Od početka marta saradnja opozicionih stranaka i udruženja, kao i samostalnih odbornika u gradskoj Skupštini prešla je na viši nivo formiranjem Saveta opozicionih organizacija grada Kragujevca. Do sada je bio na snazi dogovor o zajedničkom delovanju, saradnji u pripremi nastupa na sednicama, pokretanje novih tema i stavljanje na dnevni red, a sada se sve to formalizuje i otvara prema građanima i javnosti.
Cilj je da ta saradnja opozicije bude vidljivija građanima i da i oni pojedinačno mogu da se obrate za razgovor, kao i organizacije i udruženja koje nisu zastupljene u parlamentu. Pitanje koje je kao jedna od prvih reakcija javnosti odmah postavljeno je da li ovaj novi vid saradnje znači prelazak na koaliciju, s obzirom da novi lokalni izbori slede za dve godine, a možda i pre.
Ne, za sada
Od opozicionih stranaka stiže odgovor da Savet nije koalicija, ali se ne isključuje mogućnost da možda bude buduća koalicija. Dalibor Jekić, predsednik Izvršnog odbora Stranke slobode i pravde i poslanik i odbornik, kaže da u ovim stvarima mora da bude precizan i oprezan, jer će opozicija nastupati na sledećim lokalnim izborima tako da bude što bolje za postizanje optimalnih rezultata.
– Za postizanje cilja, a cilj je smena ove vlasti i da rezultat bude na kraju preko 50 odsto za opozicione organizacije, tome treba da prethode ozbiljna istraživanja i da pokažu ko sa kim bi bilo najbolje da ide, ne isključujući da to bude i jedna lista opozicije, napominje Jekić.
To je načelni dogovor opozicionih stranaka, a za sada je saradnja na ovom nivou. Sve to treba da se odvija bez sujeta i ličnih ambicija, kao i interesa pojedinačnih organizacija jer nije vreme za to već da se grad tako pročisti.
– Vidimo bezidejnost gradske vlasti, katastrofalnu infrastrukturu, ova vlast je unazadila grad. Otuđena je od građana, iako nekim obilascima pokušava da ispravi to što dugo nisu radili. Ako ideš samo kod odabranih poručuješ da imaš strah, a ne ideš kod građana na barikadi. Nemaju plan, a izbori se približavaju. Mi ćemo da radimo tako kako istraživanja javnog mnjenja budu pokazala, kaže Jekić.
Po Nikoli Nešiću, odborniku „Nove snage” Kragujevca, novoosnovani Savet nije koalicija, daleko je od nje, ali opozicija ima dogovor da će napraviti koaliciju ili više njih, kako građanima bude najviše odgovaralo. I on pominje merenja raspoloženja građana i misli da Savet opozicionih organizacija to može da finansira jer je za stranke pojedinačno to jako skupo.
– Potrebno je da imamo jednu realnu sliku, da se ne dese neka odbijanja kao ranije. Mi smo, na primer, na lokalnim izborima 2020. godine išli zajedno sa udruženjem Slađana Rakića i dobili ukupno četiri posto glasova, a na prevremenim izborima 2023. godine išli smo odvojeno, uz neke druge pridružene stranke ili udruženja, i dobili u zbiru 19 posto. Treba o tome voditi računa, jer neki spojevi odbijaju deo glasača, navodi Nešić.
Stranke i udruženja opozicije nisu do sada nikada išli zajedno na izbore. Velika je šansa, po Nešiću, da će iz Saveta da se naprave jedna, dve ili tri kolone. Videće se ko će sve biti činioci izbornog procesa, a opozicione snage biće u odnosima poštovanja, da se ne kose po određenim temama, već ako treba razmene mišljenja o ideologiji i načinu vođenju grada. Inače, kako smatra, uopšte nije sporno da sve stranke i udruženja izađu zajedno na izbore ako građani kažu da žele da vide sve zajedno samo da se sruši ova vlast.
– Ako građani kažu ne, već da bi želeli da vide jasno ko je opredeljen proevropski, a ko ka kralju, onda treba da se ide u dve kolone, ili u tri ako narod hoće, razmišljaju opozicionari.
Da bi se došlo do ovako bliske saradnje opozicije trebalo je da prođe više od dve godine od kako oni deluju zajednički kroz dogovaranje i podržavanje u pripremama nastupa na sednicama Skupštine grada. Ta saradnja, po Daliboru Jekiću, nije bila dovoljno vidljiva za građane. Hteli su da formalizuju te odnose i da podignu vidljivost saradnje opozicije i da kažu građanima da su razlike stavili po strani, a isključivi interes im postao razvoj grada, pored zaštite interesa građana i demokratskih principa, kao i borba za što bolje izborne uslove koji nas očekuju.
Odnos sa studentima
Opozicionim strankama u Savetu važno je da rade i bave se analizom stanja i studentskim pokretom koji je u usponu, da vide u kakvim su odnosima sa njima i razmene mišljenja. Smatra se da će oni biti važan činilac na sledećim izborima. Treba videti kako se boriti za smenu vlasti, kako se odnositi prema zborovima, programu stranaka.
– Moje je mišljenje da mi ne treba više da pričamo šta ne valja u ovom gradu, već da pružimo ozbiljnu nadu građanima. Mi to ne možemo ako oni ne vide da ćemo mi moći sutra da funkcionišemo zajedno. Važno je da već sada možemo da funkcionišemo da sutra kada dođe do pada vlasti znamo kako se preuzima odgovornost, kaže Dalibor Jekić.
Kao što su do sada imali dogovor ko prvi nastupa po kojoj temi dnevnog reda, tako su kroz ovaj savez ti dogovori formalizovani. Ima mišljenja da opozicija sada vežba za sutra, zavisno kakve budu liste, jer će deo njih sutra biti činioci nove vlasti, kako građani budu glasali, pa onda da otklone neke nedostatke, da budu otvoreni i kažu šta ih muči.
Po Nikoli Nešiću, oko poljoprivrednika su doneli odluku da ne idu na blokade, već da se svako oglasi saopštenjem, jer su znali da mlekari protestanti ne bi to voleli. Gradska opozicija neće da radi protiv volje drugih, već su na Savetu doneli drugačiju odluku.
A sastanci Saveta biće obavezni pred zasedanje Skupštine grada, a van toga jednom mesečno. Važno je reći da neće svi odbornici opozicije dolaziti na sastanke, jer onda ne može biti efikasnog rada. Dolaziće i samostalni odbornici Skupštine koji su svi pristupili Savetu, a dolazak je dozvoljen i parlamentarnim strankama i udruženjima koja zatraže sastanak. Time se ova organizacija otvara prema građanima. Članstvu Saveta nije pristupila samo parlamentarna organizacija „Za Kragujevac- Znamo se, dr Miroslav Stojanović Džiga” koja ima svoju odborničku grupu. Razlozi ovakve odluke nisu poznati, a ta organizacija je učestvovala u dosadašnjim zajedničkim nastupima opozicije.
Po rečima Dalibora Jekića, u Savetu svaka organizacija daje jednog člana, i svaki samostalni odbornik je član tog tela. Odluke se donose konsenzusom u vezi sa sednicama Skupštine grada. Cilj je usaglašavanje stavova kao i davanje rešenja ključnih za razvoj grada.
Ako je za prethodne dve godine bilo nepoverenja među strankama opozicije, sada je to nepovratno nestalo, smatra on.
– Vlast je pokušavala da to jedinstvo naruši, ali nije uspela. Ova saradnja treba da se odvija bez sujeta i ličnih ambicija jer nije vreme za to, već da se Kragujevac spasi propasti, zaključuje Jekić.
Ovo podizanje saradnje na „viši nivo” čini se da ne bi bilo moguće da dosadašnja saradnja i zajedničko delovanje gradske opozicije nije imalo zapaženje nestupe. Oni su zajedno tražili sazivanja Skupštine po hitnom postupku, podnosili zahteve za formiranje Anketnih odbora, branili teme „296” miliona i „Tržnica”, dogovarali se ko će iz opozicije da bude član tih odbora. LJudi su delegirani iz svih opozicionih organizacija.
Treba pomenuti zajedničku odluku da se blokira rad gradskog Parlamenta zbog nepoštovanja zahteva da se diskutuje o određenim temama.
ČLANSTVO SAVETA
Jedanaest odborničkih grupa
U Odluci o osnivanju Saveta parlamentarne opozicije grada Kragujevca, usvojenoj 3. marta, navedeno je da se ovim činom potvrđuje spremnost da, bez obzira na razlike među nama, zajednički branimo demokratske principe, interes i prava građana koji su nam ukazali poverenje na prethodnim izborima.
Od 17 odborničkih grupa u Skupštini grada u sastav Saveta ušlo je 11 grupa koje opoziciono deluju i sedam samostalnih odbornika. Od odborničkih grupa tu su: Pokret „Volim selo svoje”, „Etno park”, „Stranka slobode i pravde”, „Nova snaga KG-Zajedno – Šumadijska regija”, „Zajedno za Šumadiju – POKS”, „Srbija centar SRCE”, „Demokratska stranka – Šumadijski blok 21”, Kragujevačka inicijativa” i „Lepenica – naš kraj”.
Članovi novog Saveta su i svih sedam samostalnih odbornika u Skupštini i to: Kosara Stevanović, dr Predrag Delić, Marko Momirov, Jelena Borisavljević, Aleksandra Marković, Snežana Borisavljević i Nebojša Jovanović.
Piše: Miloš Pantić
