Predlog obnove Miloševog dvora i rekonstrukcije ugroženih kuća iz vremena Kneževine Srbije zasniva se na potrebi da se očuva, obnovi i javnosti na dostojan način predstavi dragoceno graditeljsko nasleđe Kragujevca, uz sprečavanje daljeg propadanja preostalih istorijskih objekata. Obnova bi obuhvatila ponovnu izgradnju Miloševog konaka i Šarenog, odnosno LJjubičinog konaka, na osnovu fotografija Anastasa Jovanovića i druge raspoložive istorijske dokumentacije.
Istovremeno, razmatrala bi se mogućnost izmeštanja ugroženih kuća iz vremena Kneževine Srbije u okvire nekadašnjeg dvorskog kompleksa (na prostoru bivšeg Apelacionog suda), u blizini Tržnice. Ovaj prostor, formiran na privatnom posedu kneza Miloša Obrenovića i preobražen u dvorski kompleks, svedoči o njegovoj istorijskoj viziji izgradnje Srbije na temeljima sopstvene državnosti i predstavljanju ličnog zalaganja za razvoj i osamostaljivanje mlade Kneževine.
Dvorska celina i rekonstrukcija kuća
Istraživanja koja sprovodim tokom poslednje dve decenije obuhvataju rekonstrukciju Miloševog i Šarenog konaka, uz njihovo funkcionalno povezivanje sa sačuvanim Amidžinim konakom i konakom kneza Mihaila iz 1860. godine. Prihvatanjem ove inicijative prostor bi ponovo postao prepoznatljiv kao Milošev dvor u Kragujevcu, prestonici Srbije od 1818. godine i središtu državne uprave, kulture i diplomatskih odnosa mlade Kneževine.
Osnovu za rekonstrukciju činili bi arhivski planovi, fotografije, opisi i arheološki nalazi, uz utvrđivanje izvornih granica kompleksa, položaja objekata i njihovog odnosa prema Lepeničkom bulevaru. Miloševi Šareni konak, koji danas ne postoje, rekonstruisali bi se na osnovu dokumentovanih podataka, sa jasnim predstavljanjem obima i pouzdanosti raspoloživih izvora.
Za obnovu dvorskog kompleksa potrebno je razmotriti i mogućnost uklanjanja bivše zgrade komande garnizona, odnosno starog Apelacionog suda. Ova zgrada svakako ne poseduje vrednosti koje bi opravdale njeno zadržavanje na račun rekonstrukcije dvora. Parcela na kojoj je bio konak Miloša Obrenovića je u vlasništvu Vojske Srbije, a podrška grada podrazumevala bi pokretanje razgovora o otkupu ili zajedničkom ulaganju u obnovu. Jedna od osnova za saradnju mogla bi biti i nekadašnja vojnoupravna funkcija Miloševog dvora.
Ovu ideju sam već predstavio javnosti u „Kragujevačkim novinama“ 27. septembra 2012. godine. Od tada se devastacija pomenutih kuća samo nastavila. Buduća postavka morala bi jasno da razlikuje originalne prenete delove od rekonstruisanih elemenata i da posetiocima objasni da sve predstavljene kuće nisu istorijski stajale na dvorskoj parceli.
Najugroženiji među njima je nekadašnji dom dr Ilije Kolovića, uglednog kragujevačkog lekara, narodnog poslanika i humaniste, koji je svojim radom ostavio značajan trag u razvoju zdravstva i humanitarne delatnosti u gradu. Ovaj objekat, smešten pored škole „Radoje Domanović“, godinama stoji kao ruinirano zdanje i požarište u samom centru grada, što zahteva hitno postupanje radi njegovog spasavanja i obnove. Stanje kuće dr Kolovića ne predstavlja samo gubitak vrednog graditeljskog nasleđa, već i neprihvatljivu sliku grada koju svakodnevno gledaju deca na putu do škole, građani i turisti.
Kuća Paštrmca, na početku ulice Svetozara Markovića, godinama je nedostupna javnosti, uz potpuno urušenu ogradu i delove objekta. U kompleksu u kojem se nalazi najavljena je izgradnja visokih objekata neposredno uz ovu zaštićenu kuću, što je krajnje neprimereno. Kuća pod nazivom Kosovska prizemljuša, iza škole „Radoje Domanović“, vizuelno je zaklonjena školskom salom, dok je kuća Tucakovića u Lepeničkom bulevaru takođe u lošem stanju. Sadašnja namena Tatar konaka (ispred ulaza u Tržnicu iz pravca centra grada) nije primerena značaju tog objekta. Zbog toga sam u svojim istraživanjima predložio razmatranje njegovog izmeštanja u dvorsku celinu, u okviru tematskog predstavljanja kuća Kneževine Srbije i balkansko-orijentalne arhitekture.
Obnova dvora i rekonstrukcija ovih kuća na istoj lokaciji iza dvora (vidi sliku) omogućile bi povezivanje zaštite nasleđa sa muzejskim, pozorišnim, obrazovnim i zanatskim sadržajima. Kompleks bi mogao postati značajna turistička atrakcija u regionu.
Jedinstven urbanistički plan trebalo bi da obezbedi prostor za rekonstrukciju dvora i kuća, povezane pešačke pravce i zaštitu ambijenta. Polazište programa činili bi popis objekata, procena njihovog stanja i definisanje hitnih mera zaštite, a zatim utvrđivanje budućih namena, odgovornosti za održavanje i izvora finansiranja.
Sadržaji i održivost kompleksa
U obnovljenom dvoru mogla bi biti stalna muzejska postavka o državnosti Srbije, prestoničkom Kragujevcu i evropskoj diplomatiji 19. Veka, uz predstavljanje značajnih delova diplomatske prepiske i pregovora koji su prethodili Sretenjskom ustavu. Izložbe, školski programi, istraživački rad i međunarodni stručni susreti dopunili bi sadržaje kompleksa, u saradnji sa domaćim i inostranim muzejima i arhivima.
Knjaževsko-srpski teatar mogao bi da uspostavi stalni repertoar ambijentalnih predstava o životu kneza Miloša, njegovoj porodici i dvorskom okruženju, kao i o velikašima, državnicima i diplomatama koji su tu boravili ili dolazili u posetu. Predstave u nedeljnim ili mesečnim terminima bile bi namenjene turistima, školskim grupama i građanima, uz jasno razlikovanje dokumentovanih događaja od umetničke dramatizacije.
U rekonstruisanim kućama Kneževine Srbije mogli bi biti predstavljeni stari zanati. Posetioci bi pratili izradu predmeta, upoznavali tradicionalne materijale i tehnike, učestvovali u radionicama i kupovali suvenire nastale pred njima. Predstavljanje kulture stanovanja, rada i svakodnevice omogućilo bi prenošenje znanja novim generacijama, uz aktivnosti usklađene sa uslovima očuvanja objekata. Objedinjeni obilazak konaka, kuća, muzejskih postavki, predstava i radionica postao bi deo redovne turističke ponude grada.
Značajna napomena je da bi pre bilo kakvih aktivnosti na izradi planskog dokumenta za celinu „Dvor Miloša Obrenovića sa kućama Kneževine Srbije“ bilo neophodno izraditi studiju obnove. Tek na osnovu njenih nalaza treba pristupiti daljim planskim odlukama. Javna promocija ideje otvorila bi dijalog građana, stručne javnosti, grada, ustanova zaštite, muzeja, arhiva, pozorišta, škola, turističkih organizacija, privrede, medija i udruženja.
SAOBRAĆAJNICA PREKO MILOŠEVOG VENCA
Skandalozno rešenje
Uvođenje saobraćajnice usred Miloševog venca, preko parcele Miloševog dvora, predstavlja ozbiljno narušavanje istorijskog integriteta mesta od izuzetnog značaja za nastanak moderne Srbije. Teško je zamisliti da se u nekom evropskom gradu kroz istorijsko jezgro dvorskog kompleksa planira bulevar, umesto da se taj prostor čuva, obnavlja i dostojno predstavlja kao deo nacionalnog nasleđa. Ipak, upravo je takvo rešenje predviđeno u Kragujevcu, uz zanemarivanje istorijskog značaja ovog prostora i odgovornosti prema budućim generacijama. Planiranje i sprovođenje ovakvog rešenja zahtevaju ozbiljno preispitivanje, kako bi se zaštitili istorijska celina Miloševog venca.
Očekujemo da u narednom periodu dođe do preispitivanja i izmene spornog planskog rešenja, obnove integriteta Miloševog venca i rekonstrukcije dvorskog kompleksa sa izmeštanjem i ponovnom rekonstrukcijom kuća Kneževine Srbije. Time bi ovo istorijsko mesto ponovo dobilo dostojno mesto u kulturnom identitetu Kragujevca i Srbije.
Piše: dr Aleksandar Rudnik Milanović, arhitekta i urbanista i naučni saradnik za oblast urbane obnove
