KADROVSKA VRTEŠKA U JAVNOM SEKTORU: Podobni su probrani

Za malo više od četiri godine dr Andreja Ilić, kadar SNS-a, promenio je četiri direktorska mesta u javnim preduzećima Kragujevca. Najnovije direktorsko mesto u vd statusu dobio je odlukom Skupštine grada 11. juna, kada je postavljen na rukovodeću poziciju Javnog stambenog preduzeća, gde je inače „prometno”, jer se rukovodioci kratko zadržavaju na čelu.

Ilić, inače od nedavno i doktor tehničkih nauka, po struci je mašinski inženjer, a mesto sa kojeg dolazi je funkcija izvršnog direktora u JKP „Šumadija”. Tu je postavljenjn od oktobra prošle godine, kada je razrešen direktorskog mesta u „Energetici”, gde se zadržao nepune četiri godine, pošto je postavljen na samom kraju 2020. godine. Odavde je pomeren da bi na čelno mesto došao Aleksandar Lazović, visoki funkcioner SNS-a u gradu, koji se i sam našetao od jedne do druge direktorske fotelje u javnom sektoru u dosadašnjoj političkoj karijeri.
Za dr Ilića ostalo je još da se kaže da je pre dolaska u „Energetiku” isto bio izvršni direktor JKP „Šumadija”, a pre toga načelnik Uprave za komunalno inspekcijske poslove grada.

Lojalnost na prvom mestu

Ako je rukovođenje „Energetikom” imalo profesionalne povezanosti sa tehničkim naukama, vođenje JSP, makar i u vd statusu, sa tom strukom nema veze, a trebalo bi da ima. No, o tome se ne vodi mnogo računa, jer se SNS uzda u svoju moć. Kada se pogledaju najnovije kadrovske promene potvrđuje se iskustvo da jedan isti krug ljudi samo menja mesta, a novi se retko pojavljuju.

Tako je pre prošle godine u junu ostavku na mesto direktora JSP dao Nikola Ribarić, koji je ranije bio načelnik Uprave za opšte poslove grada, ali je odmah postavljen za direktora drugog preduzeća čiji je osnivač grad, a koje nosi ime „eKG Info data”, koje se bavi digitalnim uslugama za grad.

I prošle godine imali smo na delu ovu poznatu SNS kadrovsku priču „okreni, obrni”, kada je mesto generalnog direktora JKP „Šumadija” zauzeo Miroslav Petrašinović, a prethodni direktor Marko Vujnović, kao nagradu, dobio direktorsko mesto u „Šumadija sajmu”.

Da li se ovo dešava zbog toga što je kadrovska baza SNS-a tanka da popuni sva rukovodeća mesta adekvatnim ljudima, i zašto se smenjeni direktori nagrađuju novim rukovodećim mestima ako nisu dobro radili?

Obrad Turković, odbornik SSP-a i potpredsenik Izvršnog odbora ove stranke, smatra da je dr Ilić nagrađen za to što je jedan od retkih Kragujevčana koji je posetio „Ćacilend”, da se posle smene u „Energetici” primirio, ali je političkim aktivizmom zaslužio novo mesto.

Turković kaže da su kod ovih kadrovskih odluka na prvom mestu lojalnost stranci i aktivizam, pa tek onda stručnost. Ako je direktor dobro radio na prethodnom mestu što su ga onda smenjivali, pitanje je koje se često čuje. Po Turkoviću, Ilić je u „Energetici” pravio loše poteze, zadužio preduzeće i zloupotrebio ga za potrebe stranke, vođenje ljudi po mitinzima, pa su ljudi koji su bili angažovani po ugovoru o delu bili prinuđeni da pune autobuse, daju potpise.

– Da li ste stručni nije bitno, već da ispunjavate zadatke koje dobijate iz gradske uprave. To je princip ne samo u Kragujevcu nego u čitavoj Srbiji, po tom modelu funkcioniše i ovo preduzeće, kaže Turković.

Boris Kovačević, odbornik i osnivač Građanskog pokreta Šumadijski blok 21, kaže da je ovakva kadrovska politika na delu jer se postavljaju ljudi koji su navikli na partijsku disciplinu i da sa njima nema neizvesnosti, jer ih ne zanima preduzeće, koliko ispunjenje stranačkih i ličnih interesa.

Pokret blok 21 je sastavio program koji ima tri tačke pod imenom „3D”, što znači decentralizacija, departizacija i drugačija kadrovska politika. Suštinski problem je, po Kovačeviću, partizacija, gde mali broj ljudi kontroliše sve, kao da nema drugih ljudi koji mogu da vode ta preduzeća, nego se jedni isti pomeraju sa funkcije na funkciju.

– Najdrastičniji primer je upravo Andreja Ilić, koji je doveo „Energetiku” u katastrofalnu situaciju. To je preduzeće gde za kotlarnicu za gas još nemamo upotrebnu dozvolu. U svetlu događaja u Novom Sadu, pa naovamo, to se krije. Čak su se i radnici preduzeća obratili javnosti da ukažu na to i izraze zabrinutost za svoju bezbednost, kaže Kovačević.

VD stanje u političke svrhe

Po pravilu novi direktori u javnom sektoru postavljaju se za vršioce dužnosti i tako uz funkciju nose onaj prefiks vd. Tako je i dr Andreja Ilić postavljen za vd-a u JSP-u, sa rokom od godinu dana, kao što je na istoj sednici za vd direktora JP „Urbanizam” postavljen Ivan Stanković, diplomirani inženjer građevine, a i prethodnih godinu dana bio je vršilac dužnosti. Nisu jedini već takav status imaju i mnogi drugi.

Obrad Turković kaže da vd stanje po zakonu traje jednu godinu, ali se u Srbiji masovno krši taj zakon i ne postoje sankcije i odredbe za one koji to ne poštuju. Zato imamo i po gradu i u zemlji vd direktore koji nose taj status godinama. Po njemu, postavljanje nekoga u vd status je najbolji način da vlast upravlja njime politički.

– Status vd-a je uvek neizvestan i može u svakom trenutku da se prekine, a kad imate rešenje da je neko direktor na određeno, teško ga je smeniti, morate da imate zakonski osnov i da je direktor napravio neki veliki „faul” da biste ga mogli smeniti. Ovako, sa vd stanjem, oni mogu lakše da ih koriste u političke svrhe, smatra Turković.
T

ema među našim menadžerima u javnom sektoru nije kakvo je stanje u firmi, može li se popraviti, već kakve su kvote za zapošljavanje novih radnika. To je problem, napominje Obrad Turković, u svakom od ovih preduzeća jer ima nesrazmerno veliki broj zaposlenih. U Skupštini grada, po njemu, ima 711 zaposlenih, a u vreme kada je Radomir Nikolić napuštao mesto gradonačelinka bilo je oko 630. Za novih oko 80 ljudi treba obezbediti plate i doprinose, zaključuje ovaj odbornik.

– Ista je situacija, kako navodi, i u JSP i JKP „Šumadija”, imamo povećanje broja zaposlenih, ali ne onih koji odnose smeće ili čiste, već činovnika i njihove plate pojedu prihode, a prate osnovne delatnosti, smatra Turković.

On okretanje jednih istih kadrova dovodi u vezu sa tim da je broj članova SNS sve manji, da je drastično pao i da članovi počinju da sumnjaju u budućnost stranke. Vrlo je teško, po njemu, danas biti član SNS-a, jer građani zvižde i protestuju na ulici kada postave štandove.

– Smanjuje se kritična masa koja im je potrebna za funkcionisanje, a onda najviše kroz sistem privrede, kroz direktorske sisteme koji utiču na ljude koji rade po ugovoru, na određeno, ostaje ta poslednja linija odbrane, gde mogu da prinuđuju te ljude da budu aktivni. Da nije toga SNS bi ostao bez članova, smatra Turković.

Primetno je da uz ovakvu kadrovsku politiku, pri smenama na vrhu određenog preduzeća nikada nema čak ni po dve-tri rečenice o tome kakve je rezultate taj kadar ostavio na mestu gde je bio, niti kakvo stanje zatiče u firmi koju preuzima.

Boris Kovačević kaže da su oni davno prestali da daju informacije javnosti, jer iza svake njihove odluke stoji stav – mi smo osvojili vlast, mi smo SNS i zašto bismo mi vas o bilo čemu obaveštavali.

Ovaj odbornik navodi da se na rukovodeća mesta postavljaju ljudi koji će da ispunjavaju zadatke koje pred njih postavlja jedna uska interesna grupa, koja dolazi iz redova vladajuće partije. Degradirane su sve funkcije, smatra on, do samog gradonačelnika, pa je opravdano pitanje imamo li mi uopšte gradonačelnika.

– Čemu on služi i on i celokupna gradska vlast? Ne služe ničemu osim interesu njih samih. Kako bi trebalo da izgleda njegov radni dan? Da ima kolegijum sa saradnicima i vidi kako se odvijaju aktivnosti. Ali, četiri godine kolegijum nije održan. Oni ne komuniciraju među sobom, već su dovoljni sami sebi. Drugo, gradonačelnik predsedava Gradskim većem, drži sastanke, ali ni na jednoj odluci, sem par izuzetaka, nema potpisa gradonačelnika, već zamenika. I na kraju, na poslednje četiri sednice gradonačelnik Dašić se nije pojavio, pa se svi pitaju šta je razlog, kaže Kovačević.

Informacije nedostaju po raznim pitanjima, pa i već pomenuta obrazloženja zašto se neko smenjuje i zašto se drugi postavlja na njegovo mesto. Vlasti to neće da objave, jer bi time preuzeli odgovornost za stanje u preduzeću, jer su birale direktore, a oni neće odgovornost, već samo pohvale, glasi jedno od tumačenja. Na glas javnosti i kritike ne reaguju. Već samo na packe koje dođu iz stranačke centrale.

Piše: Miloš Pantić