Za gradsku vlast privatizacija Apotekarske ustanove Kragujevac je završena stvar, jer je Skupština grada donela dve odluke koje pripremaju raspisivanje konkursa i davanje jednog dela apoteka pod koncesiju privatniku. Poslednjih nedelja u gradskim „državnim” apotekama vidi se još nešto što liči na pripremu terena za privatizaciju koja se nezvanično očekuje u septembru.
Naime, police sa lekovima su poluparazne i kada pitate apotekare čega sve od lekova nema, oni odgovaraju da je spisak dugačak i da „slika” sve pokazuje. Gradska opoziciona koalicija „Nova snaga”, međutim, i dalje se ne miri sa ovakvim raspletom jer je ove godine sakupila 4.500 potpisa građana protiv privatizacije smatrajući da je ova odluka štetna.
Ona za prvo zasedanje najavljuje da će sa ostalim opozicionim strankama zatražiti formiranje još jednog anketnog odbora, ovog puta o Apotekarskoj ustanovi, koji bi ispitao kako je ona došla u ovakav položaj i zahtevaće prekid prvatizacije.
Skuplji od privatnika
Ovo što se dešava u Apotekarskoj ustanovi, Po Nikoli Nešiću, nosiocu liste Koalicije „Nova snaga”, je kompleksna situacija jer ustanova kasni sa uplatama dobavljačima, onda oni kasne sa isporukom lekova, što samo uvećava problem jer građani ostaju bez lekova, a prisutan je i psihološki efekat da kada jednom uđu u polupraznu apoteku, sledeći put neće doći.
– Nažalost, prvi put ovog meseca nisu isplaćene plate za jul. Ne kasni se puno, čekaju se prihodi koji su sve manji. Apoteke su u začaranom krugu i bez suštinske pomoći grada ne mogu da opstanu. Zatvoriće se neminovno kad tad. Evo šta se desilo u Kraljevu. Data je ustanova pod koncesiju i privatnik je odmah zatvorio svih osam apoteka, sa obrazloženjem da ih renovira, kaže Nešić.
On je siguran da će se to desiti i u Kragujevcu ako dođe do koncesije i da u prigradskim naseljima i selima državnih apoteka neće biti. Privatnicima su, kako napominje, važne lokacije u gradu i da smanje konkurenciju.
Što se tiče radnika, Nešić smatra da novi vlasnik – koncesionar ne bi zadržao zaposlene.
Prema informacijama do kojih je došao naš sagovornik, grad je već počeo da reaguje u ovoj kriznoj situaciji i Apotekarskoj ustanovi prebacio 15 miliona dinara kao pomoć. Državna apoteka Kragujevac, smatra Nešić, samu sebe je pojela, kao što je slučaj i sa drugima po Srbiji, a problem je sistemski. Sve je, tvrdi, počelo 2013. godine, kada je donet zakon po kojem državne apoteke moraju da pređu na centralizovanu javnu nabavku lekova. Na te cene za pojedina lekove ustanove po gradovima mogu da dodaju maržu od 12 posto maksimalno i da formiraju prodajnu cenu. Ovu nabavku za sve državne apoteke u zemlji obavlja RFZZO i nabavne cene postignute za svaki pojedini lek važe za sve.
Problem je u tome što privatne apoteke, koje nabavljaju lekove gde god hoće, imaju niže nabavne cene i sa ovih obaveznih 12 posto oni su jeftiniji za građane nego državne.
– Tako, na primer, traženi lek brufen je jeftiniji u apotekama kod privatnika, nego što je u državnim apotekama nabavna cena. To govori da ova dva sektora nisu ravnopravni na tržištu i da državne apoteke jedu sebe jer je tako zakonski urađeno, kaže Nešić.
Ako je neka nabavka centralizocvana, to znači mnogo veće količine lekova, pa samim tim bi trebalo da podrazumeva manju, a ne veću cenu. To je tačno i to je nešto što bi trebalo ispitati, smatra naš sagovornik.
Kraljevčani se bune
Iako se nezvanično čuje da bi sudbina kragujevačkih državnih apoteka mogla da se prelomi za mesec dana, odlukom Skupštine grada o raspisivanju konkursa za koncesiju, u ovom trenutku se ne zna koliko bi se od 28 apoteka dalo privatniku, koliko bi se zadržalo zaposlenih, kolika bi bila naknada gradu.
Krajem februara privremeni organ grada usvojio je Koncesioni akt o „Apotekarskoj ustanovi Kragujevac”, žureći da iskoristi vreme, dok se ne formira novi skupštinski saziv. Šta konkretno sadrži taj akt nije saopšteno javnosti, pa je Nikola Nešić, kao odbornik, postavio odborničko pitanje o tome i dobio odgovor.
Uglavnom, to je akt sa opštim objašnjenjima i ne sadrži ništa konkretno od brojki koje smo pomenuli. Ni odluka o sprovođenju javno privatnog partnerstva sa elementima koncesije za „Apotekarsku ustanovu Kragujevac” , doneta u februaru 2023. godine u Skupštini grada, ne sadrži nikakva konkretna rešenja o samoj koncesiji, već opšte postavke.
Ranije je objavljeno u medijima da postoji Projekat o javno privatnom partnerstvu u ustanovi i tada je navedeno da se planira davanje u koncesiju 15 od 28 apoteka, uz preuzimanje „dela zaposlenih” i to 14 specijalista, 38 magistara farmacije, 57 farmaceutskih tehničara i 29 nezdravstvenih radnika.
Šef odborničke grupe Nikola Nešić kaže da je možda postojao projekat u kojem je bio takav plan, ali da u dva dokumenta Skupštine grada tih rešenja nema. Zapravo, uslovi će se znati ako i kada grad objavi konkurs za davanje koncesije na ustanovu.
Da je slučaj u Kraljevu poučan za Kragujevac ukazala je pismom javnosti dr Ana Santrač, član koalicije „Nova snaga”, koja ističe da je jedina obaveza kraljevačkog koncesionara da plaća mesečno 6.000 evra naknadu gradu i da je svih osam apoteka zatvorio na neodređeno vreme.
Ona ukazuje da su građani Kragujevca u sličnoj situaciji i da bi lokalna vlast trebalo da izradi plan oporavka ove ustanove, uz podršku Ministarstva zdravlja Srbije. Dr Santrač konstatuje da se u Kragujevcu godinama finansiraju javna preduzeća i pokrivaju njihovi gubici i pita da li lokalna vlast svesno žrtvuje državnu apoteku Kragujevac da bi mogla i dalje da održava u životu javna preduzeća od kojih su neka klinički mrtva.
Na protestu u Kraljevu farmaceutkinja Biserka Zubac Nikolić je prenela zahtev radnika apotekarske ustanove da se raspiše referendum o budućnosti ustanove i da građani potpišu zahtev za to. Dr Santrač najavljuje da će Koalicija „Nova snaga” koju čine stranke i udruženja „Zajedno”, „Srbija centar”, „Ekološki ustanak”, „Šumadijska regija” i „Zeleno levi front” sa kolegama iz opozicije formirati Anketni odbor o stanju u Apotekarskoj ustanovi.
Kako najavljuje Nikola Nešić, cilj tog odbora je da se vidi kako ustanova pravi gubitke, koliko na to utiče centralizovana nabavka zbog koje imaju skuplje lekove, neravnopravan položaj sa privatnicima što se tiče radne snage, jer moraju u smeni da imaju jednog farmaceuta i jednog tehničara u jednom objektu, a privatnici ne moraju, sve do toga da državne apoteke moraju da imaju lager najskupljih lekova, a privatnici ne moraju niti ih drže.
– Pokušaću da obezbedim da u sastav ovog anketnog odbora uđu odbornici Skupštine grada koji su ujedno i poslanici i da se zajedno borimo za spas apoteka, jer to nije političko pitanje. Krajnji cilj je da se promeni Zakon iz 2013. godine o centralizovaoj nabavci lekova. Do donošenja tog zakona ustanova u Kragujevcu, na primer, imala je profit i raspolagala milionima, a posle toga postala gubitaš, zaključuje Nešić.
Piše: Miloš Pantić
