Što reče Marko Vidojković, „ovo je kraj, pa ma kako se završilo”. Jer, Kesedžija sve jače blefira. Po ugledu na studente počeo je da koristi društvene mreže sve češće i da tamo govori da će tako da pobedi na dolazećim izborima da opozicija neće moći da se sabere, a kamoli da podigne narod na proteste.
Oni koji misle da je on supermen koji uvek dobija, smatraju da je tako samouveren – jer je smislio neku novu krađu. Međutim, pre će biti da on blefira znajući da će tako da pokoleba one koji se predomišljaju, te ovi neće izaći na izbore, pošto je izlaznost na sledećim izborima od presudne važnosti i što je manja to bolje za vlast.
Ipak, koriste se i stare metode ulagivanja najnižim porivima mase. Vodi se kampanja pod šatorima. Tu se iskorišćava onaj ideal prosečnog Srbina da „stavi noge pod astal”, to jest da jede i pije, po mogućstvu za džabe. Videćemo na izborima da li takvih Srba ima više nego onih koji podržavaju studente.
A takvi Srbi ne kupuju priče naše opozicije o tome da je ova vlast ogrezla u kriminalu. To su, po njima, izmišljotine koje ne mogu da ih pokolebaju. Studenti su instinktivno shvatili da to nije pravi pristup biračima. Jer ono što priča Marinika Tepić je toliko strašno da poverovati u to nije lako.
Imamo primer holokausta. Dugo vremena su do Zapadnih saveznika dolazili podaci o stravičnom postupanju u nacističkim logorima, ali ovi nisu mogli da poveruju u to, pa čak i kad su Rusi počeli da oslobađaju prve logore po Poljskoj, izražavane su neke sumnje. Tek pošto su Amerikanci naišli na prve logore na zapadnoj strani Rajha, počeo je ozbiljnije da se shvata narativ o koncentracionim logorima.
Studenti su izbacili slogan „Srbija ili mafija”, da pokažu da su svesni situacije u kojoj se Srbija nalazi, ali, očigledno, ostavljaju taj veliki problem za posle izbora.
Da Kesedžija blefira vidi se i po njegovim drskim izjavama na proslavi godišnjice „Oluje”, vojno-policijske akcije Hrvatske, koja je dovela do raseljavanja 250.000 Srba iz Republike Srpske Krajine. Naime, izjavio je da Srbima više ne može da se desi pogrom kao u „Oluji”, a da ni jednom nije prokomentarisao (ne tu, nego ranije) rušenje vikendica na Gazivodama (pre kratkog vremena izašao je sa idejom „promene toka Ibra”, ali je to jedna od onih radikalnih ideja koje se nikad ne ostvaruju).
Osim toga, pisali smo već da je istraživanje CRTE i Stenforda proglasio (još dok je boravio u Kijevu), zato što mu nije odgovaralo, „neprofesionalnim, neozbiljnim i propagandističkim”, pa je, pošto je video da taj pristup nije najprobitačniji, u komentaru kad se vratio istakao otprilike „da ga raduje što je to istraživanje CRTE, jer su oni pre nekog vremena objavili da studenti imaju podršku 70 posto građana, a sad su pali za 25 procenata”.
To je njegov čuveni metod tumačenja podataka koje ubaci kao neprikosnovene ne trudeći se da iznese, da to nisu direktno uporedivi podaci, jer je prvo istraživanje bilo o podršci studentskom pokretu među celim stanovništvom, a drugo među onih 70 posto opredeljenih (tu su i njegovi glasači, koji su uvek opredeljeni). Reklamni silogizam odgovara nivou svesti koji Kesedžija poseduje i koji ne prevazilazi nivo njegovih glasača. Ali, to pokazuje još nešto – koliko on ima potrebu da sve prikazuje kao da mu ide u prilog, pa čak i istraživanje CRTE, odnosno da blefira. Možda bi mu dobro išlo igranje pokera.
One koji još uvek veruju da u ovom ludilu ima sistema zbuniće prebijanje reditelja i profesora Stevana Filipovića. On je, po sopstvenim rečima, snimao telefonom grupu SNS aktivista koji su lepili plakate u centru Beograda na zgradi koja je kulturno dobro, oni su ga onda oborili na zemlju, šutirali i udarali čak i metalnom stolicom iz obližnjeg kafića i oduzeli mu mobilni. Kao i napad na Arsenijevića, to je neisplanirani napad na eminentne neistomišljenike, koji ne mogu da donesu nikakve bitne poene Kesedžiji u ovoj predizbornoj vreloj kuhinji.
No, ti momci koji „ne bi ni mrava zgazili”, biće sigurno zapaženi. Zar Kričko nije prebijajući studente došao do mesta upravnika kriminalističke policije, bez dana bilo koje policijske škole (čovek je sada potpukovnik!).
Poseta o kojoj se govorilo pre nekoliko meseci, najzad je realizovana – došao je Zelenski. Srbija pod Kesedžijom ima haotičnu ne samo unutrašnju, već i spoljašnju politiku. Naime, politika četiri stuba (Evropa, Rusija, Kina i Amerika) koja je u osnovi kvadripolna, povremeno postaje bipolarna, kao onaj čuveni poremećaj. Ustvari, Kesedžija se nada da će poseta Zelenskog da odobrovolji Evropu da mu najzad da sredstva iz pretpristupnih fondova, a i uspeo je i da predstavi napredovanje Srbije u evropskim integracijama kao zaustavljeno iz političkih razloga i time odbacio sve tvrdnje da je za put u Evropu potrebno poštovanje demokratskih načela, ljudskih prava itd. To jest, da je potrebna pravna država za koju se zalažu studenti.
Slobodan Milenković (mali Senta), inspektor koji je prvi ukazao na nezakonite radnje u aferi Jovanjica, prebačen je iz UKP-a u Sektor informativne tehnologije MUP-a, mada je radio u kriminalističkoj policiji dvadeset uspešnih godina. To nije blef, reći ćete vi, jer jedan pošten čovek ima ozbiljnih problema, pošto je kao uspešan inspektor prebačen na neko mesto gde se bavi mastiljarskim poslom, ima manju platu i manje prilika za napredovanje. Sve je to tačno, i meni je kao i vama žao što se tako nešto dešava čoveku kakav je Milenković, ali to je konkretna moć Kesedžijina na nivou pojedinačnog, dok je na nivou opštega to ipak blef. Zar nije blefer neko ko snima spotove u kojima govori da će na izborima da pobedi sa velikom razlikom na nivou Srbije, ali i u Beogradu i Novom Sadu očekuje pobedu, a ovamo prebledi kad vidi istraživanja CRTE.
To istraživanje pokazuje da ima preko trideset posto ljudi koji podržavaju vladavinu jednog čoveka, dakle ipak je podrška vladavini jednog čoveka još uvek znatna u Srbiji. Đorđe Vukadinović je primetio da će izbori koji dolaze (a ka’ će, ne znamo) biti prvi neizvesni posle 2012. godine. Zato, svi na izbore!
Piše: Vladimir M. Ristić
