Nakon tragedije u Novom Sadu i rušenja nadstrešnice na autobuskoj stanici koja je usmrtila petnaestoro ljudi, mnogi građani počeli su da u velikom luku zaobilaze novosagrađene objekte u gradu, izbegavajući da prolaze ispod terasa i nadstrešnica koje se nadvijaju nad trotoarima. Neki od njih, koji idu, na primer, Daničićevom ulicom, kažu da nemaju poverenja u na brzinu sagrađene stambene zgrade i od nedavno prelaze na drugu stranu ulice, krećući se trotoarom pored porodičnih kuća.
Ono što bi trebalo da bude praksa, da građevinska inspekcija redovno obilazi nebezbedna mesta i postavlja znake upozorenja, to nije slučaj. Mada su od nedavno na mnogim objektima u većim gradovima osvanule trake upozorenja, to se dogodilo isključivo po prijavama, a nakon što je to učinjeno u Beogradu, svedoci smo opasavanja nebezbednih objekata i u Kragujevcu.
Trake su stavljene na stubove objekta „Sokolana” u Staroj koloniji, koji odavno slovi za nebezbedan za upotrebu, ali se uprkos tome i dalje koristi. Na drugom kraju grada, pešački most u Pivari zatvoren je za korišćenje, dok sve češće stižu upozorenja građana o lošem stanju nadvožnjaka u Ulici Jovana Ristića, ali on još „nije došao na red” za zatvaranje.
Takođe, zbog nebezbednih uslova počelo je i preseljenje Rehabilitacionog centra (RH centra) u „Zastavinu” medicinu rada, a prema nezvaničnim informacijama iseljena je i psihijatrijska dnevna bolnica, koja inače nije radila još od epidemije korone.
„Sokolana” u lošem stanju
Praksa je da građevinska inspekcija izlazi na teren jedino po prijavi saveta mesnih zajednica ili na predlog građana za oštećenja koja eventualno mogu da predstavljaju opasnost po njihovu bezbednost. Konkretno, to je bio slučaj u Staroj radničkoj koloniji, gde je postavljena traka oko „Sokolane”, kao upozorenje da je objekat nebezbedan. I spolja je vidljivo koliko je stanje loše, a posledica je prokišnjavanja krovne konstrukcije. Naime, na spratu se nalazi velika natkrivena terasa, koja je zbog prokišnjavanja propala, pa je po prijavi Saveta mesne zajednice Građevinska inspekcija izašla na teren i zabranila za korišćenje prostor ispod terase i ogradila ga trakom koja upozorava na opasnost. Mnogi, međutim, ovaj znak upozorenja ne shvataju ozbiljno, pa je traka pokidana i dan-dva kasnije ponovo postavljena.
Ovaj objekat sagrađen je pre bezmalo jednog veka, a poslednja rekonstrukcija bila je pre 18 godina, kada je zamenjena krovna konstrukcija i drveni stubovi koji podupiru nadstrešnicu na spratu. I tada je to bilo nedovoljno, jer je trebalo da se popravi stanje kompletnog objekta, ali nije bilo para.
U Zavodu za zaštitu spomenika kulture urađen je projekat za sanaciju, konzervaciju i rekonstrukciju elektro i hidro instalacija, sa projektom drenaže. Samo za ove osnovne radove trebalo bi da se obezbedi najmanje 130 miliona dinara, ali to je gotovo nemoguća misija. Prioritetno je da se uradi drenaža zbog problema sa prostorijama u podrumu koje su stalno pune vode, ali i sve drugo što je projektom predviđeno.
– Zgrada je generalno u lošem stanju, terasa iznad trema je katastrofalna, krov prokišnjava jer je pokrivka – tegula, postavljena pre 18 godina, potpuno propala. Zbog toga su istrulili pojedini elementi krovne konstrukcije, terasa na tremu, stradali su stubovi trema i ivični stubovi objekta. Mnogo je novca potrebno da se sve dovede u pristojno stanje i to grad teško može da isfinansira, kaže Snežana Stanković, arhitekta u Zavodu koja je radila pomenuti projekat.
Ovom prilikom treba podsetiti da je odlukom Vlade Srbije kompleks „Sokolana” 2013. godine proglašen za kulturno-istorijsku celinu, spomenik kulture. Gradnja ovog objekta trajala je od 1926. do 1928. godine, a osim nje, spomenikom kulture proglašeni su i objekti u njenoj neposrednoj blizini – dom upravnika Kolonije, kuća školskog nastojnika koja je jedino renovirana i služi za primer, Vatrogasni dom, stambena baraka, paviljon za promenadnu muziku i kiosk. Svi objekti su u jako lošem stanju i njihova rekonstrukcija zahteva velika finansijska ulaganja.
Zgrada „Sokolane” bila je centar društvenih zbivanja u vreme kada je napravljena. Ima podrum, prizemlje i sprat i to je drveni objekat napravljen na betonskom temelju, koji je odavno načeo zub vremena. Sprat je zbog nebezbednosti pre nekoliko godina zatvoren za upotrebu, dok je u prizemlju sportska sala, sa pomoćnim i poslovnim prostorijama i još uvek se koristi.
Snežana Stanković napominje da je u prizemlju napravljen i mokri čvor bez uslova Zavoda i moraće da se sruši, a razmišlja se da se napravi u spoljnom delu objekta. Međutim, sve što je potrebno da se uradi je „na dugom štapu”, pa preostaje jedino da se građani pridržavaju upozorenja i zaobilaze „Sokolanu”.
Ništa manje nije nebezbedan ni objekat gde je radno mesto naše sagovornice – Zavod za zaštitu spomenika kulture u Velikom parku. Posle zemljotresa u Kraljevu 2010. godine stara zgrada je prilično ulegla, pa su njeni „stanari” preseljeni u Branka Radičevića 9, gde su proveli četiri godine. Zgrada je delimično sanirana, popunjene su rupe i zaposleni su se vratili.
Sada je situacija još gora, evidentne su velike pukotine na zidovima u hodniku i kancelarijama. U statičkim izveštajima, koji se svake godine rade od 2021, stoji da je zgrada ugrožena i da je preseljenje neophodno. Sanacija objekta je moguća po proceni statičara, ali je jako skupa i, više se isplati da se napravi nova zgrada. Najnovije obećanje iz Skupštine grada je da će se uskoro preseliti.
Zatvoren pešački most, nadvožnjak propada
Osim što je „Sokolana” opasana crvenom trakom, isto je učinjeno i sa pešačkim mostom preko pruge u Pivari.
On je potpuno zatvoren za korišćenje, jer predstavlja opasnost za kretanje, pošto je drveno stepenište propalo, a osim trake, na prilazu je postavljena i žica, kako bi se onemogućio prilaz stepeništu.
Na stotinak metara od pešačkog mosta je i nadvožnjak u Ulici Jovana Ristića, ali za njega ne važi zabrana upotrebe, iako je iz opozicije, konkretno iz Stranke slobode i pravde (SSP) stiglo upozorenje o lošem stanju.
– Majke sa kolicima za bebe i osobe sa invaliditetom ne mogu da koriste nadvožnjak zbog strmih stepenica, prinuđeni su da koriste pešačku stazu ispod nadvožnjaka i u jednom delu pređu preko neobezbeđenog pružnog prelaza. Nadvožnjak u Ulici Jovana Ristića i pešačka komunikacija ispod koju koristi većina građana koji žive u ovom delu grada preko Lepenice, uskoro će biti još nebezbednija zbog rekonstrukcije pruge kojom će se verovatno vozovi kretati većom brzinom nego do sad. Zabrinjavajuće je i samo stanje nadvožnjaka jer se na mnogim mestima vidi armatura i nedostaju delovi betona, pozivamo nadležne da što pre procene bezbednost nadvožnjaka i izvrše intervenciju na njemu, objasnio je Dalibor Jekić iz SSP-a.
On je na sednici Skupštine postavio pitanje šta se čeka da se reši ovaj gorući problem, da li treba da se dogodi neka tragedija da bi vlast reagovala, ali odgovor je bilo ćutanje, a umesto odgovora čulo se dobacivanje – „Ne prizivaj”.
Ova stranka skrenula je pažnju i Policijskoj upravi da pojača patrole u ovom delu grada jer se građani žale da nisu bezbedni u večernjim satima.
RH centar u „Zastavinoj” ambulanti
Služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju (RH centar) Univerzitetskog kliničkog centra je priča za sebe. Do pre desetak dana pacijenti su dolazili u zgradu sagrađenu 1960. godine, a onda je počelo preseljenje u Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika „Zastava”. Razlog je taj što je objekat postao nebezbedan za zaposlene i pacijente, a kako je obećano preseljenje će biti završeno u narednih desetak dana.
Međutim, razgovor o tome u kakvom je stanju zgrada RH centar, šta će se na njoj raditi i kada će se služba vratiti u krug Kliničkog centra, direktor Slobodan Milisavljević je odložio za period nakon preseljenja, dok lekari i fizijatri koji su godinama nezadovoljni zbog uslova rada, ne smeju javno da progovore.
Najnovija informacija o zatvaranju celog objekta i preseljenje u „Zastavinu” medicinu rada, zbog lošeg stanja objekta, izazvalo je mnogo negodovanja ljudi koji svakodnevno dolaze na fizikalnu terapiju. Problem je u tome što je nova lokacija nepristupačna, gradski prevoz nema liniju koja prolazi pored Medicine rada, nego samo do nadvožnjaka kod „Zvezde”, što za stare i bolesne predstavlja veliki problem. Mnogi su prinuđeni da prestanu sa terapijom jer ne mogu svakodnevno da priušte taksi prevoz, a pešice od stanice ne mogu da dođu do „Zastavine” ambulante.
– Nikakada se ranije nije desilo preseljenje van kruga Kliničkog centra. Mnogo je otvorenih pitanja o kojima niko ne govori. Ne zna se kada će i da li će uopšte biti rađena rekonstrukcija Kliničkog centra, da li će se RH centar i kada vratiti u krug KC, da li će dobiti novu zgradu. Očigledno je konstantno sklanjanje Kliničkog centra iz državnih planova i ne razumemo kako je moguće da predsednik države svakodnevno priča o EKSP-u, a ne priča gde će ljudi da se leče u Kragujevcu, kaže Dalibor Jekić.
Služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u ovom objektu nije bila samo u periodu kovid pandemije, kada je privremeno izmeštena, a u njemu su lečeni pacijenti oboleli od korona virusa.
Kao posledica načina gradnje 60-tih godina, a i starosti samog objekta, poslednjih godina došlo je do sleganja temelja, napukli su zidovi, krov propušta vodu koja natapa tavan, zbog čega otpadaju delovi plafona. Ugrožene su i električne i vodovodne instalacije.
Delimična sanacija krova izvršena je 2018. godine, međutim to nije trajno rešilo problem. Objekat se i dalje sleže i trpi dalja oštećenja, pa su hospitalizovani pacijenti Službe za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju iz bolesničkih soba na prvom spratu, za koje je procenjeno da su nebezbedne, 2022. godine premešteni u prostorije Centra za dermatovenerologiju.
Pacijenti koji zahtevaju hospitaliaciju zbog pružanja fizikalne terapije i ubuduće će biti lečeni u Centru za deramtovenerologiju.
Na osnovu nalaza Komisije za proveru bezbednosti objekata u UKC Kragujevac od 7. novembra 2024. godine, koja je izvršila tehnički pregled objekta i tom prilikom ocenila da je objekat u celini nebezbedan za bolesnike i zaposlene, doneta je odluka da se Služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju UKC Kragujevac iseli.
U toku je adaptacija prostorija u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika i definitvno preseljenje Službe za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju očekuje se u narednom periodu, kažu za desetak dana.
U međuvremenu, pacijenti ambulantne preglede i propisane terapije dobijaju u objektu Službe za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u okviru UKC Kragujevac.
Šta će dalje biti – niko ne govori.
HAVARIJA U KLINIČKOM CENTRU
Pao deo plafona u direktorijumu KC-a
U direktorijumu Kliničkog centra tokom vikenda pao je deo plafona u jednoj od kancelarija, tik pored radnog stola. Srećna okolnost je da je bio neradni dan i nikoga nije bilo u tom prostoru, pa je izbegnuta nesreća.
Ovo je samo još jedan dokaz o stanju objekata u Kliničkom centru, koji nikako da dođe na red za rekonstrukciju.
Piše: Gordana Božić
