Izgradnja novih objekata Kliničkog centra Kragujevac, koja je mnogo puta odlagana, najavljena je za drugu polovinu ove godine. Po rečima direktora prof. dr Slobodana Milisavljevića, novac je obezbeđen, nalazi se na namenskom računu i čekaju se samo još neke procedure i formalnosti. Prvi koraci su preduzeti kako bi se centralna kuhinja izmestila na novu lokaciju, jer je taj objekat predviđen za rušenje, kao i „žuta kuća” u bolničkom kompleksu, gde se nalazila dnevna psihijatrijska bolnica i ambulante ORL-a.
Projektom modernizacije UKC-a predviđena je izgradnja novog objekta i rekonstrukcija postojećih, odnosno završetak ekonomsko-tehničkog bloka i nadogradnja poliklinike nad postojećim Urgentnim centrom. Radovi bi trebalo da se izvode u dve faze. Prva podrazumeva izgradnju nove zgrade ukupne površine 25.000 kvadratnih metara, sa preko 390 kreveta, od kojih je više od 250 za standardnu negu, oko sto za intenzivne i 37 poluintenzivne nege.
– U prvoj fazi predviđena je i izgradnja garaže sa preko 300 parking mesta. U novom bolničkom objektu biće i centralna sterilizacija, Urgentni centar, operacioni blok i centralna intenzivna nega i, dalje po spratovima, neurohirurgija, kardiologija, neurologija, kardiovaskularna, odnosno grudna i plastična hirurgija, objašnjava dr Milisavljević.
U suturenu je planiran laboratorijsko-tehnički deo, dijagnostički centar u kome treba da se nađe magnetna rezonanca, dve kompjuterizovane koronografije, tri rendgenske sale, ultrazvučni kabinet, dve angio sale i na prvom spratu objekta šest operacionih, plus jedna hibridna sala.
U drugoj fazi predviđena je rekonstrukcija ekonomsko-tehničkog dela i nadogradnja sprata nad Urgentnim centrom, gde treba da se nađu dve angio sale, patologija i ambulantno-poliklinički deo za internističke, hirurške grane i slično. U ekonomsko-tehničkom bloku treba da se smeste kuhinja, vešeraj, centralna apoteka, administracija… Takođe, planirana rekonstrukcija podrazumeva i spoljno uređenje bolničkog kompleksa, saobraćajne infrastrukture, zelenilom i slično.
Druga faza inače podrazumeva rekonstrukciju postojećih objekata ukupne površine oko 5.600 kvadratnih metara, tako da ukupno Kliički cetar dobija preko 30.000 kvadratnih metara korisne površine. To sve će biti smešteno na prostoru kojim već raspolaže ova ustanova i nije potrebno dodatno izuzimanje zemljišta.
Raščišćavanje centralnog dela
Po rečima direktora, da bi išta novo moglo da se gradi prvo moraju da se poruše objekti gde se sada nalaze ambulante za ORL, dnevna psihijatrijska bolnica i centralna kuhinja, jer na tom prostoru bi trebalo bi da nikne nova zgrada Univerzitetskog kliničkog centra.
Psihijatrijska dnevna bolnica ionako nije u funkciji nekoliko proteklih godina, zbog toga što je zgrada počela da se urušava. Što se tiče ORL ambulante nju su rešili tako što su u zgradi glavnog hirurškog bloka uspeli da nađu prostor i oforme tri nove ambulante – jedna će biti nefrološka, a druge dve ambulante za ORL.
– Krajem prošle godine napravili smo plan da u postojećoj zgradi pedijatrije u suterenu napravimo novu kuhinju, tako da su građevinski radovi pri kraju. Do početka juna se očekuje nova oprema, čime ćemo da prevaziđemo problem snabdevanja pacijenata hranom, kaže dr Milisavljević.
Upravna zgrada, koja je spomenik kulture, ostaje takva kakva jeste. Na njoj je moguće raditi samo unutrašnje radove, spoljni izgled mora da ostane onakav kakav je bio.
Zgrada gde se nalazi centralna apoteka, preko puta upravne zgrade, koja je inače sanirana pre nekoliko godina, nije predviđena za rušenje. Ljudi koji u njoj rade imaju, po rečima našeg sagovornika, relativno dobre uslove, ali po rekonstruisanju ekonomsko-tehničkog bloka prećiće i apoteka, kao i ekonnomsko-finansijska služba, tako da će ta zgrada biti iskorišćena za neke druge namene, možda za muzej Kliničkog centra.
– Najbitnije je da smo napravili takozvanu prelokaciju klinika koje prelaze u novu zgradu. Tako, recimo, prelaskom kardiologije i neurologije oslobađa se dovoljno mesta na Klinici za interne bolesti i Klinici za neurologiju, gde će se proširiti postojeće službe, naravno uz sanaciju podova, plafona, zidova, elektroinstalacija i svega ostalog, kaže Milisavljević.
Proširenje neonatologije
Zgrade u kojoj se trenutno nalaze Infektivna klinika i Psihijatrija u planu su da se sledeće godinu detaljno saniraju. Ove godine radiće se sanacija krovova nad zgradom operacionog bloka i glavnom zgradom hirurškog bloka, jer ima problema nakon obilnih padavina sa prokišnjavanjem. Zbog toga je napravljen projekat i obezbeđeno je oko 96 miliona dinara za sanaciju krovova nad operacionim blokom i zgradom starog hirurškog bloka. Pošto se tenderi završavaju krajem ovog meseca, svi su izgledi da će radovi krenuti u junu, julu ili eventualno avgustu.
– Druga kapitalna investicija Kliničkog centra je proširenje odeljenja za neonatologiju, zato što pokriva 13 okolnih porodilišta. U prethodnom periodu su od Ministarstva zdravlja dobili pet neonatalnih respiratora i sedam novih inkubatotora, a još jedan je stigao od donatora iz Amerike. Međutim, problem je u nedostatku prostora, pa je odlučeno da ceo treći sprat Klinike za pedijatriju prošire i da to bude jedna neonatološka jedinica. Od 15. maja kreću radovi na detaljnoj sanaciji neonatologije koja obuhvata podove, zidove, plafone, elektroinstalacije. Biće to potpuno novi izgled ove klinike, poručuje direktor Kliničkog centra.
Treći bitan projekat u ovoj godini je sanacija polikliničkog dela Urgentnog centra. Prošle godine su uradili sanaciju prijemnog dela, odvajanjem od polikliničkog i on će dobiti potpuno novi izgled.
Milisavljević se nada da će do kraja godine uspeti u nameri da se i poliklinički deo dovede u stanje da ljudi ne mogu da ga prepoznaju.
– Ova tri projekta radi Univerzitetski klinički centar, a u toku je i sanacija plafona, zidova i elektroinstalacija na Klinici za dečju hirurgiju, a završetak radova se očekuje u narednih mesec dana, kaže direktor Milisavljević, dodajući da su konsolidovali finansijsku situaciju, vraćeni su veliki dugovi i prvu put su u stanju da nabavljaju opremu iz sopstvenih izvora.
– Očekujemo nabavku novog videobronhoskopa koji finansiramo iz sopstvenih sredstava, zatim opremu za porodilište, tako da smo sada u stanju da sami kupujemo šta je potrebno i zanavljamo staru opremu, naravno uz podršku Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Servisiramo sve svoje obaveze na vreme, čak neke i pre roka uplaćujemo, tako da više nemamo probleme sa dobavljačima, na tendere se javlja sve veći broj firmi, tako da smo uspeli da vratimo poverenje partnera i da stabilizujemo Klinički centar, zaključuje naš sagovornik.
