Mladi naučnici i istraživači koji su se 2019. godine uselili u stanove u Ulici Dimitrija Tucovića, izgrađene iz kredita Banke za razvoj Saveta Evrope za potrebe kragujevačkog Univerziteta, stekli su pravo na otkup, pošto je ove godine istekao petogodišnji period plaćanja zakupa. Kupoprodajna cena kvadrata biće veća u odnosu na iznos koji je pre šest godina odredila Fondacija za stanove za mlade istraživače Univerziteta u Kragujevcu.
Od 2018. do 2020. godine Univerzitet je raspisao tri konkursa za dodelu stanova pod povoljnim uslovima naučnicima i istraživačima 12 fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. Useljen je 181 stan od ukupno 210 izgrađenih u dva objekta sa četiri lamele. Za preostalih 29 slobodnih stanova Univerzitet će do kraja ove godine raspisati novi poziv.
Stanarina rasla bez objašnjenja
Naši sagovornici koji su bili u prvoj grupi useljenih kažu da su se na konkurs Univerziteta prijavili zbog povoljnih uslova, prihvatljive cene zakupa i mogućnosti da, posle pet godina, uđu u otkup u mesečnim ratama čak na 40 godina, ali se ispostavilo da su prvobitne cene menjane bez objašnjenja.
-U proteklih pet godina plaćali smo mesečnu zakupninu Univerzitetu za stan od 70 kvadrata koja je zvanično iznosila 132,54 evra, u dinarima po srednjem kursu NBS. Međutim, ta cena je varirala, pa je u oktobru 2020. godine naša stanarina bila 15.727 dinara, da bi ove godine skočila na 19.934 dinara. Mi nismo dobijali informacije zbog čega dolazi do tog poskupljenja, dok su na zvaničnom sajtu Univerziteta stajale nepromenjene stanarine u evrima. Iako nam je na prvom sastanku kada smo ulazili u zakup rečeno da će cena moći samo da pada, stanarina je iz godine u godinu rasla, priča nam zakupac stana.
On kaže da cena mesečnog zakupa nije bila „zakucana” ni za stanove manje kvadrature. Za stan od 35 kvadrata trebalo je da bude 66,27 evra, za 50 kvadrata 94,67 evra, ali je mesečna stanarina stalno uvećavana.
Na Univerzitetu u Kragujevcu su nam objasnili da se cena zakupa određuje prema kretanju osnovice poreza na imovinu, koja je rasla od 2018. godine, posebno u naselju gde se nalaze stanovi za mlade naučnike zbog intenzivne gradnje, te je početna cena zakupa od 1,81 evro, došla do sadašnje – 2,3 evra po kvadratu. Zakup se plaća mesečno po računima koje izdaje Univerzitet kao korisnik stanova koji su u javnoj svojini Republike Srbije, a sredstva „ležu” na namenski račun. Taj novac je korišćen isključivo za održavanje objekata, čišćenje zgrade, održavanje liftova i garaža, sanaciju i radove u slučaju prokišnjavanja, curenja vode, kažu na Univerzitetu.
Cena kvadrata u otkupu 765 evra
Otkupna cena kvadrata je povećana, što je iznenadilo stanare koji podsećaju da je pre pet godina bila utvrđena niža kupoprodajna cena i najavljen popust.
-Kada smo se prijavljivali na konkurs, predočeno nam je da je otkupna cena oko 75.500 dinara po kvadratu. Stajalo je još da će prilikom otkupa biti izvršeno umanjenje kupoprodajne cene za 1,5 posto za svaku godinu starosti stana, što znači da bi otkupna cena trebalo da bude oko 69.000 dinara, kaže naš sagovornik.
Na Univerzitetu su potvrdili da je takvu odluku o kupoprodajnoj ceni donela Fondacija 2018. godine, ali s tim da stupa na snagu uz saglasnost Ministarstva prosvete, nauke i tehnoškog razvoja, koja nikada nije ni dobijena.
Novu, višu otkupnu cenu kvadrata stanova za mlade istraživače utvrdila je Vlada Srbije 2021.godine. Zaključkom donetim na predlog Ministarstva prosvete određeno je da otkupna cena stanova izgrađenih sredstvima zajma bude 765 evra po kvadratnom metru u dinarima po srednjem kursu NBS na dan plaćanja.
Ta cena se odnosi na stanove izgrađene u Beogradu i u Kragujevcu.
Naš sagovornik kaže da zakupci stanova nisu imali nikakvu informaciju od Univerziteta o toj ceni, pa su preko ličnih kontakata sa kolegama iz Beograda došli do Vladinog zaključka u kome se pominje cena od 765 evra po kvadratu.
-Zvanično smo podatak o otkupnoj ceni kvadrata dobili tek na sastanku u Rektoratu koji je na našu inicijativu održan u julu ove godine, iako je Vlada o tome odlučila još pre tri godine, kaže jedan nezadovoljni stanar.
On navodi da su se stanari dogovorili da ne pristanu na višu otkupnu cenu kvadrata koja im se nudi, jer su ugovore zaključivali po drugim uslovima. Navodi da postoji spremnost da organizuju protest ispred zgrade Univerziteta u Kragujevcu, a zatim i ispred zgrade Vlade Srbije.
Univerzitet tražio korekciju
-Mi smo u prethodnom periodu pokušavali da u dogovoru sa resornim ministarstvom i Vladom bude umanjena cena za Univerzitet u Kragujevcu u odnosu na beogradski, jer smo smatrali da je to opravdano, pošto dva grada nisu izjednačena po standardu i visini troškova. Svakoga dana očekujemo da dobijemo konačan odgovor. Ali, ako ne bude promene, i u Kragujevcu će stanarima biti ponuđena otkupna cena 765 evra po kvadratu, pojasnio je generalni sekretar Univerziteta u Kragujevcu Marko Lukić.
On smatra da je i to povoljna cena za sve stanare, imajući u vidu da je u Staroj radničkoj koloniji tržišna cena stana izašla na više od 1.500 evra po kvadratu.
Lukić još kaže da se po toj ceni svakako neće otkupljivati garaže, već mnogo povoljnije, ali nije naveo „tarifu”.
Na Univerzitetu najavljuju da će mladim naučnicima biti zvanično ponuđeni uslovi otkupa stanova početkom novembra i ostavljen rok od 15 dana da se izjasne.
-Oni će moći da se opredele o načinu otkupa stanova. Imaju mogućnost da stan otkupe isplatom celog iznosa ili na mesečne rate, s tim da je maksimalan rok otplate 40 godina, odnosno 480 meseci, kaže Lukić.
Računica govori da bi uz cenu od 765 evra po kvadratu rata za stan od 70 kvadrata, na maksimalan rok otplate, iznosila nešto više od 110 evra mesečno.
Za stanare koji uđu u otkup važi zabrana otuđenja stanova narednih deset godina, a posle tog perioda nema zabrane pod uslovom da su ga isplatili. Prema rečima Lukića, obaveza je stanara da dok traje otkup budu u nastavnom, naučnom ili saradničkom zvanju na Univerzitetu. Ukoliko neko ostane bez posla na Univerzitetu, ali ne svojom krivicom, neće biti razloga za raskid ugovora o otkupu stana, tvrdi Lukić.
Desetak istraživača se iselilo iz stanova uz raskid ugovor o zakupu ostajući bez prilike da kroz pet godina uđu u otkup. Od njihovih komšija saznajemo da su to uradili pre svega zbog „lošeg” kvaliteta stanova, naročito kupatila, prokišnjavanja, vode u garaži…
Na Univerzitetu, međutim, navode da nisu imali takve zahteve za raskid ugovora, te da su bili u pitanju privatni razlozi, drugi način rešavanja stambenog pitanja, napuštanje posla na Univerzitetu, zasnivanje bračne zajednice u drugim gradovima…
Oko 30 stanara je prešlo iz stana manje kvadrature u veći zbog proširenja porodice, tako što su se prijavili na novi konkurs za dodelu stanova mladim naučnicima i istraživačima.
Piše: Gordana Mirović