„Srpski kralj Aleksandar u Kragujevcu! Ovogodišnje privredno-viteške narodne svečanosti šumadiske oblasti, koje će na dan 22. septembra prirediti na „Mihailovcu“ kod Kragujevca, šumadijsko Kolo Jahača, odlikovaće svojim prisustvom i NJ. Vel. kralj Aleksandar, najviši zaštitnik svih Kola Jahača „Knez Mihailo“. S obzirom na kraljevo školovanje, raspored putovanja udešen je tako, da će se Njegovo Veličanstvo krenuti iz Beograda 22. u jutru i istoga dana vratiti iz Kragujevca natrag u Beograd.“
Ova vest iz novina „Zastava“ iz septembra 1891. godine bila je slična člancima drugih srpskih novina koja su najavljivala dolazak mladog srpskog kralja u staru srpsku prestonicu. Vest se razlikovala samo po dužini, negde je bila kratka, a negde i poduži novinski članak.
Ovo nije bio prvi susret Aleksandra Obrenovića sa Kragujevcem. Njegov otac kralj Milan ga je u februaru 1889. godine vraćajući se iz Niša, gde su prisustvovali Vinarskoj skupštini, doveo u Kragujevac. Prvi utisak mladog kralja o Kragujevcu je bio veoma povoljan. Stara prestonica mu se mnogo više svidela od Niša, doduše ne toliko da kaže da je lepša od Beograda. Posebno mu se dopala zgrada Vojne kasine, što je bio stari Milošev konak, i tada novosagrađena zgrada gimnazije. Dok se stari kralj Milan nalazio u lovu, mladi Aleksandar je šetao i razgledao Kragujevac. Otac i sin su zajedno posetili i kasarne i fabriku oružja pre nego što su krenuli za Beograd.
Novinska vest sa početka članka priča nam o jednodnevnoj poseti staroj prestonici koju je kralj Aleksandar izveo kako bi prisustvovao kragujevačkim trkama. Odmah po završetku ovog događaja vozom se vratio za Beograd. Sledeće godine u Kragujevac stiže u posetu sa svojim prvim namesnikom Jovanom Ristićem. Posle četrdeset dana koje je mladi kralj proveo u inostranstvu, njegovo namesništvo koje su činili, pored pomenutog Ristića, i generali Jovan Belimarković i Kosta Protić, odlučili su da kralj izvrši i obilazak delova svoje zemlje. Prvo je krajem avgusta otputovao za Niš, pa je obišao Leskovac, Vranje, Prokuplje i Pirot. Obišao je mesta bitaka iz Srpsko-turskih ratova i upoznovao se sa rasporedom srpskih snaga u najvažnijim operacijama.
Iz Niša se vozom, sada uz Jovana Ristića, zaputio za Kragujevac. Uz put su kratko stajali u Ćupriji, Jagodini, Lapovu i Batočini kako bi se mladi vladar pozdravio sa okupljenim narodom. Na kragujevačkoj železničkoj stanici 17. septembra 1891. srpskog kralja je dočekalo mnoštvo sveta. Doček je bio izvanredno organizovan, a sve je to kontrolisao prvi namesnik Ristić, koji je i sam bio iz Kragujevca. Na stanici oficiri, počasna četa i predsednik opštine, pred crkvom vladika sa sveštenicima. Kralj je u Miloševom konaku primao deputacije iz naroda, slušao i hvale i žalbe, a odatle je šetao ulicama čaršije. Ispred Konaka Kragujevčani su mu organizovali priredbu, a on je sišao među publiku i odatle pratio program. Po završetku priredbe, usred dvorišta oko kralja se igralo kolo.
Za četiri dana, koliko je boravio u staroj srpskoj prestonici, Aleksandar Obrenović je prisustvovao i vojnim vežbama. Pred odlazak za Beograd prisustvovao je kragujevačkim trkama.
Trke su bile u organizaciji Šumadijskog oblasnog kola jahača „Knez Mihailo“. Ovo oblasno udruženje je osnovano u Kragujevcu 24. juna 1889. godine. Imalo je zadatak da razvija i unapređuje konjarstvo, a takođe da neguje viteški duh u Srbiji. Rad celokupnog udruženja je doprineo da se u zemlji razvije konjarstvo kao važna privredna grana, što je imalo za posledicu da je Srbija ušla u Balkanske ratove 1912. godine samo sa konjima koje je sama gajila, bez ijednog uveženog grla. Trke u Kragujevcu su starije od Šumadijskog kola i održavane su i nekoliko decenija pre osnivanja udruženja. Samo udruženje je pospešilo organizaciju i izvršilo još veću popularnost trka u Kragujevcu.
Trke i cela mifestacija su održavane na Vašarištu. Udruženje je trke priređivalo nekoliko puta godišnje, ali one u septembru su bile najčuvenije i najposećenije. Nije postojao fiksni datum održavanja igara, uprava oblasnog kola bi u toku godine odredila datume i o tome obavestila Glavnu upravu svih kola „Knez Mihailo“, kao i javnost zemlje. Postojale su razne trke koje bi bile održavane: građanska, oficirska, lovačka, viteška, podoficirka i daljno jahanje oficirsko, koje je bilo omogućeno za sve aktivne i rezervne oficire Kraljevine Srbije. Takmičari u ovoj trci su morali jahati jednog istog konja i to određenim putem. Postojalo je nekoliko relacija koje su mogle da se pređu kao što su. Beograd – Kragujevac, Valjevo – Kragujevac, Kraljevo – Čačak – Gornji Milanovac – Kragujevac i Niš – Kragujevac. Jahanje bi trajalo i više od dvadeset sati. Za pobednika bi sam kralj isplaćivao nagradu. Za trku iz 1892. godine ona je iznosila 500 dinara. Nekad bi, kako bi to ovo društvo reklo, „privredno-viteške igre“ trajale jedan, a nekad dva dana. Tada je prisustvovalo i mnoštvo gostiju i učesnika iz cele zemlje. Uz trke i izložbe konja su bile na glasu. Od 1894. godine Šumadijsko kolo jahača je počelo organizovati i takmičenje u potkivanju konja, kako za građanske tako i za vojne potkivače iz cele Srbije. Dolazak na trke i mladog kralja samo je pojačalo popularnost celokupne manifestacije.
Šta su novine pisale
A kako su trke izgledale možemo pročitati iz članaka novina toga doba. Pod naslovom „U Kragujevac na trke“ jedan članak donosi izveštaj po danima. Pod naslovom „Prvi dan u Kragujevcu“ novinar počinje da opisuje događaj: „Bilo je oko 9 časova u jutru, kad opet izađem u čaršiju. Sad je Kragujevac izgledao sasvim drukčije; ulice oživele, čaršija okićena zastavama; vesela, svečano obučena lica vrve na sve strane. Među varoške crne kapute umešalo se čisto belo seljačko odelo. Sve izgleda svečano i radosno, a nad svim rasuli se meki topli zraci sunčevi, koji su posle nekoliko poslednjih natuštenih dana, tako prijatno i tako radosno grejali. Svet je u gomilama vrvio sabornoj crkvi, gde je odsluženo svečano bogosluženje, a posle je gomila za gomilom vrvela uz drum koji vodi trkalištu. Nad samim Kragujevcom, u neposrednoj blizini njegovoj, sa severozapadne strane, proteže se golemo ravno polje — Dušu dalo za trkalište, a tako se i zove, dokaz da je još pređe negda po njemu trkano. Na sred toga krasnog polja, nad kojim se u daljini vide lepi kragujevački vinogradi, uzdiže se velika, lepa, monumetalna zgrada, koja može na diku služiti kragujevačkim strelcima, jer je to kragujevačko strelište. Tuda oko strelišta bile su raspoložene glavne pripreme za današnju trku. S južne strane bio je omeđen prostor, po kome se već igralo 50—60 ždrebadi. Bilo je tu jednogodaca, dvogodaca i trogodaca, a među njima tako lepih primeraka, da ti čisto žao oka otkloniti kad ga jednom počneš gledati. Bilo je mladih ždrebaca koji bi se slobodno mogli takmičiti sa svojim parnjacima iz aravljanske pustinje. Tek kad čovek tako u gomili posmatra lepe, odabrane primerke, tek tada vidi kako je ovo plemenita i lepa, kako je pametna životinja konj. Dan je bio sunčan i topal. Posle podne trke su bile zakazane za 2 i pol časa, ali već oko dva časa gomilice za gomilicama žurile su se uz drum, grabeći trkalištu. Kroz gomile pešaka jednako su jurili fijakeri,provozeći goste. Oko 2 i pol časa krenu se na konjima i sami utakmičari, a pred njima vojna muzika, Tako u svečanom sprovodu pošlo se na trkalište. Meću tim tu se već bilo sleglo toliko sveta, da je, što no reč, i zemlji teško. Najmanje oko 8 hiljada gledaoca skrklo se bilo oko opširnoga trkačkog kruga, koji su takmičari imali da optrče. U pohvalu priređivača ovih trka, može se reći da su se dosta dobro bili postarali za sedišta, da bar otmeniji deo publike može naći zaklona. Bila je podignuta dosta prostrana loža (oko svojih 60—80 mesta) i sve je to bilo dupke puno”.
Ovo je opis trka iz 1890. godine, sledeće godine na njih je stigao i mladi kralj Srbije. Sličan članak je i za naredne trke iz „Malih novina” pod naslovom: „Kragujevačke trke (od Beograda do Kragujevca )“
Hoćeš li u Kragujevac na trke?
Pa naravno, zar još pitaš? Ići će beli svet, pa kako bih ja izostao!
A vi, hoćete li vi u Kragujevac?
„Ja ,boga mi, ne znam, ne mogu još da se odlučim. Srce vuče, ali džep priteže. Pored sviju spuštenih cena pući će ipak 30-40 dinara.“
Taki su se razgovori mogli čuti na dva-tri dana pred polazak u Kragujevac. Kao ovaj brat ovde, tako sam se ja lomio, da li da pođem. Iz iskustva sam znao kako izgledaju sve te trke i parade, a opet sam računao da će u Kragujevcu biti interesnih stvari. Najposle odluči ta okolnost što sam hteo da vidim celu stvar rođenim očima kako bih je što vernije opisao u mestu.“
Sve ovo je doprinelo afirmaciji trka u Kragujevcu koje su se nesmetano održavale sve do Prvog svetskog rata.
Šumadijsko oblasno kola jahača „Knez Mihailo“ je nastavilo svoj rad i između dva svetska rata. Što se tiče kralja Aleksandra Obrenovića istorija je zabeležila da je staru prestonicu pohodio i septembra 1893. godine kojom prilikom je prisustvovao vojnim manevrima u prisustvu diplomatskih predstavnika. Posleednji put u našem gradu je boravio kralj sa svojom suprugom kraljicom Dragom u septembru 1901. godine. Planirani dolazak 1903. godine prekinuo je Majski prevrat, koji je na krvavi način označio kraj dinastije Obrenović.
Piše: Aleksa Ignjatović, istoričar
