RAŠČIŠĆAVANJE ZONE OKO ZELENE PIJACE: Crveni kiosci nepoželjni

Vlasnicima crvenih kioska u Ulici Crvenog barjaka, na platou pored zgrade stare „Tržnice”, naloženo je da ih uklone do kraja maja sa ovog prostora Zelene pijace, uprkos činjenici da tu stoje skoro pola veka. Gradska vlast je odlučila da taj prostor raščisti,  a za vlasnike kioska ili zakupce je ovo veliki udarac, jer godinama na tom prostoru prodaju najrazličitiju robu – papirnu galanteriju, sobne papuče, prehrambene proizvode, povrće, pljeskavice, sladoled, kafu…

Bilo je istih najava više puta do sada, ali se odustajalo zbog socijalnog mira, kako sami vlasnici ističu. Ovog puta, po svemu sudeći, to će biti konačna odluka gradske vlasti. Ne polažu mnogo nade da će se predomisliti, jer su i kiosci oko bivše zgrade suda već uklonjeni, iako su se i njihovi vlasnici protivili tome.

Nakon rešenja komunalnog inspektora od 16. aprila, koje je samo prolongirano do kraja maja, ništa se bitnije nije dešavalo. Ako rešenje ostane na snazi, a svi su izgledi da hoće, jedan broj vlasnika kioska moraće da kaže zbogom svom biznisu. Predočeno im je da će nakon tog roka radnici JKP „Šumadija” odneti kioske sa sve robom za koju ne odgovaraju, te da im je bolje da to urade sami.

Većina sagovornika priznaje da kiosci i ulična prodaja oko njih ne ostavljaju dobar utisak, ali da oni nemaju alternativu.

Jednostavno, godinama su na tom mestu, pojedinci i decenijama i sve im teško pada, jer ne samo što im izmiče siguran izvor prihoda, nego se ukidaju i radna mesta njihovih zaposlenih. Tim potezom gradske vlasti je ugrožena egzistencija čitavih porodica koje su od tog „biznisa” živele,  s obzirom da se radi o porodičnim preduzetništvu. Za većinu je to  jedino prodajno mesto u gradu.

Neki od njih su verovali će se sačekati sa tom odlukom gradske vlasti dok se ne završi rekonstrukcija zgrade Tržnice i da će im se ponuditi u zakup novi lokali  putem licitacije. Ono što im se sada nudi nije ni izbliza prometno, u startu su nezadovoljni ponudom i imaju otpor.

Neuspelo obraćanje Dašiću

– Tri puta smo išli na razgovor kod gradonačelnika Nikole Dašića i odgovor koji smo tražili nismo dobili. Nove lokacije nam ne nude, ipak smo mi preduzetnici, imamo fiskalne kase, plaćamo porez, tako da će sedam firmi da se ugasi kada nas budu pomerili, kaže Biljana Živanović, vlasnica Trgovinske radnje „Vladan Milićević” iz Kragujevca, dodajući da još uvek nisu počeli da traže novu lokaciju za svoj kiosk.

Olivera Stanojević, koja prodaje papuče slaže se s pričom koleginice, s tim što oni ne planiraju da zatvore firmu zbog novonastale situacije.

– Sad će osma godina kako držimo na istom mestu crveni kiosk koji su planirali da uklone. Imamo svoju proizvodnju i registrovano preduzeće „Proizvodnja obuće”.  Nećemo da se pomerimo jer te nove lokacije koje su nam ponudili nisu odgovarajuće za našu delatnost. Dali su nam da licitiramo postojeće slobodne kioske koji su već postavljeni po gradu, takozvane „Moj kiosk”. Mi ovu robu u kiosku ne možemo da prodajemo, jer nisu baš namenjeni za to, a ništa drugo od lokacija ne nude. Jedino da sami nešto potražimo, kaže Olivera Stanojević.

– Mi ne bežimo od toga da im platimo zakup kad se sredi tržnica, al’ nek je srede već jednom, kaže Stanojevićka.

– Ostala sam bez posla u fabrici „Filip Kljajić”, jedva sam našla ovaj drugi gde radim već skoro 13 godina. I sada opet ću, po svemu sudeći, ostati na ulici. Ali to nije isto. Sada sam već u godinama i teško da mogu naći neki drugi posao, ukoliko vlasnici ovog kioska odluče da zatvore radnju, kaže naša sagovornica, koja je insistirala na anonimnosti.

Počinje kažnjavanje

Želeli smo da čujemo i drugu stranu, s obzirom da je Dejan Ružić, zamenik gradonačelnika, izjavio za medije da su napravili kompromis time što su pristali da izmene rešenje, jer nije bilo realno da se vlasnici kioska isele za deset dana, zbog čega im je rok pomeren do kraja maja.

Iako smo tražili razgovor na ovu temu, dobili smo u pisanoj formi „prazne” odgovore na pitanja. A pitali smo: šta se vlasnicima lokala nudi u zamenu, odnosno koje lokacije? Do kada vlasnici moraju da uklone kioske sa javne površine? Na koji način će biti uklonjeni, ukoliko to ne učine sami? Hoće li im ponuditi zakup lokala u zgradi stare Tržnice, koja se renovira? Kakvi su planovi za prostor oko Zelene pijace?

Na ovo poslednje pitanje o planovima nismo dobili bukvalno ni slovo, a ostali odgovori su napisani selektivno krajnje birokratskim jezikom, potkrepljeno paragrafima koje običnom čitaocu ne znače ama baš ništa, kao ni onima o čijoj se sudbini odlučuje.

„Obaveštavamo vas da postoje još 62 lokacije od 119 po pomenutom Programu na koje se mogu postaviti montažni objekti nakon sprovedene licitacije”, bio je odgovor jedne službe resorne Gradske uprave, koji niko nije potpisao.

Na drugo i treće pitanje u vezi raščišćavanja prostora i trajnog uklanjanja kioska kod Zelene pijace odgovorila je Gradska uprava za inspekcijske poslove i komunalnu miliciju, a potpisuje ga vd načelnika Boban Petrović.

„Krajnji rok za izvršenje naloženih mera zavisi od datuma dostavljanja rešenja i on je prošao. U toku kontrolnog inspekcijskog nadzora, koji je izvršen dana 13. maja, utvrđeno je da kiosci nisu uklonjeni sa predmetne lokacije, budući da ni jedan nadzirani subjekt nije postupio po nalogu iz rešenja Komunalnog inspektora. Dalji tok postupka podrazumeva izvršenje obaveze upravnim putem, preko JKP Šumadija Kragujevac.

Predviđene su i novčane kazne u fiksnom iznosu od 50.000 dinara za pravno lice, 20.000 dinara za odgovorno lice, 30.000 dinara za preduzetnika, odnosno u fiksnom iznosu od 10.000 dinara za fizičko lice.

„Na kraju ističemo da će nadležni inspektor u predstojećem periodu preduzeti dalje mere i radnje u cilju kažnjavanja učinilaca prekršaja i sprovođenja upravnog izvršenja koje će biti konačno 30. maja”, kaže na kraju odgovora Boban Petrović vd načelnika Gradske uprave za inspekcijske poslove.

O CRVENIM KIOSCIMA
Propala fabrika koja ih je proizvodila

Preostalim crvenim kioscima u gradu, koji su sedamdesetih godina prošlog veka bili simbol industrijskog dizajna u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, polako je iscurelo vreme. Dizajnirao ih je daleke 1966. godine Saša Mehtig, sa kojim je naredne godine pobedio na konkursu „Beogradski kiosk”. Od tada kreće masovnija proizvodnja u slovenačkoj fabrici „Imgrad”, koja je proizvela ukupno 7.500 ovih kioska u različitim varijacijama i bojama, ali su crveni bili najzastupljeniji. Međutim i njihov proizvođač je bankrotirao 1999. godine.  Sedamdesetih godina prošlog veka kiosk K67 poznatiji kao crveni kiosk u obliku kocke sa zaobljenim ivicama uvršćen je u kolekciju dizajna Muzeja moderne umetnosti u Nujorku.

Takozvani crveni kiosk osim u zemljama Istočne Evrope, mogao se videti i na ulicama gradova u Zapadnoj Nemačkoj, Švajcarskoj, Švedskoj, Sjedinjenim Američkim Državama, Japanu, Jordanu, Iraku, Australiji, Novom Zelandu, Keniji…