Izuzetno vredni objekti graditeljskog nasleđa grada, koji su svakako zavredeli da budu davno stavljeni pod zaštitu kao kulturno dobro, konačno su na putu da takav status i dobiju. To je Dom omladine u Ulici Branka Radičevića, izgrađen u prvoj polovini 20. veka, nekada vlasništvo kragujevačkog lekara, kafana „Stara Srbija” u Karađorđevoj ulici, izgrađena 1903. godine, spratna kuća preko puta Prve gimnazije, pored Studentskog doma, takođe sa početka prošlog veka, velika spratna kuća sa izuzetno zanimljivom fasadom u Ulici Vuka Karadžića, pored Gradske tržnice, i na kraju zgrada Stare pošte u Ulici kralja Petra prvog.
Zavod za zaštitu spomenika je u septembru 2022. godine izradio predlog proširenja Kulturno-istorijske celine „Staro gradsko jezgro” Kragujevca i u okviru njega pojedinačno predložio zaštitu ovih objekata, kao i pojedinih delova ulica gde se oni nalaze, koje treba staviti pod ambijentalnu zaštitu.
U septembru 2024, dve godine nakon objavljivanja tog predloga, on je poslat Republičkom Zavodu za zaštitu spomenika, koji u roku od godinu dana donosi konačnu odluku da li se ovi objekti i delovi prostora stavljaju pod zaštitu ili ne.
Prethodna zaštita
Dok se to ne okonča objekti i ulični potezi imaju status „prethodne zaštite”, što je isto kao da su zaštićeni. To znači da se ništa na njima ne može raditi, menjati njihov izgleda niti gabarit bez saglasnosti Zavoda za zaštitu. Nenad Karamijalković, etnolog – antropolog i direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu, kaže da je odluka dugo sazrevala i da prave vrednosti moraju da se čuvaju.
To je nedavno pokazao slučaj zgrade u Ulici Vuka Karadžića 6, gde je zapretila opasnost od rušenja jednog dela fasade, teškog 150 kilograma, i ugrožavanje života prolaznika. Ovaj događaj od pre dva meseca je pokazao da, u slučaju da zgrada nije bila pod prethodnom zaštitom, taj deo fasade su vlasnici, kojih ima šest, mogli da uklone kako bi se rešili problema.
Međutim, zahvaljujući odluci od pre dve godine, deo fasade je vraćen u prethodno stanje i zgrada, izgrađena 1911. godine, u stilu art nuovo, sa primesama secesije, je sačuvana u svom originalnom stilu.
– Ova zgrada je veoma važna jer malo imamo tako starih zidanih objekata. Iste te 1911. godine je izgrađena zgrada „Prosveta”. Tu je i moderan stil gradnje za to vreme. Ova zgrada, o kojoj nemamo podatke o prvom vlasniku i graditelju, nacionalizovana je i sada u njoj živi šest porodica, suvlasnika, koji su otkupili pravo vlasništva, nakon što su bili „zaštićeni stanari”, kaže Karamijalković.
Zajedno sa ovom kućom pod prethodnu ambijentalnu zaštitu je stavljen čitav deo Ulice Vuka Karadžića ka pozorištu, sve do Daničićeve, čime je zona zaštite istorijske celine povećana.
Isto se dogodilo sa desnom stranom Karađorđeve ulice, idući od raskrsnice sa Ulicom kneza Miloša ka „Zelengori”. I ovde je zona ambijentalne zaštite proširena uključivanjem tog dela ulice, gde se nalaze stari lokali, a poznata kafana „Stara Srbija” stavljena je pod prethodnu zaštitu pojedinačno, kao objekat od značaja.
Po rečima direktora Karamijalkovića, sama važnost ove kafane koja radi od 1903. godine nije toliko u njenoj arhitektonskoj vrednosti, već u istorijskom i identitetskom značaju za grad, pa je i doneta takva odluka.
Kada se, pak, radi o spratnoj kući preko puta Prve gimnazije, veoma lepom primeru graditeljstva iz prve polovine prošlog veka, tu je došlo do srećnog spoja između vlasnika, koji je imao sredstava za renoviranje i sam je tražio uslove rekonstrukcije od Zavoda, iako nije imao takvu obavezu.
Vlasnik, koji je u međuvremenu ovde otvorio pivnicu „Birokratija”, dobio je dozvolu za renoviranje pre septembra 2022. godine, kada je kuća stavljena pod prethodnu zaštitu. Iako nije imao obavezu da bilo šta pita Zavod, on je pametno procenio da je najbolje da objekat renovira u starom originalnom stilu i tražio je uslove od Zavoda, te ih na kraju i dobio. Većinu uslova je ispoštovao, čime su u Zavodu veoma zadovoljni. Sada vlasnik za bilo kakve radove mora da pita Zavod, jer je kuća u međuvremenu stavljena pod zaštitu.
Konačno, zgrada Doma omladine, predratna kuća i ordinacija poznatog lekara, nacinalizovana posle rata, graditeljski je biser i posleratno središte kulturnog života, te je pravo čudo da do sada nije zaštićena. Zgrada „Stare pošte” takođe je zaštićena kao pojedinačni objekt, a izgrađena je na mestu gde je pre Drugog svetskog rata bio Hotel „Takovo”, koji je izgoreo u požaru.
Ambijentalni objekti
Ako pogledamo ovih pet vrednih objekata stavljenih pod prethodnu zaštitu i delove ulica oko njih kojima je data ambijentalna zaštita, važno je napraviti razliku koja postoji među stepenima zaštite te dve kategorije. Direktor Karamijalković kaže da će u odluci da se navede koji su objekti od posebne vrednosti i za njih će biti stroži uslovi, a drugi objekti su takođe u zaštiti, ali će manje biti strogi uslovi za njih.
– Za njih će se, pre svega, gledati da ne narušavaju tu ambijentalnu celinu, a moći će da se rekonstruišu malo slobodnije nego ovi pojedinačno zaštićeni objekti. Ona građevina koja je novija i nije od neke vrednosti moći će da se rekonstruiše, ali će se pre svega gledati gabarit i izgled. Taj objekat će moći da menja izgled, za razliku od vrednovanih zgrada, gde to nećemo dozvoliti, zaključuje Karamijalković.
Pošto će ambijentalno zaštićene zgrade imati veću slobodu u rekonstrukciji, važno je razjasniti da li one mogu da menjaju i spratnost, na primer, u delu Karađorđeve, od „Zelengore” do Miloševe ulice? Ovde je predlog Zavoda doveo do najveće ambijentalne novine, jer se dugo govorilo da će ceo taj potez biti porušen, zajedno sa kafanom „Stara Srbija” i ustupiti mesto višespratnicama.
Direktor Karamijalković kaže da će spratnost zavisiti od drugih objekata u toj zoni. Posmatraće se koja je spratnost najveća u toj zoni i da li je u neposrednoj blizini objekta koji je pojedinačno zaštićen.
– Ukoliko imamo u blizini objekte više spratnosti, mi možemo da dozvolimo povećanje spratnosti nekog objekta pod ambijentalnom zaštitom, ali sve zavisi od planova generalne regulacije (PGR). Oni nas ograničavaju. Ako PGR kaže za zonu „Stara varoš” spratnost je ta i ta, mi ne možemo da kažemo da je ona veća, niti manja, kaže Karamijalković.
Direktor Zavoda kaže da je ideja da se pokrene proširenje zone zaštite „Starog gradskog jezgra” duže sazrevala u ovoj instituciji i da ovaj poduhvat ima veliki značaj. Direktor navodi da je zajedno sa kolegama pratio šta se događa sa novogradnjom na obodima starog gradskog jezgra, gde stare kuće iz predratnog vremena nestaju.
Bili su u opravdanom strahu jer nastaju nove „zgradurine” i ako se ne prošire zone zaštite da nešto loše može da se desi i u Ulici Vuka Karadžića, Karađorđevoj, Branka Radičevića. To je bio glavni motiv ovih stručnjaka.
Cilj je da se zaštite ovi vredni pojedinačni objekti, ali i šira urbana zona, ako se nešto gradi, da to bude prošireno do spratnosti prizemlje plus dva ili plus tri, a ne sedam, osam, ili devet spratova.
PRIVATNA INICIJATIVA
Obnova „Regentove kuće”
Uključivanjem dela Karađorđeve ulice u prethodnu zaštitu Kulturno istorijske celine „Staro gradsko jezgro” ova zona se prostire od „Zelegore” do Ulice kneza Miloša, pa potom skreće Miloševom ulicom do Glavne ulice i kod crkve ide levo prema Ulici Branka Radičevića i niz Glavnu ulicu.
U jednom delu, na raskrsnici sa Ulicom kralja Aleksandra Karađorđevića, zona na kratko skreće uz tu ulicu i obuhvata objekat pod zaštitom poznat kao Regentova kuća. U ovoj kući tokom 1915. godine, za vreme Prvog svetskog rata, kada je komanda Vojske Srbije bila preseljena u Kragujevac, stanovao je regent Aleksandar Karađorđević, a vlasnik je bio trgovac iz Topole.
Danas je objekat u privatnom vlasništvu gradskog ugostitelja koji je tražio od Zavoda uslove za rekonstrukciju kuće i započeo radove. Uslov je da fasada kuće mora do detalja da ostane autentična, kakva je bila, a ona je zahtevna jer obiluje mnogobrojnim reljefnim ukrasima.
– Vlasnik je tražio dozvolu da izmeni izgled krova i postavi stakleni, potpuno prozirni pokrivač, ali takvo odobrenje nije dobio jer krov mora da ostane kakav je bio, autentičan, od materjala kakvim je građen. To važi i za kompletnu stolariju koja mora biti od drveta, a ne PVC-a ili od aluminijuma, navodi direktor Karamijalković.
Za razliku od spoljašnjeg izgleda, unutrašnjost kuće pri obnovi nije sačuvana jer nije bilo vrednih delova enterijera za čuvanje, sem dela mozaika na podu jedne prostorije. Zato je vlasnik dobio dozvolu za potpunu rekonstrukciju unutrašnjosti ovog objekta. Zavod je prihvatio da namena kuće bude ugostiteljstvo, jer je u pojedinim periodima u prošlosti zgrada imala tu namenu.
Piše: Miloš Pantć
