Gledajući stanje u gradu neminovno je setiti se kviza „Najslabija karikaˮ u kome se „kukolj odvaja od žitaˮ, u kome takmičari glasaju koji je najslabiji od njih i izbacuju ga iz kviza, da bi do finala došla dva najbolja takmičara.
Ako grad uporedimo sa jednim lancem koji je sastavljen od karika, od kojih svaka predstavlja neki deo koji je potreban za funkcionisanje, na primer, javna komunalna preduzeća i ostale gradske firme, shvatamo da ako jedna karika u lancu pukne, onda lanac gubi svoje svojstvo i postaje beskoristan, funkcioniše, ali veoma otežano i građani ne dobijaju usluge koje plaćaju kroz razne namete.
Grad mora stalno da vrši ispitivanje svojih „karika” i kada uoči slabljenje neke „karikeˮ da hitno reaguje na sanaciji iste i poboljša je, da ne bi došlo do „pucanjaˮ sistema koji je potreban za normalno funkcionisanje. Tako bi trebalo da bude, i tako je u svim iole „normalnim” zemljama.
Međutim, kod nas nije tako jer mi, definitivno, nismo normalna zemlja, nismo jer je to želja vladajuće strukture koja kontroliše sada definitivno sve – od medija, SANU, Crkve, nevladinih organizacija, državnih institucija i postavljeni cilj i te kako dobro sprovode, a to je zatupljivanje naroda kako bi se moglo lakše manipulisati njima.
Da bi se ocenilo kako funkcionišu gradska preduzeća dovoljno je izaći na ulicu i videti stanje grada koji sve više liči na jednu zapuštenu kasabu kojom dominira nesređenost, neuređenost, prljavost… Mislim, lako je ovima što vode grad kad skoro niko od njih ne živi gradu, pa ih to toliko i ne pogađa, ali gde smo tu mi?
Umalo čovek da se šlogira kad pre neko veče prođe kamion za pranje ulica kroz glavnu. Tako nešto nije viđeno godinama, a i to je bila samo maskarada za građane. A kad smo bili deca išli smo kod stadiona svako veče da gledamo kako se na lulu pune cisterne i peru ulice. To sada možemo samo da prepričavamo našoj deci.
Raspad je i više nego očigledan, ali i paradoks da se na Aerodromu postavljaju polupodzemni kontejneri, za koje se šuška da se neko lepo „omastioˮ, a u Erdogliji prepuni neispražnjeni kontejneri. Umesto kupovine kamiona smećara i cisterni za pranje ulica kupuju se polupodzemni kontejneri koji valjda treba da pokažu evropski standard grada.
Gradi se stadion, a Klinički centar „pukaoˮ od prenapregnutosti, ali koga je to briga što nemamo gde da se lečimo, bitno je da ćemo imati poluprazan stadion koji će, već viđeno, brzo propadati jer neće biti novca za njegovo održavanje.
Pravi se privid da ima novca, da sve dobro funkcioniše, jer ko sme da izađe da kaže da nema para, pa da pukne odmah „ćuškaˮ odozgore? A u stavri novca nema, grad je prezadužen, nema ni za osnovno funkcionisanje, ali i u prošlosti se to nekada znalo desiti, naravno ne na ovom apokaliptičnom nivou, ali su onda kvalitetni kadrovi, pomoću „štapa i kanapaˮ uspevali da nedostatak novca nadomeste svojim znanjem, snalažljivošću, predanim radom i žrtvovanjem za sistem.
A kakvo je stanje i kakvi su kadrovi danas pokazuje i vest, od pre nekoliko dana, koja je odjeknula Srbijom: „Prvenstvo Srbije u plivanju za kadete, dečake i devojčice od 13 i 14 godina, koje je trebalo da počne u petak u Kragujevcu nije počelo jer je učesnike dočekao prazan bazen”! E, to su današnji kadrovi koji vode grad i zbog kojih je Kragujevac na naslovnim stranama mnogih medija, nažalost ne po dobru, nego zbog njihovih „kvalitetaˮ. Tužno, ali baš tužno.
PS: A sada nešto i za pohvalu: „Za afirmaciju i jačanje pravih vrednosti među osnovcima i srednjoškolcima, grad Kragujevac treću godinu zaredom dodeljuje diplomu „Ponos Kragujevca”. Za pojedinačne i timske uspehe i rezultate, postignute u protekloj školskoj godini na republičkim i međunarodnim takmičenjima iz različitih oblasti, ove godine diplomu su dobila 152 srednjoškolca i 202 učenika osnovnih škola.ˮ. Znači, može se, nije teško biti normalan, samo treba volje. Umesto da ovakve vesti o gradu preplavljuju portale, prepoznati smo po nečemu što nije ni malo za ponos.
PS2: Iz nezvaničnih izvora saznajemo da su tuga i bespomoćnost zahvatile vladajuću strukturu u gradu, jer nema kod nas litijuma i ruda koje mogu da se kopaju, pa su sad manje bitni kod onog što sve rasproda. Kako će sad da mu se ulaguju kad je bitnije da imaš te rude, a ne jačina ulagivanja, po kojoj su oni bili nenadmašni.
