Šumadija je bila centar borbe i okupljanja srpskog naroda u novovekovnoj istoriji. Sa ove grude ponikle su hiljade znanih i neznanih ratnika koji su se borili za slobodu svog naroda. Ovo tle dalo je više nego sve druge oblasti krv svojih ratnika za Srbiju, od oba ustanka do kraja Velikog rata, od hajduka i ustanika do solunaca.
Ovo je stav kragujevačkog istoričara Alekse Ignjatovića, koji je životopise tridesetak šumadinaca „spakovao” u knjigu „Šumadijski sabor – biografije ustanika, ratnika i oficira”. Izdavač publikacije je SUBNOR Kragujevca, a ona je pred velikim brojem posetilaca prošle nedelje predstavljena u Istorijskom arhivu Šumadije.
U knjizi su životne priče o poznatim borcima i ratnicima iz 19. i s početka 20. veka, kao što su Vasa Čarapić, Tanasko Rajić, Jovan Dimitrijević Dobrača, Pavle Cukić, Janićije Đurić, Stevan Petrović Knićanin i drugi, a i o manje znanim ljudima koji nisu hteli da se pokore tuđinskoj vlasti, pa sveštenici i kaluđeri koji su pružali duhovnu podršku samom narodu, a i sami se uključivali u borbu za slobodu, kasnije su to bili profesionalni vojnici i oficiri visokih činova.
Poseban kvalitet Ignjatovićeve knjige je što on nije prenosio samo faktografiju iz biografija ljudi, već je priče oplemenio brojnim zanimljivim detaljima, anegdotama, nepoznatim činjenicama iz istorije Srbije. Pored toga, kako je istakao recezent publikacije istoričar Milan Jevtić, dati su i karakteri junaka priča uz zaključak „da je vrela buntovnička i hajdučka krv dugo opstajala i gonila ljude da čine izuzetno hrabra dela”.
Priče o takvim ličnostima počele su da nastaju tako što je Aleksa Ignjatović kao profesor istorije hteo da omogući svojim učenicima da dobiju veše saznanja o znamenitim ljudima svoga kraja, a onda su i sami đaci počeli da istražuju tako što su od svojih starijih počeli da prikupljaju podatke iz prošlosti, predmete i fotografije iz prošlih vremena. Uz dodatne provere činjenica i uz korišćenje arhivske građe nastajale su prve priče koje su na početku objavljivane u školskim novinama gde je Ignjatović radio.
Potom su publikovane na internet portalima „Ognjište” i „Barijere”, a zatim u „Kragujevačkim novinama”. Aleksa je dugogodišnji saradnik ovog štampanog lista i većina priča iz knjige ranije je objavljivana u ovim novinama.
Knjiga „Šumadijski sabor” u svakom slučaju je doprinos rasvetljavanju važnih događaja i uloge pojedivnaca u istoriji ovog kraja. NJena dokumentarnost, s jedne strane, i popularan i živopisno stil kojim je pisana, s druge, dragocen je doprinos čuvanju sećanja na našu prošlost, koja je bila teška, ali i slavna.
