Poseban izveštaj Zaštitnika građana i panela mladih savetnika o nasilju u školama u Srbiji pokazao je da je skoro svaki četvrti učenik doživeo nasilje u školi, a da je svaki deseti bio svestan da je bio nasilan prema svojim vršnjacima. Gledano po polu svaka četvrta devojčica i svaki peti dečak prijavljuju da trpe nasilje, dok oko četiri posto učenika trpi nasilje svakodnevno.
Rezultati istraživanja, koje je obuhvatilo 18 osnovnih i srednjih škola širom Srbije, a u kome je učestvovalo 390 učenika, pokazali su i da je oko 77 odsto učenika „svesno da se u školi događa neka vrsta nasilja”. U najvećem broju slučajeva reč je o verbalnom nasilju, odnosno o uvredama na račun nečijeg fizičkog izgleda, a istraživanje je pokazalo da je oko 83 odsto učenika čulo vređanje ili pogrdne komentare, dok svaki četvrti učenik ovakav govor čuje svakodnevno.
Jedan deo istraživanja se odnosio i na to da li znaju da se u školi preventivno deluje na vršnjačko nasilje, a 57 odsto učenika je izjavilo da ne zna za takve aktivnosti u svojim školama ili su uvereni da takvih aktivnosti nema.
Kao odgovor na porast agresivnosti i nasilja u školama grupa psihologa i diplomiranih studenata psihologije okupljenih u Udruženju „Engram” uradili su projekat „Mali ljudi velikih osećanja”, u cilju prevencije vršnjačkog nasilja. Realizacija projekta u vidu radionica počela je 1. oktobra, a obuhvaćeni su učenici trećeg i četvrtog razreda četiri kragujevačke osnovne škole – „Radoje Domanović”, „Đura Jakšić”, „Moma Stanojlović” i „Milutin i Draginja Todorović”.
Izražavanje osećanja
U cilju prevencije vršnjačkog nasilja i agresivnosti deca će kroz radionice u okviru ovog projekta naučiti da prepoznaju svoje i tuđe emocije, da ih regulišu i da razvijaju empatiju.
Prošle godine članice „Engrama” imale su priliku da učestvuju u radionicama o emocionalnoj inteligenciji u jednom odeljenju trećeg razreda osnovne škole. Radile su na prepoznavanju emocija kroz igru, priču i iznošenje iskustava, što je za decu tog uzrasta bilo novo i sasvim drugačije iskustvo.
– Svi su bili jako otvoreni i rado su sarađivali. Izražavali su svoje emocije, čak i one neprijatne. Govorili su nam kako se suočavaju sa tugom prilikom gubitka kućnih ljubimaca ili smrti bliske osobe, zbog loših ocena u školi, čega se boje i od čega ih je strah, kako se suočavaju sa ljutnjom i nerazumevanjem. Zapravo, deca u ovom uzrastu imaju emocije, ali ne znaju da ih izraze i kroz ove radionice trebalo je da nauče da ih iskažu, da se obrate roditeljima ili učiteljima. Iskustvo koje smo stekle i interesovanje dece koja su nam po završetku prilazila i rekla da im ovakve radionice mnogo znače, da su se zabavili i mnogo naučili, pokazalo nam je da su im ovakvi razgovori jako potrebni i to je bila inicijalna kapisla za naš projekat, objašnjava Katarina Radosavljević, diplomirani psiholog.
Same su osmislile projekat, prijavile se na konkurs Skupštine grada i „prošle”. Njihova namera je da kroz tematski osmišljene radionice utiču na prevenciju nasilja i negativnog ponašanja, ali i da promovišu pozitivne aspekte kroz prepoznavanje i razumevanje svojih i tuđih emocija i regulaciju svojih emocija.
– Emocionalna inteligencija može da ima značajnu ulogu u postizanju ličnog uspeha. Kode dece je povezana sa boljim uspehom u školi, manjim brojem izostanaka, smanjenim korišćenjem psihoaktivnih supstanci i agresivnim ponašanjem. Među mladima od sedam do 18 godina uočena je pozitivna veza između ovog tipa inteligencije sa kvalitetom zdravlja, zadovoljstvom životom, kvalitetom odnosa sa osobama u okruženju, kaže Jelena Ivanović, studentkinja psihologije četvrte godine.
Sa dečacima se manje priča
Kroz najranije školovanje i sama je bila svedok nasilja u svojoj školi i kaže da je najčešći vid nasilja bio verbalni, kroz uvrede na račun fizičkog izgleda, nego fizički. To je, tvrdi, često prolazilo „ispod radara”, jer nije bilo vidljivo, a deca su se stidela da o tome govore i bol zbog pretprljnih uvreda nosila su u sebi. Takve situacije su bile pokazatelj koliko je važno da deca pričaju o svojim emocijama. Kao rizična grupa naročito se ističu dečaci, sa kojima se mnogo manje priča o emocijama nego sa devojčicama i mnogo manje ih pripremaju kako da prevladaju ljutnju, bes, tugu, strah. S obzirom da dečaci odrastaju u sredini koja muškarcima ne dozvoljava da pokažu svoje emocije, ukoliko na vreme ne nauče da prepoznaju i upravljaju svojim emocijama, može doći do trajnih posledica.
– Ovim projektom mi utičemo ne samo na decu pojedinačno, nego i na njihove drugare, roditelje, vaspitače. Smatramo da treba što ranije početi sa ovakvim edukacijama, zato smo i odabarle ovaj uzrast za projekat, jer su deca tada najviše fleksibilna i otvorena da usvoje neke nove stvari, kaže Katarina Radosavljević.
Projekat je zvanično krenuo od jula i završava se u decembru, pri čemu se pre tri meseca počelo sa kreiranjem pripremnih radionica, materijala, dok se od prvog oktobra krenulo sa konkretnim radom u četiri škole. Osim članica Udruženja „Engram” u projektu će učestvovati još 15 studenata psihologije i diplomiranih psihologa. Svaki ciklus podrazumeva šest radionica u ukupno deset odeljenja, koje će se organizovati jednom nedeljno na časovima odeljenjske zajednice. U prvoj nedelji će se obrađivati prepoznavanje emocija, u drugoj prepoznavanje prijatnih osećanja, kao što su radost i ljubav, posle toga neprijatne emocije – tuga, bes, stid i strah. Kroz sve radionice provlače se empatija i koliko je važno razumeti i svoje i tuđe emocije.
Deca u radionicama stiču nova saznanja koroz igru, glumu, crtanje i tada shvate da to nije klasičan školski čas, da nema ocenjivanja, nego da treba da se zabave i kada to shvate, onda je mnogo lakše raditi sa njima, tvrde naše sagovornice.
Učestalost nasilja u školama, koja treba da bude sigurno i mesto sreće za razvoj dece, ukazuje na važnost rada na mentalnom zdravlju od najranijeg uzrasta. To je put koji može da doprinese razvoju zdravijeg i funkcionalnijeg društva u celini.
O UDRUŽENJU „ENGRAM”
Za podršku mladima
Članovi Udruženja „Engram” aktivno učestvuju u unapređenju mentalnog zdravlja u zajednici kroz realizaciju različitih aktivnosti. U saradnji sa studijskim programom za psihologiju Univerzita u Kragujevcu, Institutom za javno zdravlje, Centrom za usluge socijalne zaštite „Kneginja LJubica” i Domom zdravlja Kragujevac prošle godine organizovan je prvi Festival mentalnog zdravlja u Kragujevcu, dok će ove godine Udruženje biti nosilac celokupnog Festivala mentalnog zdravlja.
Između ostalog, „Engram” je učestvovao u sprovođenju radionica u OŠ „Stanislav Sremčević“, kao i u nekoliko srednjih škola na teritoriji Kragujevca u sklopu saradnje sa Opens-om i UNICEF-om na projektu „Mladi u centru”. Ova iskustva su doprinela razvoju kompetencija članova udruženja koji će biti angažovani na realizaciji projekta „Mali ljudi velikih osećanja”.
Kroz saradnju sa udruženjem „Down” Kagujevac „Engram” je pripremio svoje članove za rad sa osobama sa smetnjama u razvoju. Tokom prethodne godine, ostvarena je i saradnja sa centrom „Srce”, organizacijom koja se bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom samoubistva, u vidu održavanja obuke za studente. Nakon ove obuke, Udruženje „Engram” je učestvovalo u osnivanju volonterskog psihološkog savetovališta „Korak” i prve telefonske SOS linije za studente u Kragujevcu.
Piše: Gordana Božić
