Prošlo je više od godinu dana od kako je završen objekat Centara izvrsnosti, ali prostorije ove naučne ustanove i dalje zvrje prazne. Uprkos svim nastojanjima tokom čitave godine da zarad obaveštavanja javnosti saznamo kada će se useliti prvi stanari, u Kragujevcu, to niko nije znao ili nije smeo da kaže.
U rektoratu se o ovom pitanju više i ne oglašavaju, kao ni oni koji bi tamo trebalo da se smeste. Dekan Fakulteta medicinskih nauka Vladimir Janjić, kao i vršilac dužnosti direktora Instituta za informacione tehnologije Dalibor Nikolić, ništa ne znaju o preseljenju. Sve se svodi na to da čekaju da konačna odluka stigne „odozgo”.
Ni u nadležnom Ministrstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija nismo prošli ništa bolje. Tri nedelje upornih pokušaja da stupimo u kontakt sa službom za odnose s javnošću, nisu urodili plodom. Naime, na sajtu ovog Ministarstva navedeni kontakt telefoni su promenjeni, tako da se na broj telefona PR službe javlja činovnica iz sektora za međunarodnu saradnju, ako je u kancelariji, dok se na drugom broju javlja osoba iz sekretarijata.
Obe su više puta obećavale da će obavestiti PR službu i da im nije jasno u čemu je problem i zašto niko ne odgovara. Osim usmenog kontakta, na adresu ove službe prosleđen je mejl još 25. novembra, sa samo jednim pitanjem – kada će početi sa radom Centri izvrsnosti u Kragujevcu, ali odgovor još uvek nije stigao.
Sve je gotovo, ali…
Dakle, mnogo pre nego što je došlo do pojave klizišta u neposrednoj blizini Centara izvrsnosti, tema o početku rada bila je na dnevnom redu redakcije „Kragujevačkih”, ali svi izvori informacija su „presušili”.
Poslednji tekst o tome objavljen je početkom avgusta i na pitanje kada se planira otvaranje Centara u odgovoru koji je potpisao rektor Vladimir Ranković navedeno je sledeće: „Nije još uvek određeno.”
Time su, praktično, „pala u vodu” sva obećanja koja su davali najviši državni zvaničnici prethodnih deset godina, obećavajući uoči svake nove godine da će Centri izvrsnosti početi sa radom „na proleće”, samo se ne zna koje. I niko od njih nije tako „precizno” odredio termin otvaranja Centara kao aktuelni rektor Ranković.
Iako još uvek mnogi tvrde da se čeka nabavka opreme, rektor je tada ovo demantovao izjavom da je oprema, na koju se čekalo zbog procedura, „nabavljena i isporučena”
Najzad, pitali smo pre četiri meseca zašto onda objekat nije u funkciji kada je već sve završeno i u čemu je problem, a odgovor koji je tada usledio bio je da „problema nema”, ali da „nije izvršen prenos prava korišćenja na Univerzitet u Kragujevcu i da se „čeka procedura”. I to još traje.
A ovom prilikom nije zgoreg podsetiti kako i kada je sve počelo. Ako računamo da je ovaj naučni i nastavni kompleks gotov, „samo što nije počeo da radi”, prošlo je ravno petnaest godina otkad je Vlada odobrila projekat 2010. godine, a početkom 2011. potpisan je Protokol o realizaciji i finansiranju. Za one koji se ne sećaju, potpisnici su bili ministar Božidar Đelić, dekan Medicinskog fakulteta Nebojša Arsenijević i gradonačelnik Veroljub Stevanović. Ideja je potekla od Arsenijevića i još jednog visokorangiranog naučnika – Miodraga Stojkovića.
Dogovoreno je koliki će biti novčani ulozi države, grada Kragujevca (koji je prihvatio da bez naknade dodeli plac za nove objekte) i Univerziteta i koliko novca će se obezbediti kroz međunarodni kredit. Saopšteno je i da 2012. godine Centar treba da bude izgrađen.
Baš te 2012. promenila se vlast, desili su se naprednjaci i, kako kod nas svaka nova politička garnitura „iznova piše istoriju”, novi ugovor o izgradnji Centara potpisuje ministar prosvete Žarko Obradović u maju 2013. godine, a tek u oktobru 2015. izabran je izvođač radova. Rok za završetak bio je 1. april 2017. godine, datum koji je u kalendaru obeležen kao Svetski dan šale, kada ljudi širom sveta objavljuju lažne vesti i prave razne smicalice, a ispostavilo se da je najavljeni rok bio lažna vest.
Zakazali Crnotravci
Izgradnja Centara počela je 2016, kao projekat Univerziteta u Kragujevcu, a država je poverila posao graditeljima iz Crne Trave koji nisu imali kapaciteta za to. Ni trećina radova nije bila završena kada je raskinut ugovor sa izvođačem, a onda je nastao i problem povlačenja novih tranši sredstava od međunarodnog kreditora. Umesto gotovih naučnih centara na napuštenom gradilištu, počeo je da raste korov.
Gradnja je nastavljena u jesen 2021, a objekat je završen 2024. godine sa kašnjenjem između dvanaest i sedam godina, u zavisnosti prema kojim ugovorima su definisani rokovi.
Za sve to vreme dok je trajala gradnja više puta je najavljivan završetak i početak rada Centara.
Tako je u novembru 2023. tada premijerka Srbije Ana Brnabić, nakon što je posetila gradilište, izjavila da „gradnja Centra predugo traje i da je to prouzrokovalo mnoge frustracije u Vladi Srbije, ali da nikada nisu odustali od njega”. Najavila je da će početi sa radom u aprilu ili maju 2024. godine.
I ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović došla je dva meseca kasnije, u januaru 2024, na gradilište i najavila da će radovi biti završeni na proleće, a da će se prvi stanari useliti na leto.
Osam meseci kasnije, u septembru 2024. sa Univerziteta je stigla vest da je u toku tender za nabavku nameštaja i da će Centri izvrsnosti sa Nacionalnom bankom matičnih ćelija u Kragujevcu biti otvoreni početkom 2025. godine, a trebalo je da se to dogodi u februaru.
Međutim, ni jedan od obećanih rokova nije bio „onaj pravi”. Čak ni kada su građevinski radovi završeni, nabavljeni nameštaj i oprema, Centri nisu počeli sa radom. Zato i ne čudi što se više niko ne usuđuje da bilo šta kaže ili, ne daj Bože, najavi neki ko zna koji po redu rok početka rada. Valjda ih je, posle svega što su obećavali, bar malo sramota.
Ovim povodom oglašavale su se i opozicione stranke u Kragujevcu, ukazujući na nemarnost SNS vlasti u vezi sa započetom izgradnjom Centra izvrsnosti. Oni su tada zatražili da se utvrdi da li je neko od ovog i ovolikog zastoja imao korist i čija je odgovornost što se sa radovima toliko odugovlačilo, ali sve je ostalo zabašureno.
Odstupanje od prvobitnog projekta
Što se tiče tehničkih podataka, treba reći da se Centri prostiru na 11.500 kvadratnih metara i tu će biti smešten deo vezan za edukaciju i obrazovanje Fakulteta medicinskih nauka, jedan deo Instituta za informacione tehnologije Fakulteta inženjerskih nauka i deo vezan za istraživanje matičnih ćelija. Vrednost investicije građevinskih radova iznosila je 18 miliona evra, a još četiri miliona opredljeno je za nameštaj i opremu.
I ovo je, naravno, jedan od projekata čija je cena rasla.
Prvobitno je bilo rečeno da će sve koštati 14 miliona evra. Ipak, 2023. godine, prilikom obilaska izgradnje Centra ministarka nauke Jelena Begović rekla je da je država do tada uložila 14 miliona evra, ali da će za finansiranje opreme biti izdvojeno još četiri miliona evra.
U januaru 2024. RTV Vojvodina objavila je da su čitav projekat, infrastruktura i oprema vredni 23 miliona evra.
Bilo je planirano da u objektima budu laboratorije za istraživanje, centar za matične ćelije i biomedicinski inženjering, a da u celom Centru izvrsnosti radi više od 300 istraživača.
U nastavnom delu će biti smešteno više od 3.000 studenata, a u središnjem delu Institut za informacione tehnologije i, privremeno, Naučno-tehnološki park.
Ovo je prvi ovakav objekat, odnosno prva Banka za matične ćelije koja će biti izgrađena i opremljena u našoj zemlji, što će omogućiti čuvanje, korišćenje i istraživanje matičnih ćelija.
Međutim, u odnosu na prvobitni projekat došlo je do promene strukture Centara i do izmene prioriteta. Projekat je, zapravo, dobio Univerzitet, a ne samo Fakultet medicinskih nauka, kako je u početku bilo predviđeno. Zbog toga je došlo i do drugačije preraspodele sredstava za opremu od onoga što je prvobitno zamišljeno. Procenjuje se da je za kompletno opremanje potrebno oko 11 miliona evra, a prioritet je opremanje Centra za matične ćelije i istraživački centar u okviru Banke matičnih ćelija, za šta je novac obezbedilo Ministarstvo.
Nekadašnji rektor Nenad Filipović izjavio je prošle godine da će završetkom Centara i početkom rada biti rešena mnoga pitanja. Pre svega smeštaj studenata, a jedan deo pripašće istraživačkim timovima, zatim laboratorijama Centra za matične ćelije, kao i biomedicinskom inženjeringu. Očekuje se da će se u Centre useliti preko 300 istraživača i da će Institut za informacione tehnologije biti okosnica inkubatora Naučno tehnološkog parka, koji će biti vezan za informacione tehnologije i povezan sa Državnim data centrom.
To što se sada desilo obrušavanje zemlje uz samu zgradu Centara izvrsnosti nije razlog što on i dalje ne prima planirane „stanare”. Najgore je što niko ne zna ni ka’će, kao da istraživači i naučnici moraju da čekaju da se sve završi za famozni „ekspo 27”.
Piše: Gordana Božić
