Iz štampe je upravo izašla monografija „Smak” o radu jedne od najpopularnijih rok grupa bivše, velike Jugoslavije. Knjigu je priredila Ksenija Đerković, novinarka i arhivistkinja u Istorijskom arhivu Šumadije u Kragujevcu, ćerka bubnjara „Smaka” Slobodana Stojanovića Kepe. Monografija obuhvata karijeru grupe od 1971. do 2023. godine, od osnivanja benda do postavljanja spomenika „smakovcima” na trgu kod Doma omladine.
Knjiga na skoro 600 stranica sadrži fotografije iz svih perioda rada grupe, istorijat, novinske članke iz čitave ondašnje Jugoslavije, postere, plakate i ulaznice za koncerte, diskografiju, tekstove pesama, pisma obožavalaca, anegdote o bendu, zanimljivosti koje bi svaki pravi „smakovac” morao da zna (poput „Da li ste čuli za Bisku?”, čoveka koji je inspirisao brojne Biska instrumentale…), novu eru rada benda i, naravno, biografije svih članova benda…
Sveobuhvatna, informativna, edukativna
Takođe, ima QR kod preko koga ljubitelji „Smaka” uz pomoć aplikacije, osim što čitaju knjigu, mogu i da slušaju najpoznatije pesme omiljene grupe.
– Monografija je nastala sa ciljem da se stavi akcenat na značaj muzike koju je dala jedna od najpopularnijih rok grupa na nekadašnjoj jugoslovenskoj, balkanskoj i srpskoj rok sceni. S obzirom da su 2022. godine obeležili pola veka postojanja i da je ovoj monografiji prethodila retrospektivna izložba arhivske građe grupe „Smak” pod nazivom „Smak50”, bilo je logično da se uradi monografija. Kao urednik – priređivač želela sam da prikažem kakav je bio put grupe „Smak”, kaže Ksenija Đerković.
Njena ideja vodilja bila je da se „Smak” sačuva od zaborava i promoviše autentična rok kultura sa prostora Kragujevca, koja je bila dominantan način života generacija sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina 20. veka. Ali, kako ističe, ne samo Kragujevca, već i nekadašnje Jugoslavije.
– Većina materijala je moja porodična arhiva, s obzirom da je moj otac jedan od osnivača i bubnjar grupe „Smak” – Slobodan Stojanović Kepa. Za mene je ovo vrlo emotivno i sve sam radila iz srca i duše, onako kako sam osećala. Mnogo puta, dok sam sve to pakovala i pregledala, milion suza sam isplakala jer sam ja dete „Smaka” i oni su moja porodica. Ja sam živela „Smak”, iskrena je Ksenija Đerković.
U monografiji se nalaze i autorski tekstovi rok kritičara Branimira Baneta Loknera (recenzenta knjige) i Petra Janjatovića („Smaknuta sećanja”), svetski poznatog rok fotografa Branislava Brajana Rašića („Sećanja”), kao i Ksenije Đerković („Živeti Smak”).
Po rečima recenzenta Branimira Baneta Loknera, prihvatiti na sebe obavezu rada na monografiji jednog od najstarijih i najdugovečnijih domaćih sastava je jako težak zadatak, posebno ako je reč o grupi čije je delovanje od samih početaka izazivalo različite reakcije publike, javnosti, medija.
– Takođe, možemo da sagledamo i primetimo kako su i u sadašnjem vremenu određene kontroverze i sukobi mišljenja različitih grupacija još uvek aktuelni. Ksenija Đerković je na sebe preuzela „brigu” da monografija bude sveobuhvatna, informativna, edukativna. Sigurno da je i njeno zanimanje kao novinara doprinelo da se brojne kockice na adekvatan način slože, a emotivni dodatak u ovom slučaju nije kompletnoj slici dodao ni jedan „patetični” detalj, već je samo pomogao da tzv. insajderska dešavanja budu poznatija i pristupačnija, naveo je Lokner u svojoj recenziji.
Grupa sa najbrojnijom publikom
Pisati i analizirati ili, jednostavno, pričati o karijeri grupe „Smak”, po Loknerovom mišljenju, nije nimalo lak zadatak za ozbiljnijeg i objektivnog analitičara, ako se zna da je od svojih početaka delovanje sastava, koji je radio i nastajao na relaciji tri grada – Kraljeva, Čačka i Kragujevca, bilo obavijeno određenom famom, praćeno fanatičnom podrškom pristalica muzike grupe koju su na bini izvodili Točak i njegovi kompanjoni, podržavano od brojnih analitičara /kritičara/ medijskih „aktivista”, ali rad benda su i osporavali mnogi drugi „ozbiljniji” poznavaoci, nazovimo to tadašnjih muzičkih kretanja.
– Pre realizacije prvih singlova, isto tako i prvog LP-a, „Smak” je važio za sastav koji je imao najbrojniju podršku publike iz raznih gradova Srbije, koji su masovno posećivali sva mesta gde je grupa nastupala. Takođe, taj prvi zvaničniji period karijere „Smaka” je i vreme kada su Točak, Kepa, Zoran, Boris i Laza uz („Bijelo Dugme”) bili najpopularniji bend u nekadašnjoj Jugoslaviji, podseća Lokner u svom tekstu u mongrafiji.
Unutar grupe su se različite stvari odigravale, navodi on, članstvo se menjalo, ali do dana današnjeg za sve muzičare koji su prošli kroz ovaj orkestar se sa pravom može reći da su bili veliki umetnici i majstori instrumenata koje su svirali. To je isto važilo i važi za njihove vokalne kvalitete.
– „Smak” se nikada nije odricao uloge ljudi koji su im pomagali tokom karijere, brojnih prijatelja, saradnika, tekstopisaca, publike i fanova. Bili su na isti način prirodni na početku, kao i u ovoj poslednjoj fazi karijere, nadam se ne definitivno poslednjoj, zaključio je Lokner, po kome monografija o grupi „Smak” Ksenije Đerković predstavlja važan i neizostavan dokument vremena kao i karijere grupe, koja je obeležila jedan period i „poremetila” kulturološki izgled mape brojnih sredina Srbije i nekadašnje Jugoslavije.
Rok grupa „Smak” osnovana je 4. decembra 1971. godine u Kragujevcu. Osnovao ju je gitarista Radomir Mihajlović Točak sa bubnjarem Slobodanom Stojanovićem Kepom i basistom Zoranom Milanovićem. Aktivni period njihovog rada bio je od 1971. do 1981. godine, dok je 1986. samo snimljen album bez svirki i održavanja koncerata. Povremena okupljanja imali su 1991. i 1992. godine kako bi svirali koncerte jedino u Kragujevcu za Dan studenata. Godine 1992. odsvirana su i tri koncerta u „Sava centru”, na osnovu kojih je snimljen album „OdLiveno”.
Period od 1995. do 2000. za „Smak” je bio aktivan, ali u novoj postavci. Nakon 20 godina, okupili su se za koncert u Areni koji je, u originalnoj postavci, održan 2012. godine. Takođe, 2013. nastupili su na „Arsenal festu” u Kragujevcu. Poslednji koncert, koji je održan sa pevačem Borisom Aranđelovićem bio je 2015. godine na Ušću u Beogradu.
IZDAVAČ UDRUŽENJE „SMAKOVCI”
Pomogli Čačak i Kraljevo
Izdavač monografije je Udruženje „Smakovci” Kragujevac, čija je predsedica priređivačica knjige Ksenija Đerković. Grafičko-tehnički urednik monografije je Aleksandar Jekić, a konsultant na izradi knjige je Milomir Mićo Erac. Recenzent monografije je rok kritičar Branimir Bane Lokner. Izdavanje monografije „Smak” pomogli su SOKOJ, gradovi Čačak i Kraljevo i kraljevački Narodni muzej.
PRVO PREDSTAVLJANJE
U „Kamenoj Sali” Radio Beograda
Prva pomocija monografije „Smak” održana je 26. novembra u „Kamenoj Sali” Radio Beograda. Na promociji su govorili recenzent knjige Branimir Bane Lokner, fotograf Brajan Rašić, bubnjar Slobodan Stojanović Kepa i priređivačica knjige Ksenija Đerković. Posle beogradske, planirane su promocije u Čačku, Kraljevu, Kragujevcu (na proleće), ali i drugim gradovima u Srbiji ili na području nekadašnje Jugoslavije.
Piše: Zoran Mišić
