je već više godina opsednut izumima velikog Nikole Tesle, iz njih crpi svoje ideje, ali neupućenima može da bude neshvatljivo kako on nalazi spoj arhitekture i Teslinog pronalazaštva iz oblasti elektrotehnike.
– Projekat „Nikola Tesla biznis centarˮ počeo sam da osmišljavam još 2019. godine i želeo sam da stvorim prostor koji je živ, dinamičan i interaktivan – arhitekturu koja se menja u skladu sa potrebama i funkcijom, koja je u suštini višenamenska. Dodekagon sam zamislio kao paviljon inovacija, interakcije i kulture, namenjen za tehnološke izložbe, umetničke performanse, ali i kao biznis centar za promovisanje poslovnih rezultata. Sve to obavljalo bi se na jedinstven način putem pokretne platforme. Ideja je da prostor sam po sebi postane eksperiment – da kroz formu, svetlost i energiju odražava Teslin duh stalnog pokreta i istraživanja, objašnjava naš sagovornik.
On još kaže da je „Tesla za njega simbol beskrajne inovacije, kreativne slobode i sposobnosti da se nauka pretvori u umetnostˮ.
– Želeo sam da kroz Dodekagon oživim njegove ideje i primenim ih u arhitektonskom kontekstu. Projekat predstavlja fizičku artikulaciju Teslinih izuma i eksperimenata sa munjama, ali i principa gasne turbine, transformišući ih u arhitektonski jezik i stvarajući jedinstvenu interaktivnu strukturu.
U svom projektu arhitekta posebno ističe pokretnu poluloptu u središtu paviljona koja služi kao dinamična platforma za promocije i interaktivne događaje. To je metafora Tesline ideje o neprekidnom kretanju energije i stvaralačkoj transformaciji.
– Tesla nije samo simbol u ovom projektu, već je konkretan tehnološki uzor. Dodekagon funkcioniše kao arhitektonski organizam koji misli, reaguje i neprestano se prilagođava – baš kao što je Tesla zamišljao svet budućnosti, dodatno pojašnjava Milanović.
A zašto Dodekagon, rekli smo već da je to u prevodu dvanaestougaonik?
– Ovaj naziv, kao i njegova forma, povezuju više simbola. Broj 12 je osnova moje konstrukcije, ali je i univerzalna metafora: dvanaest komora čine osnovu svake etaže, dvanaest meseci su u godini, ali i dvanaest apostola nose kupolu u kojoj se dešavaju „čudesni događajiˮ. Upravo u toj kupoli odvija se i spektakl stvaranja munja – bogoblagorodan omaž Teslinim eksperimentima, ali i simbol večite čovekove težnje da razume prirodu, ukroti njenu silu i stavi je u službu napretka, kaže arhitekta Milanović.
Posetioci – deo ekperimenta
Kada bi se realizovao Rudnikov projekat, čiji bi prečnik bio četrdeset metara, kako bi se stvarao spektakl stvaranja munje, nalik onome što je Tesla pokazivao u svojim eksperimentima? Tačnije, kako bi posetioci to doživljavali?
– „Performans munjaˮ je centralni doživljaj u Dodekagonu, u unutrašnjosti paviljona. Ona se stvara tako što se donja pokretna polulopta podigne do gornje statične polulopte na najvišu tačku u sredini objekta. Tada se simbolično formira „Kolumbovo jajeˮ i aktivira se performans kojim se pokreće svetlost stvarajući efekat munje. Pri tome svetlosti prolaze preko vrha radijalnih stubova ka spoljašnjem delu platoa, ali i u unutrašnjnost objekta kroz stubove, spuštajući se ka donjoj centralnoj tački, a to je bazen sa vodom. Bazen simbolično postaje energetski provodnik Tesline energije, a sama svetlost je metafora stalnog kretanja, stvaranja i prenosa ideja unutar prostora, objašnjava Rudnik Milanović.
Od dodaje da je primarno što posetioci u ovom prostoru ne bi bili samo objekti, već bi osećali energiju i dinamiku takvog ambijenta – kao da su i sami deo eksperimenta.
– Moja namera je da se posetioci i korisnici Dodekagona osete kao da su deo prostora koji se neprestano menja. Kretanje kroz paviljon zamišljeno je bez oštrih granica između galerije, radne zone i centralnog atrijuma. Prostor reaguje na svetlost, zvuk i energiju ljudi koji se u njemu nalaze. Za mene je Tesla arhetip inovatora, simbol znanja, vizije i univerzalnog napretka. Posvetiti mu projekat znači posvetiti ga ideji slobodnog stvaranja i istraživanja. Oblik Dodekagona, koji podseća na krunu, simbolizuje „kraljevstvo znanjaˮ – prostor u kojem se inovacije, umetnost i biznis prepliću i prave harmoničnu celinu. To je moj lični omaž čoveku koji je svojom vizijom promenio čovečanstvo, zaključuje autor projekta.
Na osnovu njegovih opisa možemo samo da zamišljamo kako bi to njegovo delo funkcionisalo, da u glavi stvaramo sliku svih projektovanih kretanja i doživljaja posetilaca. Međutim, Dodekagon ima i druge, praktične prednosti, a jedno od njih je energetska održivost.
Povratna energija svetlosnog performansa pokreće donju platformu od bazena ka vrhu objekta, a u stvarnosti taj mehanizam funckioniše pomoću solarnih kolektora ugrađenih u krov. Ova energija napaja skriveni sistem unutar stubova krova i omogućava podizanje polulopte u prostoru Teslinog centra.
– Dakle, Dodekagon je kreiran kao energetski održiv objekat. Pokretni krovni paneli sa solarnim ćelijama omogućavaju proizvodnju energije i prirodnu ventilaciju, dok centralni vodeni bazen služi za hlađenje prostora. Na taj način paviljon sam stvara mikroklimu i održava energetski balans bez dodatnih sistema grejanja ili hlađenja. Sve to omogućava da arhitektura živi u skladu sa prirodom, kombinujući vizuelni spektakl i ekološku funkcionalnost, objašnjava Milanović.
Teslin toranj u Oktagonu
Podsećamo, ovo je druga međunarodna nagrada koju je Aleksandar Rudnik Milanović dobio za projekte posvećene Nikoli Tesli. Ove godine u julu u italijanskom gradu Komo uručena mu je bronzana nagrada za projekat „Ekspo paviljon – oktagonˮ na konkursu u kategoriji „arhitektura, zgradarstvo i konstrukcijeˮ.
Inspiraciju za taj rad dobio je u doprinosu Nikole Tesle osvetljavanju Ekspo sajma u Čikagu 1893. godine i njegovom čuvenom tornju koji je zamislio kao preteču mreže kojom bi bio povezan ceo svet. Osim Rudnikovog tornja koji podseća na onaj Teslin, projektovani paviljon je u formi oktagona, odnosno osmougla. I Teslin toranj nastao je na osmougaonoj osnovi kao savršenom obliku koji se vekovima koristio u projektovanju javnih zgrada.
Milanovićeva ideja bila je da sa ovim projektom konkuriše za srpski paviljon namenjen izložbi „Ekspo 27ˮ, međutim za ovu namenu nije bilo javnog konkursa, već je posao ugovoren javnim pozivom jednom čoveku koji nije arhitekta, već slikar! Ali, što ovde nije prepoznato kao vrednost – jeste u svetu.
– Za mene su oba projekta jednako vredna, jer svaki nosi deo mog stvaralačkog puta. Nagrade žirija uvek su značajne, ali ja ih doživljavam više kao potvrdu kontinuiteta u istraživanju Teslinog duha kroz arhitekturu. Iako oba projekta za mene imaju istu emotivnu vrednost, Dodekagon smatram značajnijim iskorakom – jer on ne samo da odaje počast Tesli, već i sam postaje eksperiment u arhitekturi, kaže na kraju Aleksandar Rudnik Milanović.
NAGRADA TESLINE NAUČNE FONDACIJE
Zlatna medalja iz Njujorka
Kada je objavljeno da je Aleksandar Rudnik Milanović nominovan za jednu od nagrada u Madridu, dakle pre nego što je žiri doneo konačku odluku, on je iz Njujorka dobio još jednu sjajnu vest i primamljiv poziv. Od Tesline naučne fondacije u Sjedinjenim Američkim Državama stigao mi je zvanični poziv da u januaru 2026. godine prisustvujem njihovoj tradicionalnoj konferenciji. U tom pozivu takođe sam obavešten da je Komisija za dodelu nagrade Fondacije donela jednoglasnu odluku da mi dodele zlatnu medalju „Tesla spirit awar” („U duhu Tesle”) za doprinos promociji Nikole Tesle kroz projekte za koje sam inspirisan njegovim izumima i eksperimentima, navodi Milanović.
Inače, Teslina naučna fondacija tradicionalno organizuje međunarodnu konferenciju o liku i delu Nikole Tesle i sledeća je četrnaesta po redu. Ona će se održati 11. januara sledeće godine u njujorškom hotelu „NJujorker” na Menhetnu, na mestu gde je Tesla proveo poslednjih deset godina svoga života i gde je umro na pravoslavni Božić 1943. godine.
– Prijem nagrade uključuje i promociju mog projekta „Nikola Tesla biznis centar – dodekagon”, uz razmatranje njegove eventualne realizacije kao Teslinog memorijala u Americi, za koju bi Fondacija, ako donesu takvu odluku, od naredne godine prikupljala sredstva za njegovu izgradnju, kaže autor projekta.
On tvrdi da je Teslina zlatna medalja koja će mu biti dodeljena zapravo priznanje celoj srpskoj arhitektonskoj zajednici, jer promoviše našu izvornu inovativnost i projekte koji su od svetskih arhitekata ocenjeni kao vredni.
– Ovu nagradu bih posvetio svim mojim dragim Kragujevčanima, gradu Kragujevcu i „Kragujevačkim novinama”, koje su jedini medij u Srbiji koji je sa mnom uradio intervju kada sam letos dobio prestižnu nagradu u Italiji. To mi je bio vetar u leđa za dalji rad koji će ove godine biti okončan zlatnom medaljom Tesline naučne fondacije, ističe Rudnik Milanović.
Međutim, pitanje je da li će moći da ode na prijem nagrade i prezentaciju projekta u Njujorku.
– Iskoristio bih ovu priliku da pozovem kompanije iz Kragujevca i Srbije koje žele i mogu da podrže moj odlazak u Ameriku i na taj način i same doprinesu promociji velikih dela Nikole Tesle.
Drugim rečima, kragujevačkom arhitekti potrebna je finansijska podrška za odlazak u Njujork, jer on sam mora da snosi troškove puta i boravka u Americi, pošto svi angažovani u njoj rade kao volonteri.
DODATNA IZJAVA AUTORA
Otklon od skandala u Srbiji
Posle obavljenog razgovora za ove novine, Aleksandar Rudnik Milanović dostavio je redakciji pisanu izjavu – koju prenosimo.
– Odluku da svoje radove prikazujem na takmičenjima van Srbije, doneo sam posle niza skandala vezanih za arhitektonske konkurse, koji su kulminirali pozivom slikaru da projektuje Nacionalni paviljon Srbije „Ekspo 2027”.
Iz tih razloga spakovao sam rad i poslao ga u Španiju, gde je svaki svetski biro mogao da proveri kvalitet, svog rada, i to pred najboljim arhitektama Španije koji su sedeli u žiriju, u kojem naravno nije bilo mogućnosti za nameštanja i lobiranja za nagrade.
Moja odluka da vest o ovoj nagradi u Srbiji eksluzivno objave prvo „Kragujevačke”, je doneta iz razloga što se kod nas u nacionalnim medijima vrednuju rijaliti dobitnici i estrada, slikare proglašavaju za projektante, dok za inženjere i kulturu, u koju spada i arhitektura nema mesta, sem u listu koji uprkos takvom ambijentu opstaje sa svojim vrednostima i kvalitetom (zahvaljujući profesionalnoj redakciji), a to su „Kragujevačke novine”.
Iako sam bivši kolumnista „Politike” (doneo sam odluku pre godinu dana da više ne pišem za taj list od kada su počeli da objavljuju teške agitprop tekstove), nisam želeo da ih informišem o mojoj nagradi, zbog tabloidnih i trovačkih pristupa informisanju javnosti koju vode u ovim teškim vremenima, kada su istina (ali i lepe vesti koje nisu samo vezane za politiku) nedustupne široj javnosti.
Želim Vam da taj intervju samnom bude primer vrhunskog profesionalno obavljenog posla i reper za sve kolege u medijima u Srbiji, i da Kragujevačke budu tamo gde zaslužuju, na vrhu profesionalnog izveštavanja, sa uvećanim brojem čitalaca u periodu koji dolazi.
Piše: Miroslav Jovanović
