POLOŽAJ MEDIJSKIH RADNIKA U KRAGUJEVCU: Labavi ugovori, stres i pritisci

Nesiguran radni status, loš materijalni položaj, rad pod stresom i pritiscima – tako se danas najčešće opisuje položaj novinara čiji je posao da objektivno i istinito informišu javnost o temama od javnog značaja. Uslovi u kojima rade novinari i novinarke lokalnih medija u Srbiji dodatno su se pogoršali u 2025. godini, pokazuje istraživanje ANEM-a. Ocena koju su dali predstavnici medija iznosi 2,2 za prethodnu godinu, za razliku od godinu dana ranije kada je bila 2,5. Najniža ocena od 1,8 odnosi se na ekonomski položaj novinara, što je značajan pad u odnosu na pre dve godine kada je ocenjen sa 2,1.

Prema  istraživanju „Kragujevačkih novina”, po visini zarada velika je razlika među novinarima iz Kragujevca koji su učestvovali u našoj anketi. U zavisnosti od medija za koji rade, mesečna naknada se kreće od manje od 20.000 dinara do više od 100.000. Jedan broj novinara radi za više od jednog medija ili dodatno po medijskim projektima. Razlikuje se i način regulisanja radnog angažovanja novinara u medijima, od zaposlenja „za stalno” do „labavog”, po ugovoru o autorskom delu. S druge strane, u zoni komfora je jedina, još uvek neprivatizovana, gradska Radio-televizija Kragujevac u kojoj se zapošljava na neodređeno vreme, a zarade lojalnih aktuelnoj vlasti odskaču u odnosu na privatne medije.

Svakodnevni izazovi finansijskog opstanka privatnih medija spotiču nova zapošljavanja i podmlađivanje redakcija, a otežavajuća „okolnost“ su  i nesigurnost, ugrožena bezbednost novinara i politički pritisci. Novinari iz Kragujevca pretežno su u srednjim godinama, a u nekim  medijima se oslanjaju i na pomoć kolega u penziji. Na lokalnim portalima potvrđuju da su im potrebni mladi saradnici, da ima zainteresovanih za novinarstvo, ali da je teško doći do kvalitetnog izbora.

Od 25 medijskih radnika iz Kragujevcu koji su odgovorili na pitanja „Kragujevačkih“ u anketi, više od polovine radi za portale i novine, oko 30 posto za televizije, a petoro su dopisnici novinskih agencija. Žene čine 60 odsto ispitanika.

Kada je reč o radnom statusu, nešto više od trećine je angažovano na neodređeno vreme, dvoje na određeno. Oko 30 odsto ispitanika radi po ugovoru o autorskom delu, za koji u sindikatu kažu da „nije radni odnos”.

– Oni nemaju nikakva prava iz radnog odnosa. Ne mogu čak ni da tuže poslodavca  po osnovu radnog odnosa. Nemaju nikakav prihod ako se razbole, ako ostane žena u drugom stanju, nema bolovanja, nema ničega. Oni su klasični najamnici. Dovedeni su u taj položaj, a treba da brane javni interes, što je potpuni bezobrazluk, kaže za „Kragujevačke” Dragana Čabarkapa, predsednica Sindikata novinara Srbije (SINOS).

Dva novinara rade bez ugovora, dva preko agencije, jedan po ugovoru o poslovno-tehničkoj saradnji, jedan volonterski… Radnu nedelju od 40 časova probija više od 40 posto anketiranih, a isto toliko je odgovorilo da radi manje od 40 sati sedmično, dok troje od 25 anketiranih ima 40-očasovnu radnu nedelju.

Kada je reč o novinarskim platama, ima velikih razlika. Troje je odgovorilo da zarađuje manje od 20.000 dinara mesečno, a isto toliko prima ispod 30.000. Tri ispitanika radi za primanja od 30.000 do 40.000 dinara, a isti broj zarađuje nešto više od minimalca odnosno između 60.000 i 70.000 dinara za mesec dana. Samo jedan novinar za svoj rad dobija između 50.000 i 60.000 dinara. Gotovo polovina od 25 ispitanika navela je da zarađuje više i to: šestoro prima između 70.000 i 90.000 dinara, jedan između 90.000 i 100.000. Dakle, oko 80 posto ispitanika prima manje od prosečne neto zarade u Kragujevcu koja je u januaru ove godine iznosila je 113.548 dinara, a to je i manje od republičkog proseka, koji je u istom periodu iznosio oko 118.429 dinara.

Samo petoro anketiranih novinara je navelo da zarađuje više od 100.000 dinara mesečno.

Medijski radnici su u većini naveli da im poslodavac redovno uplaćuje doprinose, da poznaju zakonska radna prava, kao i da nisu članovi sindikata.

Izazovi podmlađivanja redakcija

Po našoj anketi, najviše novinara i novinarki iz Kragujevca je u srednjim godinama. Gotovo polovina ima između 55 i 65 godina, dok je oko 20 posto između 45 i 55 godina. Četvoro ispitanih je starije od 65 godina. Najmanje je mladih, samo dvoje je mlađe od 30 godina, a jedan ima između 30 i 45 godina. Na lokalnim portalima ističu da su otvoreni za mlade saradnike, ali da nije lako doći do kvalitetnog izbora. Novinarka vrlo posećenog portala InfoKG Jovana Mladenović kaže da im se često javljaju fakultetski obrazovani mladi koji vole novinarstvo, a kojima, kao i kada je ona počinjala pre 16 godina, nije bitna visina honorara.

– Mladi zamišljaju ovaj posao kao nešto glamurozno i „ekstra“, jer posećuju  javne događaje, imaju priliku da razgovaraju sa ličnostima iz raznih sfera… Međutim, ne zadržavaju se dugo, kažu da im je teško. Ispostavi se, naime, da su imali pogrešan utisak o poslu, nerealna očekivanja i odustaju, pa ih čak ni dobra novčana naknada ne motiviše da ostanu, kaže Jovana.

Prema njenim rečima novinarstvo se voli, to je posao za one koji su radoznali, žele da uče i napreduju i da svojim pričama doprinesu promenama na bolje u lokalnoj zajednici.

Studentkinje iz Kragujevca Lena Ćirić i Kristina Stevanović povremeno sarađuju za portal „Respublica034”. Njihova priča i entuzijazam bude nadu da lokalni mediji, uprkos teškoćama, neće „ugasiti svetlo”.

Lena, studentkinja treće godine žurnalistike, kaže da je novinarstvo jedini posao koji želi da radi, iako „dosta ljudi upravo beži od novinarstva zbog raznih okolnosti”.

– Za mene je ključ svega etičnost i spremnost jednog novinara da ostane dosledan istini i profesionalnim standardima, uprkos raznim pritiscima koji dolaze sa svih strana, kaže Lena.

Ona smatra da uslovi rada novinara i medija danas nisu na zadovoljavajućem nivou, pre svega zbog sigurnosti koja je ugrožena u svetu i kod nas.

– Stalni su politički i društveni pritisci koji onemogućavaju novinarima da obavljaju svoj posao kako treba. Kvalitetni mediji ostaju bez finansija, a drugi pune džepove „Cicvarićevim” novinarstvom, smatra Lena.

Ističe da želi da svojim radom doprinese informisanju i jačanju svesti javnosti o raznim društvenim temama kroz kvalitetan i odgovoran rad.

– Za mene je poenta novinarstva dati glas onome kome je on potreban. Ja hoću da budem taj glas, iako znam da položaj medija i medijskih radnika u našoj zemlji nije baš najbolji. Kao studentkinja medija, okružena budućim novinarima, znam da postoje mladi ljudi koji imaju elana da to promene, poručuje studentkinja žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Posao za koji moraš da budeš dostupan „24/7“ odabrala je i studentkinja Visoke škole za vaspitače Kristina Stevanović. Počela je u Lokal pres-u, učestvujući u projektu „Generacija Zed”  kada je objavila prve tekstove. Zatim se usavršavala kroz različite treninge i škole novinarstva, a postala je i trener za medijsku pismenost. Osvojila je nagradu za tekst „Kad sreća zaboli“ za izuzetan novinarski doprinos i ostvaren rezultat u okviru Press akademije, koju organizuje Nova ekonomija.

– Smatram da su uslovi rada, naročito u lokalnim medijima, veoma specifični i zahtevni. Novinarstvo nije posao od devet do pet. Ono zahteva stalnu prisutnost i spremnost na rad na terenu. Iako se redakcije često suočavaju sa ograničenim resursima, verujem da zajedništvo i mentorstvo, kakvo imam priliku da osetim u saradnji sa Res Publicom, predstavljaju ključan deo pozitivnog radnog okruženja koji motiviše mlade ljude, kaže Kristina koja sebe „apsolutno“ vidi u novinarstvu.

– Trenutno ostvarujem honorarnu zaradu koja mi omogućava da imam sopstveni prihod i  džeparac tokom studija. Iako novinarstvo, naročito na početku, ne donosi velike sume novca, za mene je ovakav vid prihoda trenutno zadovoljavajući, dok se profesionalno izgrađujem i ne zaposlim za stalno. Nadam se da će moj put biti uzlazan i da ću kroz svoj rad nastaviti da budem glas svoje lokalne zajednice. Saznanje da se moje reči „daleko čuju” i da mogu pokrenuti važne teme u javnosti je ono što me pokreće da ne odustanem ni kada je teško, priča Kristina.

Naše sagovornice navode da su izloženost opasnostima i ugrožena bezbednost danas najteži aspekti novinarske profesije, ali da na to treba odgovoriti hrabrošću.

– Novinari su sve češće izloženi napadima na terenu, a ta nesigurnost odvraća mlade ljude od ove profesije. Ipak, smatram da upravo zbog takve situacije novinarstvo danas treba ljude koji su hrabri i spremni da se bave ovim pozivom uprkos svim preprekama, zaključila je Kristina.