Poslednjih meseci američka niža srednja klasa (a to su po pravilu oni koji vole oružje, idu u crkvu i brinu o ginekološkom stanju nacije) sve češće se priseća novembra prošle godine kada su na izborima zaokružili Trampa i njegove satrape. Prosečni Amerikanci koji žive samo od plate, muku muče da sastave kraj s krajem.
Socijalno najugroženiji kasne s plaćanjem stanarine, u samoposluzi kupuju osnovne namirnice, dok će nabavka lekova morati da sačeka bolje vreme. Srpska narodna poslovica primenjena na trenutnu situaciju u SAD, može da glasi: „Rodi me majko bogatog da sirotinju u mozak… mazim!”
Koliko republikanci brinu o sirotinji svedoči i to da 12,8 odsto ekonomski najranjivijeg stanovništva SAD već šest nedelja nije dobilo bonove za hranu, dok „narandžasti pajacˮ na čelu države i njegovi glavni donatori uvećavaju svoje bogatstvo „za sve pare”!
Sit gladnome ne veruje
Nepisano je pravilo da pri kraju svake fiskalne godine političari prete da će blokirati rad američke savezne vlade i izazvati tzv. „shutdown”, a ako Kongres ne odobri budžet na vreme, prestaje finansiranje saveznih institucija. Od kada je 1977. uveden novi budžetski proces, to se dogodilo tačno dvadeset puta.
Nadmudrivanje kongresmena obično potraje nekoliko dana, posle čega država nanovo profunkcioniše.
Amerikanci su retko obraćali pažnju na dečije igre političara, dok na njeno čelo nije stupio Donald Tramp. Čim je otkrio novu igračku, Doni je više ne ispušta iz ruku. Na početku prvog mandata 2018. federalna država bila je blokirana 35 dana, dok je najnoviju vladavinu otpočeo „shutdown-om” dugim 43 dana. Federalni službenici nisu primali plate, najsiromašnijima je obustavljena pomoć za ishranu, avio-saobraćaj se našao na rubu kolapsa…
Stotinu senatora i 435 članova Predstavničkog doma Kongresa SAD bili su redovno plaćeni za svoj nerad, a predsednik je baš u to vreme troškario 300 miliona dolara namenjenih za renoviranje istočnog krila Bele kuće. Tokom najduže blokade u američkoj istoriji, četrdeset miliona korisnika programa socijalne pomoći (SNAP) ostali su bez beneficija koje mesečno iznose od 190 dolara za pojedince do 450 dolara za porodice.
Da bi se obezbedilo funkcionisanje sistema socijalne zaštite (SNAP), na godišnjem nivou potrebno je 99,8 milijardi dolara. Bogati Amerikanci koji srču šarene koktele, igraju golf i gutaju vijagru, svaki dolar koji potroše na porez porede sa zamišljenim trudničkim bolovima. U fiskalnoj 2024. godini kompanija „Teslaˮ prijavila je prihod od 2,3 milijarde dolara, ali nije platila ni dolar federalnog poreza na profit. „Amazonˮ je prošlu godinu završio sa ukupnim prihodom oko 638 milijardi, a na ime poreza platio 12,5 milijardi. U istom periodu, „Metaˮ je ostvarila prihod od približno 164,5 milijardi dolara, uz neto zaradu od oko 62,36 milijarde dolara, da bi za porez izdvojili 8,3 milijarde.
Ako listi dodamo „Apleˮ, „ChatGPTˮ i najmoćnije banke, iznos plaćenog poreza (uz sve olakšice koje im je Tramp izdejstvovao) na godišnjem nivou uveliko prelazi cifru od sto milijardi dolara, pa bi samo taj iznos bio dovoljan za finansiranje ishrane najugroženijih Amerikanaca – pod uslovom da gramzivi političari i nezajažljivi milijarderi ne odluče da zaustave funkcionisanje federalnih institucija. Zašto je blokiran rad savezne države? U zavisnosti koga pitate, i odgovor će biti drugačiji.
Demokratski senatori već mesecima vrše pritisak na republikance da produže finansiranje subvencija za zdravstvenu zaštitu. U pitanju je rutinsko izdvajanje budžetskih sredstava u okviru važećeg zakona koji uspešno funkcioniše već petnaest godina. Ako se to ne učini do 31. januara, dvadeset pet miliona ljudi ostaće bez zdravstvenog osiguranja, jer bi se deo koji mesečno plaćaju iz svog džepa gotovo utrostručio. Primera radi, bračni par koji mesečno zarađuje do 6.500 dolara, za zdravstvenu zaštitu bi morao da izdvoji dve hiljade dolara. Demokrate tvrde da se radi o obavezi države prema svojim građanima i o minimumu ljudske solidarnosti. Što bi nezavisni senator Berni Senders rekao: „Budi čovek, pa i ako si republikanac!” Trampovi arlekini u Kongresu žele da se o tome odlučuje odvojeno, van paketa za hitno finansiranje. U jalovom političkom nadmudrivanju, još jednom je postalo jasno da tu odavno nije reč o sukobu dve političke partije, nego o totalno suprotstavljenim konceptima upravljanja državom. Jedni veruju da je zdravstveno osiguranje građansko pravo, a ne luksuz, dok je drugima glavni prioritet smanjivanje poreza i preusmeravanje toka novca sa srednje klase prema najbogatijima.
I dok se Kapitol Hil pretvara u pozornicu za ideološka prepucavanja, posledice trpe oni koji u toj predstavi ne učestvuju, ali je redovno finansiraju. Kontrolori leta i službenici TSA radili su bez plate, samohrane majke uzaludno su čekale bonove za hranu… U domovima širom Amerike običan svet brine koliko će po novom koštati insulin, da li će moći da plate onkologa i da li će deca ići na redovne preglede. Suvišno je naglašavati da su za to vreme zakonodavci bili redovno plaćeni: senatori i kongresmeni po 14,5 hiljada dolara mesečno, a predsednik SAD 33,3 hiljade.
Šićardžijsko jajarenje – „na nivou”
Posle 43 dana blokade, devet senatora Demokratske stranke glasalo je da federalna država ponovo profunkcioniše, bez garancija vladajuće partije da će rešiti finansiranje zdravstvenih subvencija. U prvi mah, činilo se da je Tramp pronašao svoje „zavetnike”, ali smo ubrzo saznali pravi razlog. Naime, 23. septembra 2025. članica Demokratske stranke Adelita Grijalva izabrana je da predstavlja Arizonu u Kongresu. Zbog blokade savezne države nije mogla da položi zakletvu, pa je odnos u Predstavničkom domu bio 219 prema 213 u korist republikanaca. Da bi se predložio amandman, neophodno je 218 potpisa.
Pošto je Adelita i zvanično postala „kongresvumen”, demokrate su uz pomoć nekoliko neposlušnih republikanaca predložili da se glasa o otvaranju „Dosijea Epstin”, koji potvrđuje Trampovo učešće u pedofilskoj aferi. Ono što je u prvom momentu tumačeno kao autogol, ubrzo je ocenjeno kao solidan kontra-napad, pošto se lopta iznenada našla na polovini republikanaca.
Za partiju koja se zaklinje u „volju naroda”, republikanci su poslednjih meseci jako nervozni kada tu volju treba proveriti na izborima. Pošto su ljuti rivali odneli pobede u trci za gradonačelnika NJujorka, ali i guvernerske fotelje u nekoliko saveznih država, zvona za uzbunu su se oglasila. Nekadašnji „normalni” republikanci sve češće podsećaju da se Donald Tramp vratio na vlast slatkim obećanjima: jeftinija hrana, niži troškovi života, više para u novčaniku…
Devet meseci kasnije, cene rastu, standard pada, a prosečni Amerikanac umesto u frižider sve češće gleda u digitron. I kad predsednik pred kamerama tvrdi da „ekonomija nikada nije bila jača”, zvuči kao prodavac automobila koji pokušava da narodu uvali sveže ofarbani krš sa vraćenom kilometražom.
Iza kulisa lobističkih „bordela” na Kapitol Hilu, republikanci su dobili ponudu koju ne mogu lako da odbiju. Navodno im je ponuđeno da ako otvore vrata finansiranja zdravstvenih subvencija, demokrate će zažmuriti na jedno oko nakon otvaranja „Epstin fajlova“. Dosije je inače kompletiran i „zaključan” jer vladajuća partija i njen vođa odbijaju da ga objave.
Pre izbora, puritanci MAGA provenijencije obećavali su da će obelodaniti sve detalje ovog nezapamćenog skandala, ali kada su zavirili u sadržaj dokumenata, zaključili su da je i njihov lider često posećivao žurke DŽefrija Epstina. Uz pomoć Ministarstva pravde (DOJ) i FBI, Tramp je uspeo da sačuva tajnost kompromitujućih dokumenata, sve dok se nisu oglasile žrtve perverznih nasilnika koje zahtevaju da istina izađe na videlo. Kada bi institucije zaista radile svoj posao, prljav veš predsednika SAD teško bi oprali i njegovi najverniji sledbenici. Tako su se MAGA pravovernici našli pred izborom: manji porez uz javnu sramotu – ili veći budžet za socijalnu tišinu.
Ponovo radi bioskop
Posle višenedeljne blokade, federalna država je opet aktivna. Avioni lete, službenici se vraćaju na šaltere, bonovi za hranu malo kasne, ali se redovno isplaćuju. Političari najavljuju „povratak stabilnosti“, niko ne priznaje krivicu, ali je redovno svaljuju na one druge nadajući se da će tako skrenuti pažnju sa Epstin nepončinstva. To ipak nije pošlo za rukom jer iako se trudi da kopira političkog idola iz Moskve, Donald Tramp još uvek nije uspeo da potpuno ućutka medije koji su nastavili da iznose istinu o moćnim pedofilima i njihovim žrtvama.
Kako to u lošim filmovima obično biva, iznenada je došlo do velikog preokreta. Bukvalno preko noći, MAGA „moralisti” su bez puno logike i ikakvog političkog smisla, odlučili da podrže zahtev demokrata i „Dosije Epstin” stave na uvid javnosti. Predstavnički dom Kongresa i Senat po hitnom postupku usvajaju američki „Lex specialis“ koji je Tramp teška srca potpisao. Da su namere iskrene, sve je moglo i brže i jednostavnije tako što bi predsednik, shodno svojim ovlašćenjima, naložio ministarstvu pravde (DOJ) da skine zabranu sa pomenutog dokumenta.
Posle usvajanja ovog čudnog zakona, oglasila se prva dama američkog pravosuđa Pamela Bondi i najavila da će „slediti zakon i tokom narednih trideset dana redigovati informacije kako bi se sačuvala anonimnost žrtava”. Pošto će „koza” cenzurisati „kupus”, nije potrebno čekati tih mesec dana da saznamo da u redigovanim dokumentima neće biti ni Trampa, ni Klintona, ni porodice Rotsčajld, ni JP Morgan korporacije.
Čitav ovaj cirkus deo je politikantskog dogovora vodećih političara prema kome će se dokaz o predsednikovim pedofilskim aktivnostima najverovatnije trampiti za zdravstvene subvencije.
Konzervativci su još jednom potvrdili da mnogo bolje reaguju na ucenu nego na bilo koji vid empatije. Principi? Nestali su onog momenta kada je neko pomenuo Donaldove bahanalije na Epstinovom ostrvu razvrata i sramote. Ideologija? Nastaviće da drže „moralne” lekcije kada je reč o abortusima i LGBTQ populaciji, ne propuštajući pritom da sa pištoljem oko pasa redovno posećuju crkvene službe.
Američka lađa korumpiranih licemera nije popravljena, samo su je na kratko zakrpili, da ne propušta vodu – do prve prilike. Sledeća blokada sledi čim neko izračuna da je jeftinije zaustaviti državu nego pružiti pomoć sirotinji, uznemiriti donatora ili — ne daj Bože – diktatora. Za to vreme, kapetan bele lađe iz Bele kuće poručuje:
Polako, budale, stan’te koji čas,
Da vas redom smestim i pružim vam spas.
Glavonja osam, prva mesta drže,
U mom brodu luda – najniži se prže.
Ne znaju ništa, ni da vide neće,
Zato nek’ nas voze – u ludačko smeće.
„Das Narrenschiff” (Brod budala) – satirična poema Sebastijana Branta iz 1494.
Piše: Dejan Krstić
