TALASANJA NA KRAGUJEVAČKOM UNIVERZITETU: Kako rade naprednjački „pipci”

Dok kragujevački studenti guraju svoju priču i istrajavaju na ispunjenju zahteva upućenih institucijama sistema, između uprave Univerziteta i većeg broja profesora ima očiglednih kursšlusa. Rukovodstvo je oličeno u rektoratu, a druga strana je neformalna organizacija Slobodni univerzitet Kragujevca.

Koplja se lome na pitanjima šta dalje – nastaviti školsku godinu na fakultetima ili slušati studente koji ne odustaju od blokada? U sve se umešala i politika, tačnije upliv naprednjaka u akademsku zajednicu, a sprovodi se preko članova univerzitetske i uprave fakulteta koji se trude da potvrde lojalnost aktuelnom režimu.

Dan „Dˮ 22. april

Otvorena „šorkaˮ saopštenjima počela je kada je Rektorski kolegijum 4. aprila objavio „obaveštenje za studente upisane na studijske programe pri Univerzitetu u Kragujevcuˮ. Nije napisano da li je to sročio „osnovniˮ kolegijum, koga čine rektor i četiri prorektora, ili prošireni kolegijum u kome učestvuju i dekani svih fakulteta.

Pozivajući se na zakon, kolegijum „obaveštavaˮ studente da je 22. april poslednji dan za nastavak školske 2024/2025. godine, a ako se to ne uradi, „postoji realna opasnost od nastupanja negativnih posledica po status studenataˮ. Posledice su saopštene skoro u pretećoj intonaciji, prva je „obnova godine za sve studenteˮ.

Zatim im se predočava šta će sve „izgubiti – status studenta koji se finansira iz budžeta, pravo na stipendije i kredite, na studentski dom i ishranu u njemu i na porodičnu penziju ukoliko su stekli uslove za nju.
Do 22. aprila ostalo je još malo, sačekaćemo odluke studenata koji blokraju fakultete, ali su se članovi Slobodnog univerziteta Kragujevca (SUKG), koga čini više stotina profesora koji apsolutno podržavaju studentske zahteve i akcije, bez čekanja oglasili.

– Prošlo je četiri meseca od početka blokada fakulteta, a kako vreme prolazi na univerzitete su pritisci sve veći, većina fakulteta ima podršku uprave Univerziteta, ipak čini se da ta podrška ima svoje granice, stoji na početku saopštenja SUKG koje je objavljeno na društvenim mrežama. Zatim je data eksplicitna ocena: zaključcima kragujevačkog Rektorskog kolegijuma direktno se cilja na „formiranje razdora unutar univerzitetskog kolektiva i podrivanje studentskih aktivnosti, dok se odgovornost za disfunkcionalnost institucija Republike Srbije prebacuje na univerzitetske profesore i širu akademsku zajednicuˮ.

Slobodni profesori dalje kažu „da su upitna ovako formulisana upozorenja i da su nedorečeno predočenaˮ, navodeći da gubitak prava na porodične penzije nije usklađen sa zakonskom regulativom.

– Datum 22. april 2025. nameće se kao poslednji dan za realizovanje školske 2024/2025. godine, iako je taj rok neobrazložen, činjenično neutemeljen i potencijalno proizvoljan. Navedeni datum takođe se može primeniti na sve studijske programe Univerziteta u Kragujevcu, tvrdi SUKG, uz napomenu da „stoje uz svoje studenteˮ.

Kragujevačke profesore podržale su kolege iz cele Srbije – Pobunjeni univerzitet iz Beograda i slobodni univerziteti iz Novog Sada, Niša i Novog Pazara. U saopštenju za javnost oni kažu da navedeni zaključci Rektorskog kolegijuma u Kragujevcu „ugrožavaju prava i dostojanstvo studenata, nastoje da stvore grižu savesti kod profesora zbog podrške studentskom pravdoljubivom duhu i da razore čvrsto i iskreno poverenje između studenata i profsora.

– Ovakav potez smatramo neadekvatnim za instituciju koja treba da neguje profesionalne odnose i da promoviše intelektualno i duhovno delovanje zarad opštenarodnog dobra. Kao akademska zajednica koja se temelji na časnoj saradnji i međusobnom uvažavanju i čije su veze neraskidive, osuđujemo svaki vid pritiska na naše članove da delaju protiv osnovnih načela ljudskosti, savesnosti i pravednosti i nećemo dozvoliti bezočno narušavanje našeg integriteta, zaključuju predstavnici četiri neformalne organizacije univerzitetskih profesora i istraživača.

Podrška Vučićevoj izbornoj listi

Rektorski kolegijum nije odgovorio na ove žestoke kritike profesora iz Kragujevca i sa svih ostalih univerziteta, jer je neodoljiv utisak da pokušava da balansira između pobunjenih studenata i profesora, s jedne, i političkih zahteva ili dodvoravanja centrima političke moći, s druge strane. Jedno je nesporno – uprkos proklamovanoj nezavisnosti univerziteta, nađeni su načini da vlast pusti svoje pipke u visoko obrazovanje. Tokom decenije vladavine naprednjaci su napravili svoja uporišta i na univerzitetima, pre svega kroz personalna „zbližavanjaˮ, bilo da su to učinili svojim pritiscima ili su se ljudi iz akademske zajednice sami preporučili za „saradnjuˮ zarad svojih karijera. Kako bilo, rezultat je isti.

Ne ulazeći u lične motive političke opredeljenosti sadašnjih članova Rektorskog kolegijuma Univerziteta u Kragujevcu (njih je petoro – rektor i četvoro prorektora), jedan javno objavljeni spisak može da uputi „na kojoj su straniˮ. Reč je o oko dve hiljade ljudi „od imenaˮ koji su pred parlamentarne izbore 2023. podržali listu „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da staneˮ. Među njima je i aktuelni rektor Vladimir Ranković.

On je u to vreme bio prorektor za nastavu i studentska pitanja, a rektor je bio njegov kolega „mašinacˮ Nenad Filipović, koji je takođe stao uz Vučićeve izborne kandidate. On je čak bio i prvi na listi naprednjaka za lokalne izbore u Kragujevcu, takođe u decembru 2023, ali umesto da bude viđen za novog gradonačelnika, avanzovao je do direktora Fonda za nauku Republike Srbije. Zbog toga je prošle godine u junu prekinuo svoj drugi rektorski mandat, a na njegovo mesto došao je upravo Vladimir Ranković – prvo kao vršilac dužnosti, a od oktobra 2024. teče mu redovni trogodišnji mandat. Dakle, održan je kontinuitet u univerzitetskoj upravi, ali i u političkoj podobnosti.

Međutim, iz sadašnjeg Rektorskog kolegijuma Ranković nije jedini koji je podržao Aleksandra Vučića koji je te 2023. godine svoje ime stavio na sve liste, od lokalnih, preko pokrajinske do republičke. To su učinili i Biljana Petrović, profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta, sada prorektor za naučno-istraživački rad, i Predrag Đurđević, profesor Fakulteta medicinskih nauka, koji u Rektoratu drži resor međunarodne saradnje.

Dakle, kada se podvuče crta, račun kaže da je u petočlanom Rektorskom kolegijumu njih troje koji su bili (a verovatno i jesu) na strani vlasti. To je većina, mada se iz saopštenja za javnost ne može razaznati kada neke odluke potpisuju samo petoro članova Kolegijuma, a kada iza njih stoji i prošireni sastav – sa dekanima svih dvanaest fakulteta.

Verbalna i stvarna podrška studentima

A i među aktuelnim dekanima ima fanova Srpske napredne stranke, opet gledajući spisak onih koji su 2023. podržali listu Aleksandra Vučića, jer drugih dokaza „crno na beloˮ za političko opredeljenja profesora, jednostavno, nema.

Tu je najupečatljiviji primer Fakultet medicinskih nauka, gde je prošle godine bila redovna smena dekana. Posle jednog Vladimira (Jakovljevića) došao je drugi Vladimir – Janjić. Mada se njih dvojica nisu baš nešto „mirisaliˮ, zajedničko im je da su obojica podržali listu Aleksandra Vučića (čak su njihova imena na spisku jedno do drugog – možda slučajno), ali moguće je da to nisu učinili baš zbog Vučića, već zbog Slavice Đukić Dejanović, koja je sa svojim socijalistima koalicioni partner naprednjaka.

Obrazloženje pretpostavke: Čim je dekanu Vladimiru Jakovljeviću istekao mandat dekana, dobio je mesto specijalnog savetnika za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete, što će reći – kod bivše „učiteljiceˮ Đukić Dejanović. S druge strane, novi dekan Vladimir Janjić (sa Klinike za psihijatriju) takođe je Slavičin „đakˮ. Ima nekih čudnih veza, a da li će se nešto promeniti sa novim ministrom Vukom „analitičaremˮ – verovatno neće jer su bivši i sadašnji dekan stali uz vuka vođu – u deminutivu.

Ovlaš gledajući pominjani spisak podrške iz 2023, nailazimo na imena još dvojice sadašnjih dekana fakulteta iz sastava kragujevačkog Univerziteta. To su Tomo Milošević (Agronomski fakultet u Čačku) i Vladimir Senić (Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji).

Možda je još neko iz fakultetskih i univerzitetskih uprava pokazao odanost naprednjačkoj vlasti jer je to garancija za očuvanje stečenih pozicija, ali to se radi u strogoj konspiraciji, ali savršeno je jasno da je ogromna većina „običnihˮ profesora uz svoje studente.

U ovoj priči valja se vratiti na početak studentskih protesta u Kragujevcu. Bilo je to 6. decembra prošle godine kada je blokiran rektorat, a neki mediji su požurili da jave da je rektor dao studentima ključeve od zgrade. Vladimir Ranković je to brže-bolje demantovao i u saopštenju Rektorskog kolegijuma doslovce je napisao: „Posebno bismo želeli da istaknemo da je univerzitet mesto posvećeno nauci i obrazovanju i da u potpunosti osuđujemo svaki vid politizacije najviših naučnih institucijaˮ.

Docnije je takav tvrdi stav malo omekšao, studenti su dobili verbalnu podršku uprave, koja je morala da popusti pod jakim studentskim pritiskom, ali i pred činjenicom da su rukovodstva drugih srpskih univerziteta stala uz svoje đake, uz izuzetak novosadskog rektora Dejana Madića. Uzgred, i on je bio potpisnik podrške Srpskoj naprednoj stranci.

Epilog ovog nadgornjavanja sada nije predvidiv. Vlast uz pomoć svojih eksponenata u akademskoj zajednici „pumpaˮ pritiske, pojačava represiju, čeka da se studenti umore, rasloje, posvađaju ili šta već, a ovi mladi ljudi istrajavaju u zahtevima, uz obilatu podršku profesora iz Slobodnog univerziteta. Ko će izaći kao pobednik? Jedino je nemoguć nerešen rezultat.

Piše: Miroslav Jovanović