Tradicionalno, svake godine Upravni odbor Fondacije za stipendiranje i podsticanje napredovanja najboljih studenata, mladih naučnih radnika i umetnika dodeljuje 13 stipendija studentima sa fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. Ugovore o stipendijama, koje su mesečno 15.000 dinara, ove godine uručila je prof. dr Snežana Soković, upravitelj Fondacije za stipendiranje.
Na Svetosavskoj akademiji uručene su i Svetosavske nagrade profesorima koji su doprineli razvoju Univerziteta. Svetosavska povelja za životno delo u 2024. godini uručena je dr Zoranu Markoviću, naučnom savetniku. Prvi put, u 2024. godini dodeljene su dve Svetosavske povelje za izuzetna postignuća – dr Vladimiru Stojanoviću, vanrednom profesoru Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu i Istraživačkom timu Centra za izučavanje redoks ravnoteže u kardiovaskularnim i metaboličkim poremećajima Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu.
Razgovarali smo sa dvoje studenata – dobitnika stipendija
KATARINA GUBERINIĆ, EKONOMSKI FAKULTET
Kotoranka sa prosekom deset
Katarina ima 22 godine, pohađa četvrtu godinu Ekonomskog fakulteta sa prosekom 10,00 i odlučila se za smer ekonomija i poslovno upravljanje (modul računovodstvo i poslovne finansije).
Rođena je u Kotoru u Crnoj Gori, odrastala je u Budvi, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju, a odlučila je da školovanje nastavi u Kragujevcu. Nosilac je diplome „Luča” i u osnovnoj i srednjoj školi (diploma je dobila ime po knjizi „Luča mikrokozma” Petra Petrovića NJegoša i ekvivalentna je srpskoj diplomi „Vuk Karadžić”), a pored ove Svetosavske, dobitnica je i Dositejeve i opštinske budvanske stipendije.
Iako je ekonomija društvena nauka, kaže da su je ranije više privlačile prirodne nauke i da je sklonost ka njima nasledila od oca, koji je, kako kaže, naučio da razmišlja „logički” i koji je upućivao u sve „tajne” matematike, dok majci duguje zahvalnost na usmerenju i usađivanju važnosti školovanja.
Potiče iz, kako kaže, „radničke” porodice, a za studije u Kragujevcu se odlučila jer joj ovde žive baka i deka, koji su je pozvali da za vreme studiranja živi kod njih. Kaže da je „jedinica” i da joj je najteže bilo to što nije mogla često da putuje kući, a i to što roditelji zbog obaveza nisu mogli često da je posećuju. Kako se „primorska vila” prilagodila na naše hladne zime, kaže da joj nije teško „palo” i da na moru ume da bude i hladnije.
S obzirom na to da „odlikaši” uvek imaju veliki opseg mogućnosti za dalje školovanje, kada je Katarina trebalo da se odluči koji će fakultet da upiše, kaže da ekonomija nije bio njen prvi izbor i da do „poslednjeg trenutka” nije znala šta će da upiše, jer su u obzir dolazili Prirodno-matematički fakultet ili medicina. Odluka je pala na ekonomiju jer je u njoj videla spoj i prirodnih i društvenih predmeta i što pruža različite poslovne mogućnosti.
– Ekonomski fakultet i ekonomija kao nauka nudi širok spektar znanja, a samim tim i poslova kojima možemo da se bavimo, što je glavni razlog zbog kojeg sam odabrala ovaj fakultet i ni u jednom trenutku se nisam pokajala, iako je odluka došla sasvim spontano, objašnjava Katarina.
Nije bila od onih učenika koji su „jurili” takmičarske uspehe, iako je osvajala prva mesta na školskim takmičenjima, više je težila ka tome da bude odličan učenik.
Kako je vredan student, završavanje fakulteta joj je teklo„kao voda”, a ono što izdvaja kao teško jesu novi termini i pojmovi sa kojima se nije susretala u gimnaziji.
Nije joj bio cilj da ima sve desetke, ali je želela da održi uspeh sa početka studija do kraja. Katarina kaže da najviše uči za vreme ispitnih rokova, ali da praktikuje i da uvek posle svakog predavanja „prelista” ono što su tog dana radili i trudi se da uči ujutru jer je tada najproduktivnija.
Što se tiče planova, Katarina je više „spontan” tip i ne pravi dugoročne planove. Ono što sigurno zna je da će da upiše master studije i da ne želi da živi u inostranstvu.
– Bila mi je čast što sam prisustvovala Svetosavskoj akademiji i što je baš mene fakultet predložio za ovu stipendiju. Izuzetno je lepo kada neko prepozna rad i trud i ovo je potvrda da ono što volimo uvek rezultira uspehom, kaže Katarina.
LAZAR NOVIĆEVIĆ, PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET
Prirodne nauke za dinamične ljude
Lazar je student četvrte godine fizike na Prirodno-matematičkom fakultetu sa prosekom 10,00 i ima 22 godine. Pohađao je Osnovnu školu „Radoje Domanović” i srednju medicinsku školu „Sestre Ninković” u Kragujevcu.
Interesovanje za prirodne nauke počelo je još u detinjstvu, dok su mu roditelji čitali enciklopedije. Kada se susreo sa fizikom u šestom razredu, to je još više probudilo njegovu znatiželju ka ovoj nauci. Kako potiče iz lekarske porodice, iako su ga privlačile prirodne nauke, ipak se odlučio da upiše srednju medicinsku školu. Kada je došlo vreme da se odluči u kom će smeru nastaviti školovanje, kaže da se dvoumio između fizike i molekularne biologije, koja ga je privukla u naučno-istraživačkom centrom „Petnica” u kojem je radio projekte iz biomedicine.
Pored obaveza na fakultetu, Lazar voli da čita, piše, uživa u slikarstvu i putuje.
– Imam široka interesovanja, volim da čitam klasike, od Sofoklea, preko Šekspira, Kafke, Kamija, Hemingveja do Hesea. Osim čitanja volim da pišem i kratke priče sa elementima trilera. Volim životinje, istoriju, umetnost i putovanja.
Zašto je izabrao fiziku? Kaže da ga je oduvek zanimalo kako priroda funkcioniše. Da bi se fizika razumela neophodno je dobro znanje matematike, a kako u srednjoj školi nije imao dovoljno ovih časova, bio je zabrinut kako će mu biti na studijama. Pohađa smer opšte fizike, koja mu otvara mogućnosti da se bavi naukom ili nastavom. Kaže da fizika otvara i „egzotičnije” mogućnosti za posao (na berzi, u bankama, veštačenje).
Tajna njegovog uspeha je to što „kampanjski” uči, voli da napravi plan i uči noću i ističe da je jako bitno da učimo ono što nas interesuje, kao i to da ambijent u kojem se uči bude prijatan.
Za njega je ova stipendija iznenađenje, s obzirom na to da je dobio poziv iz studentske službe fakulteta sa obaveštenjem da je predložen kao najbolji student za ovu stipendiju.
– Stipendija je veliko priznanje i podsticaj da nastavim dalje, kaže student.
Planira da upiše master i doktorske studije koje su u vezi sa kvantnom fizikom.
Svake godine sve manje mladih je zaniteresovano za upis na fakultete prirodnih nauka, a zašto je to tako Lazar vidi problem u tome što ova nauka zahteva razumevanje i nadovezuje se na prethodno gradivo. Takođe, kao jedan od uzroka navodi i manju disciplinovanost učenika, a kada bi birao, izabrao bi rad na fakultetu, ali ne isključuje i odlazak u inostranstvo ako bi mu se ukazala dobra prilika za posao. Buduće brucoše savetuje da upišu prirodne nauke ako imaju talenta za njih.
– Ko voli dinamiku i izazove i ima sklonosti ka nauci, onda su prirodne nauke pravo rešenje, tvrdi Lazar.