Ministarstvo prosvete dopisom školama od 24. februara naložilo je direktorima da dostave radne liste za isplatu februarske zarade prema „evidenciji o ostvarenim efektivnim časovima rada za svakog zaposlenog u okviru 40-časovne radne nedelje“. Traži se, naime, da se zaposlenima koji su bili u potpunoj obustavi ceo mesec ne isplati zarada uopšte, a bez zarade će ostati i oni koji su hteli da rade, ali nisu mogli zbog blokade učenika koji podržavaju studente. Nastavnicima koji su časove skratili na 30 minuta, plata će biti srazmerno umanjena. Odgovornost za umanjenje zarada je na direktorima škola, koje pravnici i sindikati upozoravaju na brojne nezakonitosti takve odluke koje mogu da povuku masovne tužbe zaposlenih.
Na Aktivu direktora osnovnih i srednjih škola u Kragujevcu je dogovoreno da svaka škola Ministarstvu prosvete pošalje do 3. marta “pune radne liste”, odnosno obračune bez umanjenja zarade za februar, kako bi se izvršila isplata akontacije. Stav Aktiva je bio da bi se u tom slučaju ostavilo prostora za eventualno umanjenje prilikom konačne isplate februarske zarade, uz očekivanje da će oduzeti novac zaposlenima biti vraćen kada se izvrši nadoknada nastave. Za odluku da se plata za februar ne umanjuje glasali su svi članovi Aktiva u Kragujevcu, osim jednog koji je bio uzdržan. Stav Aktiva, inače, nije obavezujući za direktore škola koji mogu samostalno da odluče kako će postupiti.
Direktori na mukama
Slanjem radnih lista bez umanjenja, priča o februarskoj plati kragujevačkih prosvetara nije zaključena, već je dobila zaplet. Za to se pobrinulo Ministarstvo prosvete koje je odbilo da verifikuje obračune za pune zarade. Takve liste se vraćaju školama na ispravku, odnosno traži se od direktora škola da se obračuni urade sa umanjenjem, upravo onako kako je naloženo dopisom Ministarstva prosvete. U Školskoj upravi kažu da je bilo za očekivati da obračuni bez umanjenja neće proći verifikaciju Ministarstva, a da će plate svih zaposlenih biti blokirane sve dok se ne dostave nove radne liste sa umanjenjem zarade za zaposlene koji štrajkuju.
U Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, čiji su nastavnici ceo februar u potpunoj obustavi rada, kažu da su im obračuni za taj mesec vraćeni na reviziju, kao i drugim gimnazijama u Srbiji koje su slale pune radne liste za isplatu.
– Instrukcija Ministarstva prosvete je da zaposleni koji su u potpunoj obustavi rada ne prime ništa od neto zarade, čak i ako su svakoga dana dolazili i provodili određeno vreme u školi. Biće im uplaćeni samo doprinosi i porezi na zarade. Videćemo kako ćemo postupiti, posle sastanka direktora gimnazija u Srbiji i na osnovu toga kakav će biti stav Aktiva direktora srednjih škola u Kragujevcu, kaže za “Kragujevačke novine” direktorka Prve kragujevačke gimnazije Slavica Marković.
Ona je ocenila da je pred direktorima “velika dilema”, budući da su svakako u problemu, i ako umanje i ako odbiju da umanje platu zaposlenih u štrajku. U ovom trenutku Marković ne vidi rešenje koje bi bilo dobro za sve i kako se može izaći iz svega bez problema.
– Odgovornost je sada na direktorima škola, a situacija je delikatna. Resorno Ministarstvo insistira da se direktori pridržavaju onoga što je dopisom naloženo, ali moramo imati u vidu i da pravnici navode brojne primedbe na zakonitost odluke Ministarstva o umanjenju februarskih zarada, kaže direktorka gimnazije.
Marković napominje da ima škola u kojima je situacija “šarena”, zbog toga što su neki zaposleni u potpunoj obustavi, drugi drže skraćene časove, a treći rade normalno, pa će obračun zarade biti veoma složen posao, te su moguće greške.
Nastavnici TUŠ “Toza Dragović” koji su u potpunoj obustavi rada od 20. februara potvrdili su za „Kragujevačke”, da je u njihovoj školi zaposlenima počela podela rešenja sa umanjenjem zarade za februar, ali je u međuvremenu obustavljena da bi se uradile neke ispravke.
U Osnovnoj školi “Radoje Domanović”, u kojoj su nastavnici u potpunoj obustavi rada, moraju ponovo da računaju njihovu platu, pošto im je odbijena verifikacija obračuna bez umanjenja.
– Na Aktivu direktora osnovnih škola odlučiće se kako ćemo da postupimo dalje, ali sam siguran da će svi morati da obračune urade prema dopisu Ministarstva od 24. februara. Ako tako ne uradimo, niko neće primiti platu, kaže direktor Milan Vukašinović.
Otvoreno je pitanje da li će pritisak na prosvetare kroz umanjenje plate uroditi njihovim povratkom u učionice. Direktor „Radoja“ tvrdi da će se nastavnici te škole koji štrajkuju u ponedeljak 10. marta vratiti na nastavu i držaće časove po 45 minuta, o čemu obaveštavaju roditelje đaka na viber grupama..
S druge strane, nastavnici iz nekoliko srednjih škola sa kojima smo razgovarali rekli su nam da se neće vraćati na nastavu sve dok se ne ispune studentski zahtevi, te da su spremni da ostanu bez plate.
„Rezanje“ je nezakonito
– Direktori škola su odgovorni za umanjenje plata, od njih se traži da budu “batina koja će da udara po nama”, kaže za “Kragujevačke” Milan Jevtić, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Kragujevca (USPRK).
On smatra da je cilj odluke Ministarstva o „rezanju“ plate za februar da se nastavnici što pre vrate u učionice i stvori privid kako školska godina funkcioniše normalno.
Jevtić tvrdi da nema zakonskog osnova da se na bilo koji način umanje plate zaposlenih u štrajku. Objašnjava da u toku obustave rada nastavnici redovno dolaze u školu, provode vreme na radnom mestu koje odgovara minimumu procesa rada, tako da njima zarada ne može biti sasvim uskraćena. Ukoliko bi došlo do toga, nastavnici ne bi imali obavezu da nadoknade propuštene časove, što bi dovelo do diskriminacije učenika.
– Oni imaju mogućnost da pozovu inspekciju rada ili da pokrenu disciplinske postupke protiv zaposlenih u štrajku, ali nemaju zakonsko pokriće da diraju plate,tvrdi Jevtić.
Unija ocenjuje da Ministarstvo svojim dopisom i usmenim uputstvima navodi direktore škola da krše više zakona i dovedu u pitanje regularnost nastavnog procesa. Pritom su dopisi koje Ministarstvo šalje školama pravno neobavezujući za direktore. U sindikatu upozoravaju da će nezakonito umanjenje ili uskraćivanje zarada sa sobom povući i masovne tužbe, koje će škole dovesti u veoma tešku situaciju. Radilo bi se o desetinama hiljada tužbi na nivou cele države. Upozoravaju da za ove tužbe ne bi bilo odgovorno Ministarstvo prosvete, već direktori škola, koji su jedino ovlašćeni da donose odluke povodom umanjenja plate.
Sekretari savetuju direktore
Udruženje sekretara osnovnih i srednjih škola je u otvorenom pismu direktorima navelo da zakon ne poznaje situaciju “nisi radio, nema zarade”. Naime, zakonima je propisano da ako nastavnik štrajkuje ne obezbeđujući minimum procesa rada, direktor škole pokreće disciplinski postupak. Ako se utvrdi njegova odgovornost, izriče se mera prestanka radnog odnosa. U slučaju aktuelne obustave rada u školama širom Srbije, jasno je da nije celishodno otpustiti toliki broj nastavnika koji bi onemogućio rad škola.
U mnogim školama je rad obustavljen po Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, za šta je faktički osnov pružilo samo Ministarstvo prosvete kada je odredilo zimski raspust navodeći da postoji “ozbiljno ugrožavanje bezbednosti učenika”, kao i da “mera ranijeg završetka prvog polugodišta ima za cilj da očuva zdravlje, bezbednost i dobrobit svih učesnika u obrazovnom procesu”. Nakon toga, dodaju u Udruženju sekretara škola, Ministarstvo nikada nije utvrdilo da su prestali razlozi zbog kojih je ugožena bezbednost učesnika u obrazovnom procesu, a društvene okolnosti se nisu promenile.
– Obaveza direktora u ovom slučaju jeste da obaveste inspekciju rada, a ne da umanjuju ili uskraćuju zarade zaposlenima, navode sekretari.
Sekretari napominju i da se zarade u visokom obrazovanju redovno se isplaćuju iako su visokoškolske ustanove mnogo duže u obustavi nego osnovne i srednje škole, pa ovakvo nejednako postupanje nazvaju diskriminatornim.
Ocenili su da je reč o direktnom pritisku na direktore škola, koje su zamolili da postupaju odgovorno, kako škole ne bi, “nakon ovog uzburkanog društvenopolitičkog perioda, ostale zarobljene u radnim sporovima i lošim međuljudskim odnosima.”
Piše: Gordana Mirović
1 коментар
Štrajk je zamrznut.Dakle,nastavnici ne štrajkuju.
U proleće 1992.potpuno smo obustavili rad pet dana.Sedeli smo u školi 4 sata.Plata nam je umanjena za pet dnevnica.Bez disciplinskog postupka.
2015.svima je umanjena zarada za vreme provedeno u zakonskom štrajku.Bez disciplinskog postupka.
Zarada je za rad a ne za nerad.
Šestog marta sam svratili do Ekonomske.Dve učenice su sedele ispred ulaza i uživale na suncu
Nekoliko učenika je bilo u holu.Niko me nije legitimisao.U zbornicima je bilo nekoliko nastavnika.škola je u blokadi od 29.januara,kada su učenici zabranili rad nastavnicima
.Nastavnici se pozivaju na Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu,čl.39,koji izgleda se odnosi samo na rad u učionici,a ne odnosi se na učenike koji su blokirali školu.