U maloj sali, na probama koje traju sat i po, dečji glasovi izgovaraju rečenice na ruskom jeziku. Neko u kutku pažljivo pravi lutku od različitih materijala, a u pozadini se čuje muzika iz stare narodne bajke. Nije to obična školska priredba – to je priprema za predstavu „Kolačić” („Kolobok”), centralni deo kulturno-prosvetnog projekta „Živa ruska reč”, koji u Kragujevcu realizuje Udruženje sunarodnika i prijatelja Rusije „Svet” pod pokroviteljstvom fondacije „Ruski mir” i Nacionalnog saveta rusinske nacionalne manjine u Srbiji.
Ovaj projekat posvećen je 125-godišnjici rođenja istaknutog ruskog jezikoslovca i leksikografa S. I. Ožegova. Cilj je podrška, popularizacija i očuvanje ruskog jezika kroz realizaciju kreativnih programa u igrolikom formatu za decu sunarodnika i srpsku decu koja u školama uče ruski jezik, sa naglaskom na popularizaciju ruskog jezika i književnosti na ruskom.
Nekoliko meseci deca iz Kragujevca imaju priliku da unaprede svoj nivo komunikativne kompetentnosti na ruskom jeziku, da se upoznaju sa ruskim rečima iz bajke „Kolobok” („Kolačić”) i njihovim značenjem u rečniku Ožegova. Pored toga, praviće lutke i scenografiju za ovu bajku u ruskom narodnom stilu, upoznajući se sa ruskim narodnim tradicijama, na kraju, predstavu prikazati svojim srpskim drugarima.
Svako ima svoju ulogu
Predstava, koja će premijeru imati u septembru, okuplja decu od četiri do četrnaest godina. Njihov zadatak nije samo da odigraju bajku, već i da kroz rad na predstavi nauče nove reči i izraze na ruskom jeziku.
– Ovaj projekat traje tri meseca, a ideja je da spojimo jezik, kulturu i pozorište. Deca uče kroz igru i kreativni rad, a istovremeno se upoznaju sa običajima i načinima ophođenja koji su deo i srpske i ruske tradicije, objašnjava Natalija Zavirohina, predsednica ovog Udruženja.
Osnovu projekta čini narodna bajka i lekcije iz pravila ponašanja.
– Učimo kako se pozdravlja, kako se ponaša prema roditeljima, bakama i dekama, kako se ophodimo prema životinjama. Danas, nažalost, neke od tih stvari zaboravljamo, a važno je da ih deca čuju i razumeju, kaže pedagog ovog Udruženja Julija Kulbatskaja.
Sve nove reči na časovima unose se u poseban „rečnik” – kartonsku kućicu u koju mališani stavljaju kartice sa pojmovima. Radionice za decu su osmišljene da budu interaktivne, sa crtanjem, čitanjem bajki i igranjem igara.
– Ako govorimo o avionu, objasnimo šta znači ta reč, kako se koristi i tek onda je stavljamo u kućicu. Za najmlađe je napravljena „kućica” koja služi kao vizuelni analog rečnika. U nju se stavljaju nove reči koje deca uče, čime se upoznaju sa novim pojmovima, objašnjava Kulbatskaja.
U „Kolačiću” nema sporednih učesnika – svako dete ima svoj doprinos.
Možda neko izgovori samo dve reči, neko crta scenografiju, neko peva jednu pesmu, ali svi su uključeni.
Pripreme počinju izborom bajke, a zatim se izrađuju lutke i scenografija. Probe podrazumevaju i više ponavljanja – najpre bez kostima, a zatim i uz scenski pokret, muziku i rekvizite. Kada mališani vide lutku koju su sami napravili kako „igra” u predstavi, njihova motivacija i radost su ogromni.
Kreativna adaptacija
U umetničkim oblikovanjima predstava veliku ulogu ima Julija Đerković, profesor ruskog jezika i književnosti i višegodišnji član Udruženja. Ona radi na scenariju, piše nove stihove na ruskom i prilagođava tekst bajke.
– Uzimamo poznatu muziku iz ruskih dela, nismo uzimali originalne tekstove, već smo pravili novi tekst koji se uklapa u našu priču. Time deci približavamo klasike, ali na način koji im je razumljiv i zabavan, kaže Đerković.
Pored pisanja, ona uči decu plesnim koracima i scenskom pokretu.
– Pokazujem im kako da se postave na sceni, šta da rade rukama, kako da izgovore repliku da publika razume. Neke kostime pravimo sami, neke roditelji donose. Sve je to deo zajedničkog rada i zajedničkog zadovoljstva, navodi ova nastavnica.
Natalija Zavirohina ističe da je pozorište izabrano kao metod rada jer deca najbolje usvajaju znanje kroz igru i glumu.
– Mnogo lakše prihvataju nove reči i pravila kada ih vide u priči, nego kada im se samo objašnjava. A narodna bajka „Kolobok” je odlična, jer nosi jasnu poruku i puno zanimljivih likova, kaže ona.
Iako će „Kolačić” tek imati premijeru, njegov značaj se već sada vidi. Projekat je stvorio prostor u kome se deca različitih uzrasta i porekla druže, uče i kreativno izražavaju. Mnogi mališani dolaze iz mešovitih brakova, gde je jedan roditelj Rus, a drugi Srbin. Pored toga, projekat uključuje i radionice u školama, besplatne časove ruskog jezika, pa čak i saradnju sa lokalnim obrazovnim ustanovama, poput Muzičke škole „Miloje Milojević”, Prve tehničke škole, Trgovinsko-ugostiteljske škole „Toza Dragović”…
Iskustvo Udruženja pokazuje da interesovanje publike ne manjka, zbog toga očekuju da će „Kolačić” privući i decu i roditelje, ali i starije građane koji žele da čuju kako nove generacije oživljavaju rusku tradiciju.
– Prošle godine smo salu sa više od trista mesta popunili. Ljudi su željni ovakvih sadržaja, kaže predsednica.
Nakon premijere „Kolačića”, Udruženje planira da nastavi da radi u tom pravcu.
– Najveći uspeh biće ako deca nastave da dolaze i ako interesovanje ljudi za ruski jezik i kulturu bude veliko, navodi Natalija.
Među najmlađim učesnicima ovogodišnjeg programa našao se i devetogodišnji Vasilije Milosavljević, učenik Osnovne škole „Milutin i Draginja Todorović“ koji otkriva da mu je svaki dolazak na radionice poseban doživljaj.
– Volim da dolazim ovde zato što mogu da crtam i da provedem ceo dan. Lepo mi je, kaže Vasilije.
Pored crtanja, rado se uključuje i u druge aktivnosti – glumu, igre i zajedničko gledanje crtanih filmova.
– Radimo, crtamo, igramo se, gledamo crtane filmove, objašnjava on.
Svoje oduševljenje ovim radionicama sa nama je podelila i Kami Islamova, devetogodišnja učenica Osnovne škole „Svetozar Marković”.
– Ovde se igramo, razvijamo se i lepo družimo, navodi ova devojčica.
ŠTA SVE RADI „SVET”
Most između Kragujevca i Rusije
Udruženje sunarodnika i prijatelja Rusije „Svet” osnovano je 2017. godine u Kragujevcu sa ciljem da povezuje ruski i srpski narod kroz kulturu, obrazovanje i humanitarne projekte. Osnivači su ljudi različitih nacionalnosti, ali ih spaja znanje ruskog jezika i želja da očuvaju svoj identitet. U „Svetu” su dobrodošli i Srbi i Rusi, a aktivnosti su otvorene svima koji žele da učestvuju. Trenutno je 15 aktivnih članova. Ipak, Udruženje pomaže i onima koji nisu formalno učlanjeni.
– Mi pružamo pomoć svima – bilo da su članovi ili ne. Pomažemo i Ruskinjama koje su pretrpele nasilje u porodici, objašnjava Natalija Zavirohina.
Glavne oblasti delovanja su kultura i obrazovanje, često uz podršku grada Kragujevca i fondacije „Ruski mir”. Od 2019. godine svake godine postavlja se nova pozorišna predstava, a tradicionalni događaji, poput Maslenice – Belih poklada i koncerta 9. maja, okupljaju veliki broj posetilaca.
„Svet” učestvuje i u međunarodnim projektima. Grad Kragujevac podržao je međunarodne okrugle stolove o saradnji sa Smolenskom, kao i projekte posvećene osobama sa invaliditetom. Udruženje sarađuje i sa ruskim medijima i gradovima u Rusiji, promovišući Kragujevac i njegovu istoriju.
Piše: Maja Đorđević
