ZAŠTO RADNICI IZ NEPALA MORAJU DA SE ISELE IZ KUĆE U VINOGRADIMA: Hladno srce domaćina

Na doseljavanje jedne grupe radnika iz Nepala koji su na privremenom radu u kompaniji „Stelantis”, komšije iz Ulice Svetolika Mladenovića i okolnih u naselju Vinogradi odgovorile su protestnim skupom i potpisivanjem peticije. Ukazuju na „divlju” gradnju i tehničke manjkavosti objekta u kome su smešteni stranci, ali i strepnju za ličnu i imovinsku bezbednost, pošto je, kažu, veća grupa nepoznatih muškaraca useljena blizu njihovih domova. Kako nezvanično saznaju „Kragujevačke”, posle protesta su nadležne inspekcije brzo odreagovale, pa bi Nepalci trebalo da budu ubrzo iseljeni iz kuće u Vinogradima.

Na pitanja o ovoj temi „Kragujevačke” nisu dobile zvaničan odgovor iz gradske vlasti, dok je sekretar MZ Vinogradi Dragan Brkić kratko rekao da je to „završeno” , a na insistiranje da bude precizniji, novinarki je poručio da je „malo dosadna”. Izostao je i odgovor iz Ministarstva unutrašnjih poslova i Policijske uprave Kragujevac na naša pitanja u vezi sa evidencijom stranaca sa radnim dozvolama koji imaju prijavljeno boravište u Kragujevcu i eventualnim incidentima.

Umesto dobrodošlice – peticija

U peticiji upućenoj gradskim vlastima, koju je početkom novembra potpisalo oko 300 meštana Vinograda, zatraženo je da se „hitno ispitaju okolnosti i preduzmu mere u vezi sa nelegalnim i nebezbednim objektom“ na adresi u Ulici Svetolika Mladenovića 70, gde je useljena grupa radnika iz Nepala.

– U pitanju je objekat koji nema građevinsku ni upotrebnu dozvolu, a koji je nedavno adaptiran i useljen, te u njemu trenutno boravi oko 20 stranih državljana, a imamo saznanja da će biti useljeno još 50 stranih državljana iz Nepala, koji se u Srbiji nalaze na privremenom radu. Ovaj objekat nije namenjen za kolektivni smeštaj, niti ispunjava osnovne tehničke, bezbednosne, higijenske uslove za život tolikog broja osoba. Sam objekat nema adekvatno obezbeđene protivpožarne izlaze, ventilaciju, ni sistem kanalizacije koji može izdržati opterećenje tolikog broja ljudi što izaziva opravdanu zabrinutost stanara zbog mogućnosti požara, poplava, nehigijenskih uslova i zaraza. Objekat nema legalan priključak na vodovodnu i kanalizacionu mrežu, piše u peticiji.

Meštani Vinograda su zahtevali da nadležni hitno izvrše inspekcijski nadzor nad objektom i utvrde da li poseduje građevinsku i upotrebnu dozvolu.

Građani su izrazili i osećaj nesigurnosti „jer su u neposrednoj blizini njihovih domova useljeni brojni nepoznati muškarci mlađe životne dobi koji su bez nadzora i kontrole”. Navodi se da su u pitanju porodične kuće i domaćinstva sa decom, pa prisustvo tolikog broja osoba nepoznatog identiteta i navika izaziva strepnju za ličnu i imovinsku bezbednost stanovnika naselja Vinogradi.

U peticiji je naglašeno da nije cilj diskriminacija nijedne nacionalnosti, već zahtev da se poštuju zakoni i urbanistički planovi i osnovna pravila bezbednog života u zajednici.

U susretu sa meštanima u delu naselja Vinogradi gde u jednoj privatnoj kući boravi grupa Nepalaca uverili smo se da prema njima dominira negativan stav. Naši „slučajni” sagovornici kažu da o novim komšijama niko ništa ne zna, „čak ni policija”, ne zna se ko su i kakvi su, ni da li među njima ima i nekih „problematičnih”.

– Nisam fašista, ali oni moraju da odu. Nama su policajci rekli da ne znaju po imenima ko ovde boravi, nemaju evidenciju, kaže mladić, potpisnik peticije, koji ne želi da bude imenovan.

On objašnjava da je preduzetnik iz Vinograda u svoj objekat uselio pedesetak Nepalaca i da je počeo da zida još jedan za smeštaj 130 ljudi, kao i da ima kuću na Vašarištu, gde su takođe smešteni strani radnici. Njih dovode agencije koje su povezane sa „kombinacijama”, kaže mladić iz Vinograda.

– Mi ne znamo ko su ti ljudi, možda ima silovatelja, ubica. Ko je mogao da stavi sto ljudi u jednu kuću, a da ne zna ništa o njima. Da se to desi u Nemačkoj, došle bi sve moguće kontrole, a ovde može kako ko hoće. Trebalo je da ih ovde bude u jednoj kući 120, a u drugom objektu koji se gradi još toliko. Dakle, bilo bi ukupno oko 250 nepoznatih ljudi u naselju, i to bi bio problem na veliko, priča nam meštanin Vinograda.

O komšijama koje su došle izdaleka kaže da je čuo da dosta piju, pa i to može da bude pretnja za „mir u kući”.

– Doći će trenutak kada će i oni da se opuste, sto muškaraca u jednom objektu bez prisustva žena, to ne može da izađe na dobro.

Mlađa žena iz Vinograda kaže da strahuje od stranaca u naselju jer idu u grupama, te da se plaše i njena deca .

– Devedesetdevet posto meštana je protiv njih. I ja sam potpisala peticiju da oni odu odavde.

Zaposlena u lokalnoj prodavnici kaže da Nepalci dolaze da kupuju hranu, najviše piletinu i pirinač. Retko kupe i pivo, ponašaju se kao i svi drugi kupci i nikada nije bilo neprijatnosti.

Učenica koju ništa ne pitamo sama govori da se ne oseća prijatno pored Nepalaca, jer je u autobusu gledaju „čudno”.

Prilazimo muškarcu srednjih godina koji u dvorištu porodične kuće sačekuje goste na Aranđelovdan.

– Jednom sam sreo njih pet- šest, vidim da su Azijati. Pitam komšinicu da li su migranti, a ona mi objašnjava da su im neki odavde izdali kuće. Nisam čuo da su do sada pravili probleme. Ne daj bože da se to desi. Ne volim Azijate, razlikuju se od nas Evopljana, njihova kultura, civilizacija, druge su vere. Ne daj bože da nešto čačnu, da mi pređu u dvorište. Ljudima u Srbiji je rečeno da je to državni projekat, navodno zbog nedostatka domaće radne snage, a u stvari tu su da obaraju naše plate, da poslodavci što više profitiraju, kaže Dejan iz Vinograda.

Za drugog meštanina Vinograda problem je u tome što strani radnici već prvog dana kad dođu u Srbiju dobijaju radnu dozvolu.

– To nigde na svetu nema. Za šest meseci dobiće i pravo glasa. Raspitajte se, videćete da je tako, govori nam potpisnik peticije. Pokazuje nam na mobilnom telefonu kraći video snimak na društvenim mrežama kako „drogirani Nepalac razbija kantinu u Fijatu”.

– Nemaju kulturu ponašanja ni u autobusu, ne ustaju starijima, uzimaju telefone i snimaju i slikaju našu decu. Jednom od njih sam rekao da ću prvo da ga bijem, pa da ga prijavim policiji, ako ponovo počne da snima, strasno govori meštanin Vinograda koji tvrdi da nikoga ne mrzi, ali da „red mora da se zna”.

Susret sa Nepalcima

Grupu od desetak Nepalaca srećemo na autobuskom stajalištu preko puta lokalne prodavnice. Čekaju gradski autobus zajedno sa grupom učenica nižih razreda OŠ „Sveti Sava”, meštankama koje idu na posao u drugu smenu… Svako ide svojim poslom, a „domaći” ne razgovaraju sa strancima, drže “pristojnu” distancu i ponašaju se kao da ih nema.

Nepalac Rivot Dimal, kome smo se predstavili, pozdravio nas je širokim osmehom i počeo da govori na solidnom engleskom. Kaže da je sa kolegama krenuo na posao, u „Stelantisovu” fabriku automobila.

– U ovom naselju sam dvadesetak dana. U jednoj kući nas ima 49. Mali je prostor za sve nas, tesno je. Nisu baš dobri uslovi za stanovanje, priča Nepalac.

Njegov „cimer” Dživan Lama predstavlja nam se kao „vođa grupe”.

– Prvi put sam u Evropi, prvi put u Srbiji. Došao sam ovde da zaradim više novca za svoju porodicu. Kod nas se teško živi, plate su mnogo niže nego ovde.

Kaže da mu se sviđa okruženje, a da mu kultura, životni stil i hrana Evropljana nisu toliko strani, jer se sa različitostima sreću i u Nepalu.

– Ovde smo kao kod kuće. Kao i u našoj zemlji, priroda je u Srbiji divna, samo što je vreme previše hladno, primećuje Dživan.

Na naše pitanje da li zna da lokalno stanovništvo u Vinogradima zazire od njih, Dživan odgovara:

– Mislim da je to normalna reakcija. Mi dolazimo iz inostranstva i normalno je da se na neki način plaše jer nas ne poznaju. To je normalno osećanje, postoji strah kada se naiđe na grupu neznanaca, isto je i u Nepalu, bilo gde na svetu

Naši sagovornici iz zemlje Himalaja pozdravljaju nas širokim osmehom pre ulaska u autobus gde čekiraju EKG kartice.

Gotovo na svakom stajalištu od Vinograda ka centru grada zapazili smo po nekog stranog radnika. Cupkaju da se zagreju, posebno oni koji su bez tople jakne, skromno odeveni samo u dukseve kompanije za koju rade.

Nezvanično – biće preseljeni

U nedostatku zvanične informacije iz gradske uprave o tome na koji način će biti rešeni problemi na koje su ukazali meštani Vinograda, prenosimo nezvanične, od jednog potpisnika peticije.

– Ljudi su pozvali vlasnika kuće u kojoj borave Nepalci i priča se završila. Skrenuli smo mu pažnju na nehigijenske uslove, da nema potrebne dozvole… Rekli smo mu – da sutra ti ne bi imao problem sa nama, a odgovaraš za njih ako se sutra nešto desi… Shvatio je sve. Dolazio je i gradonačelnik u mesnu zajednicu. Bio je korektan, rekao je da taj čovek ne poseduje dozvole, niti bilo kakve papire za kolektivni smeštaj. Došla je Građevinska inspekcija i zatvorila gradilište gde je počeo da zida bez dozvole, a ni plac nije legalizovan… Naglašavam, sve smo to preduzeli pre svega iz bezbednosnih razloga. Mi nikoga ne mrzimo, rekao nam je meštanin Vinograda, učesnik protesta i potpisnik peticije.

Sekretar MZ Vinogradi Dragan Brkić je za „Kragujevačke” kratko objasnio da je peticija bila prosleđena nadležnima, a da je MZ reagovala u okviru svoje nadležnosti, pre svega zbog prijave za bespravnu gradnju objekta za smeštaj stranih radnika.

Predsednik Saveta Mesne zajednice Vinogradi je u danu kada smo hteli da ga kontaktiramo sekretaru MZ Draganu Brkiću poručio da nije u Kragujevcu i da nema šta da izjavi povodom peticije građana.

LELA VUJOŠEVIĆ, SOCIOLOŠKINJA
Odgovoran je državni vrh

Diskriminacija, uvrede i pretnje, kao i protesti usmereni ka migrantima nisu samo posledica straha od nepoznatog, već i pokazatelj koliko je naše društvo, ali i društva razvijenog sveta, daleko od nastojanja da budu humani i pravedni, smatra sociološkinja Lela Vujošević.

– Ljudi koji dolaze u naš grad u traženju posla ne bi trebalo da budu pretnja – to su pojedinci koji beže od rata, siromaštva i progona, noseći istu onu nadu za spas koju bismo i mi imali na njihovom mestu. Ili koju nose brojni naši iseljenici koji već decenijama traže bolji život svuda po svetu, kaže Lela Vujošević za “Kragujevačke”.

Prema njenim rečima, protesti koji pozivaju na njihovo proterivanje ne rešavaju probleme, već produbljuju podele i stvaraju atmosferu u kojoj je stigmatizacija postala normalizovana, a nasilje lakše opravdati.

– Ako želimo sigurnost, onda moramo tražiti rešenja tamo gde problemi i nastaju – u državnom političkom vrhu. Ne sme se zanemariti ni činjenica da je upravo državna vlast ta koja je odobrila dolazak migranata i zaključila međudržavne sporazume koji regulišu njihov boravak. Zato oštrica nezadovoljstva ne bi smela da bude usmerena na ljude koji su posledica te politike, već na institucije koje je vode. Uostalom, politika Angele Merkel prema migrantima – posebno odluka iz 2015. godine da Nemačka prihvati veliki broj ljudi koji beže od rata u Siriji i drugih sukoba – nesumnjivo je postala jedna od najkontroverznijih tema i uveliko je doprinela krahu njene duge političke karijere, kaže Vujošević.

Ona ocenjuje da migranti nisu krivci – oni su samo najvidljiviji i najranjiviji, a najlakše je napasti nemoćne, siromašne i obespravljene ljude.

– Setimo se vremena iz početka 90-tih kada su hiljade izbeglica iz ratom zahvaćenih područja stigle u Srbiju, a nakon početnog entuzijazma, iz medija je krenula instruirana kampanja da su nam zbog njihovog dolaska prljave ulice, pretrpani autobusi, prazne apoteke, priča Lela Vujošević.

Ona ističe da se povremeni incidenti nasilnog ili kriminalnog ponašanja ne smeju posmatrati kao osobina cele grupe.

– Oni su najčešće posledica trauma, loših uslova, nesigurnog statusa i izolovanosti, a ne „kulture nasilja“. U svakoj velikoj grupi postoji mali broj pojedinaca koji narušavaju pravila, ali upravo zato je ključ u jasnoj državnoj politici, a ne u stigmatizaciji. Najlakše je okrenuti glavu od čoveka, upravo je taj trenutak onaj u kojem se pokazuje ko smo, ocenjuje Lela Vujošević.

Ona zaključuje da bezbednost i humanost nisu suprotnosti i da dobro organizovana zajednica može da štiti svoje građane, a istovremeno da ostane dostojanstvena, humana i otvorena.

Piše: Gordana Mirović