Uvek kada navrati u Kragujevac, on dođe sa velikim ponudama. Nije to kilo jabuka i sok, kakve se ponude nose u poseti bolesniku, to je nešto mnogo veće. Doduše, sve je verbalno, samo na rečima, jer, „ne može da se maže na ʼlebaˮ, ali bombasto zvuči. Primamljivo je i omamljivo.
Kada je onomad „predsednik svih građanaˮ banuo u Kragujevac, ali samo do njegove periferije – do Data centra, tamo u blizini jovanovačkog đubrišta, opet je imao „pun kuferˮ ponuda. Jedna upečatljiva glasila je ovako:
„Obnovićemo zgradu Filološko-umetničkog fakulteta i u to ćemo uskoro da krenemo, da obavimo i taj posaoˮ.
Pretpostavljamo da se predsednik u trenutku setio da je još pre desetak godina rekao da će se državnim parama praviti zgrada za ovaj fakultet, pa pošto je prošlo neko vreme – valjalo bi tu zgradu sada malo opraviti i nalickati.
Dobro, možda će zgrada FILUM-a biti kad-tad i napravljena, ali kad je „Laki malo nervozanˮ, zbunjen i uplašen – dešava se da baš ovako prezupči. Treba mu oprostiti.
Ono što je država obećala…
Šta je još Aleksandar Vučić doneo u paketu ponuda?
„Stotine miliona evra biće uloženo u Kragujevacˮ, reče on pre petnaestak dana. A onda je „razradio temuˮ.
„Početak rekonstrukcije Univerzitetskog kliničkog centra, radovi će početi 2027. godine. Za prvu fazu planirano je 74 miliona evra, koji su već obezbeđeni. Fizički radovi će početi 2027. godine, a 2029. ćemo u potpunosti završiti radove na toj prvoj fazi. Pri tome računajte da će oprema da bude najmanje 35 miliona evra. Samo to ulaganje u Kragujevac je 110 miliona evra. Samo hoću da ljudi u Kragujevcu to znaju. To su velike i važne stvariˮ.
Onda je prešao na svoju omiljenu priču o putevima: „Verujem da ćemo pre kraja godine otvoriti prvu deonicu Severne obilaznice od petlje Jovanovac do petlje Gornji Milanovac. Završiće se sve to relativno brzo. U ovom trenutku je nivo završetka radova na kompletnoj trasi dugoj 22 kilometara u procentima 42 posto. Rok za završetak obilaznice, u koju država ulaže oko 270 miliona evra, kraj je 2028. godineˮ.
Onda je predsednik poentirao.
„Ono što je država obećala Kragujevcu – to je i ispunjeno, Stelantis, Tržnica, Severna obilaznica, dok nekih 20-30 godina po tom pitanju ništa nisu uradiliˮ.
Reče to Vučić i ode dalje u predizbornu kampanju.
A ima jedna naša narodna izreka koja kaže: Ko jedanput slaže, drugi put se ne veruje ni kad istinu kaže. Vučić Kragujevčane nije jedanput slagao (mislimo da ovaj glagol nije uvredljiv jer je jedan od omiljenih koji predsednik koristi za etiketiranje neistomišljenika), već je teško i nabrojati koliko puta je to učinio. Da počnemo od onoga čime je i on sada počeo – od Kliničkog centra.
Ista priča – deset godina
Prema faktografiji iz novinske dokumentacije, Vučić je još u decembru 2016. godine kao predsednik Vlade doslovce rekao: „Predviđeno je da se budžetom Srbije za 2017. podigne nivo opremljenosti sva četiri klinička centra. U Niš ulažemo 50 miliona evra, u KC Kragujevac 29 miliona, 35 miliona u Novi Sad, dok je za Klinički centar u Beogradu oko 90 miliona evra.ˮ
Samo mesec dana kasnije, 21. januara 2017, saopštava razrađen i izmenjen plan: „U Kragujevcu će biti izgrađen potpuno novi Klinički centar, a za te namene opredeljeno je 44 miliona evra. Radovi počinju u septembru ove godine.ˮ
Te godine Vučić je izabran za predsednika, a u Kragujevcu nije ni ašov poboden za novu bolnicu. Predsednik ga se ponovo „setioˮ u julu 2018: „Uskoro treba da bude potpisan ugovor o rekonstrukciji kompletnog Kliničkog centra Srbije, pa će, kao što je Niš dobio najmoderniji Klinički centar, isto tako biti u Kragujevcu i Novom Sadu.ˮ
Opet se „uskoroˮ ništa nije desilo, ali je Vučić u aprilu 2019. izašao sa novim obećanjem: „Najesen počinju radovi na novoj zgradi Kliničkog centra Vojvodine, a na proleće naredne godine i na Kliničkom centru Kragujevac.ˮ
U maju 2020. izjavljuje: „Sve je spremno za obnovu kliničkih centara u Novom Sadu i Kragujevcu. Potpisuju se ugovori i idemo odmah u radove u ova dva gradaˮ. U avgustu iste godine Vučić precizira: „Raspisuje se tender za Klinički centar Kragujevac, a predviđena vrednost radova je 30 miliona evraˮ.
Sledeća najava stigla je u februaru 2022: „Oko Vidovdana krećemo rekonstrukciju Kliničkog centra Kragujevac i biće to potpuno drugi grad. Sa opremom to će koštati minimum 50 miliona evraˮ.
Na istu temu bilo je još predsednikovih najava, ali biće zamorno dalje citiranje njegovih jalovih obećanja. Tu ulogu počeli su da preuzimaju njegovi „poslušniciˮ, pa je u martu 2024. tadašnja ministarka zdravlja Danica Grujičić obznanila da je gradska uprava Kragujevca upravo izdala građevinsku dozvolu za izgradnju novog objekta UKC Kragujevac.
„Kao što je predsednik Aleksandar Vučić obećao, sledeći korak je raspisivanje tendera za izvođenje radova, a nakon te procedure očekuje se početak radova u drugoj polovini 2024. godineˮ, rekla je doktorka Grujičić.
Zatim je novi datum saopštio državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek: „Početak radova na rekonstrukciji i izgradnji Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac očekuje se na proleće 2025. godineˮ.
Na kraju, da ne preskočimo ni desnu predsednikovu ruku, ministra finansija Sinišu Malog. On je u novembru prošle godine rekao da se država kod Evropske investicione banke zadužila za 315 miliona evra namenski za modernizaciju četiri klinička centra.
„Prva faza radova u Kragujevcu, vredna 107,5 miliona evra, počeće već naredne 2026. godine i ona obuhvata izgradnju nove centralne zgrade sa pratećim objektima, oko 400 bolničkih kreveta i izgradnju garaže sa 400 parking mestaˮ, objasnio je Mali.
I tako stigosmo do najnovijeg termina – 2027. godina. Sada nije pitanje da li će biti baš tako, već da li će Aleksandar Vučić biti u prilici da još jednom odloži početak modernizacije kragujevačkog Kliničkog centra. Biće valjda skorije nekih izbora.
„Skok u budućnostˮ sa prestupom
Hronologija decenijskog pomeranja uljuđivanja UKC Kragujevac najbolji je primer kako su naprednjaci za svog dugog mandata zamazivali oči građanima velikim, ali praznim obećanjima. Nažalost, takav model održavanja na vlasti bio im je prilično uspešan jer, na nesreću, priličan je broj naših ljudi sa „pilećim mozgomˮ ili „kratkim pamćenjemˮ, a drugi i nisu baš slušali bajkovite priče predsednika i njegove svite – bili su zaokupljeni dovijanjem kako da prežive oni i njihove porodice.
Da bi istorija o bezgraničnom laganju naprednjačke vlasti bila kompletnija – ima još materijala za nadgradnju. Sećate li se grandioznog Vučićevog projekta „Srbija 2027. – skok u budućnostˮ. On je još aktuelan, jer je i pravljen zarad organizovanja priredbe koja se zove „Igra(j) za čovečanstvo: sport i muzika za sveˮ, odnosno specijalizovane svetske izložbe „Ekspoˮ.
E, kad je početkom 2024. godine najavljeno to „skakanjeˮ, rečeno je da će država uložiti 17,8 milijardi evra, ali ne samo u objekte za ovu „igruˮ nadomak Beograda, već svašta još po celoj Srbiji, a Kragujevcu će pripasti 1,2 milijarde evra. To je lično obećao Aleksandar Vučić, a detalje je obrazložio gradonačelnik Nikola Dašić na svečanoj sednici Skupštine na Đurđevdan, Dan grada, 2024. godine.
„Među najvažnijim projektima čiju će realizaciju u naredne četiri godine podržati Republika Srbija su izgradnja Severne obilaznice, izgradnja i rekonstrukcija Univerzitetskog kliničkog centra, nova industrijska zona Cvetojevac, železnička pruga Cvetojevac-Sobovica, brza saobraćajnica Kragujevac-Mrčajevci, stadion Čika Dača i zgrada FILUM-aˮ, nabrajao je pre tri godine gradonačelnik.
Još se pohvalio da je između dva Đurđevdana (2023. i 2024. godine) završen objekat Centara izvrsnosti sa bankom matičnih ćelija (građevinski je završen, ali i danas zvrji prazan jer nije nabavljena oprema – prim. aut.) počela izgradnja inovacionog distrikta, treća faza Data centra…
Ova kapitalna državna ulaganja najavljena su početkom 2024. godine, a samo nekoliko meseci kasnije država je ozbiljno sama sebe negirala. Naime, na sajtu Vlade Srbije objavljen je dokument koji se zove „Revidirana fiskalna strategija za 2025. sa projekcijama za 2025. i 2027. godinuˮ. Isti akt urađen je i za 2026. godinu sa projekcijama, a 2027. i 2028. sa „pregledom investicionih projekata čija je vrednost iznad 20 miliona evraˮ. U tim pregledima od najavljenih velikih ulaganja u Kragujevac ostali su samo Severna obilaznica, Data centar i inovacioni distrikt. Drugim rečima, „ispariliˮ su Klinički centar, novi put do Mrčajevaca, industrijska zona Cvetojevac, stadion „Čika Dačaˮ, zgrada FILUM-a…
Prema podacima iz ovih Vladinih dokumenata, procenjeno ulaganje u Severnu obilaznicu, Data centar i inovacioni distrikt iznosi oko 550 miliona evra, međutim pošto je za obilaznicu i Data centar pre 2024, odnosno pre usvajanja projekta „Skok u budućnostˮ, već potrošeno oko 180 miliona, znači da će tokom „skakanjaˮ, koje i sada traje, vrednost ovih investicija biti približno 370 miliona evra. Tako je procenjeno, a kako će stvarno biti – možda ćemo nekada čuti. Ali, gde se dede obećana milijarda i 200 miliona evra?
Uzgred, u poslednjoj izjavi Aleksandar Vučić rekao je da država u Severnu obilaznicu ulaže ukupno 270 miliona evra, ali izgleda da su mu dali bajat podatak. Jeste toliko bilo planirano za ovu saobraćajnicu, ali je još 2024. godine zvanično objavljeno da je cena već bila uvećana na 342 miliona evra. Dokle se do sada doguralo – nema podataka, a koliko će na kraju koštati cela obilaznica, na taj podatak moraćemo da popričekamo.
Isprljala se i „Čista Srbijaˮ
Ovde, međutim, nije kraj šarenim lažama koje su Kragujevčanima slate iz Beograda, najviše od najvišeg u vlasti. Beše i onaj nacionalni program „Čista Srbijaˮ od 2020. godine, kada se država zadužila kod Kineza sa 3,2 milijarde evra – da nam očisti zemlju, pa da sve blista i miriše. Najavljeno je da će se i Kragujevac od tih para umiti i očistiti.
Prema javno objavljenom programu, ovde je bilo planirano da se uradi čak 360 kilometara kanalizacione mreže, što nove u prigradskim naseljima, što da se zameni stara, dotrajala i malih kapaciteta. Vazano s tim, rečeno je da će se napraviti novo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Cvetojevcu, jer je ovo postojeće odradilo svoje. E, za sve ovo u programu je stajalo da će država uložiti 190 miliona evra.
Još 118 miliona evra (podatak je bio sasvim precizan) bilo je namenjeno da se grad konačno ratosilja komunalnog otpada, narodski rečeno – đubreta iz domaćinstava, firmi, ustanova i svega gde postoji nešto što je za bacanje. To je podrazumevalo da se izgradi nova regionalna deponija, koju bi pored Kragujevca koristili Aranđelovac, Gornji Milanovac, Rekovac, Rača, Batočina i Knić, na lokaciji Vitlište, a to je jedna oveća uvala na tromeđi sela Korman, Maršić i Gornje Komarice.
Osim deponije, po projekciji, „Čiste Srbijeˮ, postrojenje bi imalo pogon za preradu procedne vode, upravnu zgradu i takozvani termovalorizator koji bi proizvodio električnu energiju i toplu vodu upotrebljivu za zagrevanje objekata. Istovremeno bi bilo zatvoreno smetlište u Jovanovcu, pa rekultivisano i pretvoreno u, kako su govorile glavešine, u „zelenu oazu gradaˮ. Inače, tamo se đubre odlaže od 1968. godine, kada je jedna ledina na dalekoj periferiji, bez ikakvih sanitarnih uslova i upotrebne dozvole, proglašena deponijom.
Sve što je urađeno posle pompezne najave „Čiste Srbijeˮ jeste da je grad usvojio plan detaljne regulacije za Vitlište. Od tada ovu lokaciju više niko i ne pominje, a gde je završilo opredeljenih 118 miliona evra – kao da je „pojela macaˮ, tačnije neki krupni mačori.
Iz projekta „Čista Srbijaˮ urađeno je samo četrdesetak kilometara kanalizacije, od najavljenih 360 kilometara, a prečistači otpadnih voda otpali su negde tokom kresanja projekta, zajedno sa 190 miliona evra prvobitno planiranih za ove radove.
●●●
U normalnim demokratskim zemljama, gradske investicije, posebno u komunalnim delatnostima, u nadležnosti su lokalnih vlasti. Međutim, u visokocentralizovanoj Srbiji, u kojoj se pride za sve pita jedan čovek, lokalne samouprave mogu samo da očekuju odluke iz Beograda. Uz to, da izvinite, pred Vučićem ni da prdnu ne smeju.
Piše: Miroslav Jovanović
