Zbog visokih temperatura na početku školske godine i neklimatizovanih učionica bilo je učenika i roditelja koji su se bunili što i u takvim uslovima mora da se poštuju školska pravila o odevanju koja ne dopuštaju kratke suknje, bretele, šortseve… Neki su odmah tu temu „vraćali“ na nastavnike, pozivajući škole da povedu računa i o „stajlingu“ pojedinih zaposlenih.
Dres kod, koji nalaže prikladno odevanje, već godinama imaju i kragujevačke osnovne i srednje škole.
Regulisan je Pravilnikom o ponašanju učenika, nastavnika i roditelja, ili posebnim aktom o odevanju u školi. Kršenje ovog kodeksa spada u lakšu povredu učeničkih obaveza, te sledi opomena, vraćanje kući na presvlačenje, neopravdani izostanak, a za „kontinuitet“ vaspitno-disciplinski postupak.
Vrućina „topi“ zabrane
– Nije jednostavno ubediti i decu i roditelje da pravila moraju da se poštuju. Posebno je to došlo do izražaja na početku školske godine kada je temperatura bila visoka, pa smo imali primedbe roditelja, a i učenika, da je nemoguće dolaziti odeven onako kako zahteva naš pravilnik. Neki roditelji su čak govorili da neće slati decu u školu ako se zahteva takvo odevanje po vrućini. Za mene je to neprihvatljiv argument, jer mi nemamo preterane zahteve. Učenice ne mogu dolaziti u kratkim majicama i mini suknjama ili haljinama, golih ramena, u šortsevima, pocepanim farmerkama ako se vidi telo, dok mladići mogu da nose pantalone ili bermude koje su do kolena ili duže. Trenerke nisu zabranjene po našem pravilniku. S druge strane, nemamo pravila za frizuru, nije zabranjena šminka, ni manikir, kaže Slavica Marković, direktorka Prve kragujevačke gimnazije.
Direktorka kaže da kada sama uoči učenika koji je neprikladno odeven, vraća ga kući da se presvuče uz obavezu da se po povratku javi ili njoj, ili odeljenskom starešini i da se vrati na nastavu. Odstupanje od pravila o odevanju spada u lakšu povredu obaveze učenika.
– Ako učenik učestalo krši pravilo, biće sankcionisan od strane odeljenskog starešine, dobija neopravdani izostanak zato što je udaljen sa nastave da se presvuče, tako da je i to jedna vrsta sankcija, navodi direktorka.
– Pravila o odevanju đaci uglavnom poimaju kao ograničenje slobode i individualnosti i još uvek ne mogu da shvate da u ustanovama poput škole, suda, pošte, mora da postoji određeni dres kod, kaže profesor psihologije u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji Aleksandar Milošević.
– Uvek je potrebno da im se to dodatno objasni. Čak i kad prihvate da pravila moraju da postoje, vrlo često ne ispoštuju. Srednjoškolci su u tim godinama kada izražavaju bunt zbog nekih ograničenja, shvataju pravila kao povredu njihovog ličnog prostora ili individualnosti, objašnjava Milošević.
Spisak zabranjenih „krpica“
Na početku ove školske godine u Prvoj tehničkoj školi bilo je par izrečenih opomena učenicima koji su došli u letnjem „izdanju“ zbog vrućine, a oni snalažljiviji su nosili rezervnu odeću u rancu za slučaj da budu „uhvaćeni“.
Na ulazu i hodnicima „Tehničke“ istaknut je plakat sa ilustracijama prikladnog i neprikladnog odevanja.„Tehničari“ imaju novi i vrlo precizan Pravilnik o načinu odevanja, u čijem donošenju su učestvovali predstavnici učenika, zaposlenih i roditelja. Spisak „zabrana“ je duplo duži od onog što je dozvoljeno. Nije dopušteno nošenje kratkih majica koje otkrivaju stomak i leđa, odeće sa tankim bretelama i dubokim dekolteom, providne i pocepane odeće u kojoj se vidi koža, šortseva, papuča, sandala koje otkrivaju veći deo stopala, previsokih potpetica, dresova i obeležja navijačkih klubova, obeležja političkih organizacija, mini suknji, odeće sa uvredljivim i vulgarnim natpisima na bilo kom jeziku, večernje šminke i predugačkih noktiju, kapa, kačketa, naočara za sunce i kapuljača, a obuća mora uvek biti uredna.
Dozvoljeno je nošenje suknji, kao i bermuda do kolena, poderane odeće ako se ne vidi koža, pirsinga koji nije na licu, haljina i majica sa širokom bretelom, helanki prekrivenih tunikom i trenerki (učenicima i nastavnicima fizičkog vaspitanja).
Direktor Osnovne škole „Radoje Domanović“ Miloš Vukašinović kaže da đaci dolaze u tu školu pristojno odeveni, a da su drugačiji primeri izuzetak i u tom slučaju se skreće pažnja njihovim roditeljima.
– Nastavu u „Radoju Domanoviću” pohađa i 12 učenika iz Rusije koji imaju „viši nivo poštovanja škole”, dolaze odeveni „pod konac”, a ophođenje prema nastavnicima je za svaku pohvalu, zapaža Vukašinović.
Ima učenika koji žele da ostave utisak, da budu „glavni“, da idu protiv pravila, pa onda dođu u školu sa golim stomakom.
– Nismo vraćali đake, nego ih opomenemo. Način odevanja nema veze sa školskim uspehom, to je stvar vaspitanja, navike, stila odevanja. Inače, po meni je diskutabilno šta je pristojno i šta nije vulgarno odevanje. Nekada duga suknja može da bude vulgarna, a mini haljina da izgleda pristojno. Većina učenica sada nosi farmerke i pantalone, retke su haljine i suknje, kaže nastavnik likovnog u jednoj osnovnoj školi.
Direktorka je vratila je kući dve učenice osnovne škole koje su došle u školu ofarbane i obavestila njihove majke koje su rekle da to nisu znale i da su iznenađene izborom svoje dece.
– Imala sam slučaj kada je moja bivša učenica došla da je vidim koliko je lepa sa novom frizurom i odevena u „top“, ali sam joj objasnila zbog čega takav izgled nije primeren za školu. Sutradan je došla u odgovarajućem „ izdanju“, prepričava svoje iskustvo jedna učiteljica.
Roditelji i nastavnici su primer deci
I roditelji se udaljavaju iz škole ako dođu neprikladno odeveni. U školama tvrde da pojedini roditelji u školu dolaze „apa drapa”, u papučama, šortsevima, razgolićeni… Bilo je primera da zbog neprikladnog odevanja učenika na razgovor u školu dođe njegova majka, po čijem izgledu je, kažu nastavnici, odmah jasno ko je bio „uzor”.
U školama su, međutim, uzdržaniji u komentarima o odevanju nastavnika, ali tvrde da odmah reaguju ako primete neka odstupanja od pravila.
– Vodim računa da naši nastavnici dolaze pristojno odeveni, gde imam primedbe, to rešavam. Zaposleni koji rade sa decom – zna se šta je pristojno i kako treba da izgleda prosvetni radnik kada uđe u školu. Možda će neko reći da sam staromodna, ne bežim od toga, kaže direktorka Prve kragujevačke gimnazije Slavica Marković.
– Ima situacija da se nastavnice malo „zanesu“ u izboru odevne kombinacije kada je toplo. Lično sam imao razgovor sa koleginicom koja je došla u sandalama i dobila je opomenu, rekao nam je direktor jedne srednje škole u Kragujevcu.
I đaci uočavaju „iskakanja”, pa roditeljima „prijave” da je nastavnica na čas jednog dana došla u mini suknji, a sutradan u helankama.
Pravilnik iz „Stanislava” nalaže nastavnicima: ”Vodite računa o odevanju, imajte stila i ukusa, ali ne zaboravite da ste primer učenicima”. U Prvoj tehničkoj školi su obavezni da „vode računa o svom ličnom izgledu, imajući u vidu da uvek predstavljaju školu”.
Uniforme (ne)rešavaju problem
– Škole su uvek imale pravila o odevanju đaka, pre svega obavezu nošenja uniformi, koje su 80-tih godina iščezle pod velikim pritiskom roditelja i đaka. Kecelje i bluze su zamenjene neformalnom „uniformom“ – farmerkama i duksevima, kaže nekadašnja direktorka i profesorka psihologije Prve kragujevačke gimnazije Slavica Petković.
– Onda su došle siromašne 90-te, kada se u školi nosilo ko je šta imao. Sećam se da je direktor koji je uvek tražio od nastavnica da nose suknje i haljine, tada dozvolio i pantalone, jer je znao da profesorke nisu imale ni za čarape, kaže profesorka.
U školama 2000-ih nije bilo zvaničnih pravila, ni preporuka o odevanju, sve do Zakona o srednjim školama koji je definisao prava i obaveze učenika, pa je pre 15 godina u škole stigao kodeks o odevanju i zabranio papuče, šorts, bermude, kratke majice…
– Ja sam za to da se u škole uvede primerena odeća, ne koristim izraz uniforme, jer mislim na lepa odela sa amblemima po ugledu na neke škole u inostranstvu.To ne bi tebalo da dolazi „odozgo“ i da bude nametnuto, već da prihvate i deca i njihovi roditelji, da postane tradicija. Treba ponuditi nešto lepo što bi bilo svima prihvatljivo, zaključila je Petković.
Piše: Gordana Mirović
