Četiri reprezentativna sindikata u prosveti postigla su sredinom januara dogovor sa državom o ispunjenju zahteva, među kojima je i povećanje plate. Vlada je obećala, a zatim uredbom i potvrdila, da od marta poveća koeficijente za obračun plata prosvetara za pet odsto, u skladu sa Protokolom potpisanim još u oktobru 2023, uz dodatno povećanje u oktobru, takođe za pet odsto, kako bi se početna plata nastavnika izjednačila sa republičkim prosekom.
Unija prosvetnih radnika Srbije bila je jedan od potpisnika sporazuma sa Vladom, koji su odbile pojedine članice tog sindikata, među kojima je i kragujevački. Dva predstavnika Kragujevca u Glavnom odboru USPRS-a glasala su protiv sporazuma kao i odluke sindikalne centrale o zamrzavanju štrajka. Sporazum su odbili i sindikati u Čačku, Ivanjici, Kraljevu, Valjevu, delu Beograda, dok je podržan u Pirotu, Vranju, istočnoj Srbiji.
Bilo je i sindikalnih organizacija u kojima je odluka bila na „klackalici”, kaže za „Kragujevačke”, član Glavnog odbora i predsednik Gradskog odbora USPR Kragujevca Milan Jevtić.
Neispunjeni zahtevi
– Od ukupno 29 članova Glavnog odbora (GO) USPR Srbije 18 je glasalo za prihvatanje sporazuma sa Vladom, dok je devetoro bilo protiv, među kojima su dva člana iz Kragujevca. Uzdržanih je bilo dvoje. Dakle, većina u GO je bila za prihvatanje dogovora sa Vladom, i to nije sporno. Međutim, problem je taj što naše članstvo takve rezultate pregovora ne prihvata i želi da nastavi borbu. Mi, kao krovna organizacija, dužni smo da zaposlenima u obrazovanju omogućimo da borbu nastave i da ih zaštitimo, navodi Jevtić.
Sa kojim argumentima ste rekli „ne” sporazumu za koji premijer tvrdi da donosi „istorijsko povećanje” zarada u prosveti?
– Ima mnogo razloga za odbijanje. Od četiri zahteva koje su postavili reprezentativni sindikati prema Vladi, prvi, smena ministarke prosvete, nije ispunjen. On nije uopšte ni razmatran. Drugi zahtev je bio da se plata nastavnika pripravnika sa sedmim stepenom stručne spreme izjednači sa prosečnom zaradom u Srbiji. Veliko je pitanje da li će projektovani rast po pet odsto u martu i oktobru ove godine, biti dovoljan da se dostigne taj cilj. Treći zahtev sindikata se odnosi na Posebni kolektivni ugovor, za koji bi se moglo reći da će biti manje više ispoštovan. Ispunjenje četvrtog zahteva koji se tiče smanjenja administracije je tek nakon godinu dana, obećali su nešto neodređeno, to je na dugačkom štapu i pitanje je da li će biti sprovedeno. Mi smo smatrali da svi zahtevi treba da budu ispunjeni, jer na kraju krajeva Vlada je potpisala Protokol još u oktobru 2023, pa sada, izvolite, ispoštujte, ističe Jevtić.
Pre početka pregovora sindikata sa Vladom bila je sprovedena anketa među nastavnicima o tome da li su spremni da potpuno obustave rad 20. januara ukoliko ne dođe do sporazuma sa državom oko njihovih zahteva. U Kragujevcu je takav nastavak borbe dobio podršku većine članova Unije, kaže Jevtić.
Zašto su sindikati uopšte prihvatili da pregovaraju sa Vladom kojoj su na protestima poručivali „opet ste nas prevarili”?
– Sindikat ima svoju agendu i programska načela koja kažu da on pregovara sa svojim poslodavcem. Poslodavac koji nam daje plate je Vlada RS. Greška je bila što je u tim pregovorima u jednom trenutku učestvovao predsednik Republike. Zahtev za razgovore je bio upućen Vladi Srbije, a predsednik se uključio kao neka vrsta arbitra i to nam je jako zamereno, kazao je Jevtić.
Ministarka prosvete je najpre poručila sindikatima da nema više para za njih od onoga što je planirano budžetom za 2025. godinu. Iz Vlade su arogantno odbili, pa onda „preko noći” prihvatili pregovore sa sindikatima, očigledno pod teretom visokih tenzija u školama – skraćeni časovi, obustave rada, a zatim i podrška studentima i njihovim zahtevima.
-Mi smo imali čisto sindikalne, materijalne zahteve, a Vlada je očigledno imala političke motive za pregovore. Onog trenutka kada nisu imali političke motive, nisu ni želeli da čuju naše zahteve, ali su se stvari promenile kada su ocenili da je došao trenutak da nas, prosvetne radnike „umire”. Verovali su da će potpisi reprezentativnih sindikata ugasiti „požar” nezadovoljstva u školama, ali se to nije dogodilo, smatra Jevtić.
Revolt zbog premijerovih pretnji
Predstavnici Gradskog odbora Unije u Kragujevcu su odbili da podrže i odluku centrale sindikata o zamrzavanju štrajka, a nekoliko dana pred početak drugog polugođa Unija je u Kragujevcu odlučila o obustavi rada u školama 20. januara.
-Mnoge škole su odlučile da nastave sa protestima i u drugom polugođu. Na sastanku Gradskog odbora Unije u petak, 17.januara, izglasana je dvotrećinskom većinom obustava rada 20. januara. Odlučili smo i da istog dana u 11,30 na Đačkom trgu održimo protest solidarišući se sa studentima, protiv nasilja u društvu i nemilih događaja tokom mirnih protesta studenata prethodnih dana, kaže Jevtić.
Unija je odluku donela, kako je obrazloženo, zato što Vlada nije ispunila obaveze prihvaćene potpisivanjem Protokola 12. oktobra 2023. godine u vezi sa popravljanjem materijalnog položaja zaposlenih u obrazovanju, izmenama zakona koji regulišu bezbednost zaposlenih i učenika u školama i smanjenjem bespotrebne administracije.
– Prema poslednjem obećanju datom predstavnicima reprezentativnih sindikata na pregovorima, ove obaveze biće realizovane sa zakašnjenjem od godinu dana. Možemo li da im verujemo, pitaju iz USPR Kragujevca?
Jevtić ističe da je odluku o obustavi rada „zagrejao” i revolt prosvetara zbog pretnji koje su došle od premijera.
-Ponašanje predsednika Vlade i obraćanje nastavnicima u medijima predstavlja povredu dostojanstva, narušavanje ugleda i ponižavanje svakog prosvetnog radnika, kažu u Uniji.
Podsetimo, početkom januara, kada pregovori sa sindikatima nisu ni bili na vidiku, Vučević je imao „preteće” poruke za prosvetare. Kazao je da nastavnici koji ne budu želeli da predaju, neće više raditi u prosveti, dok će đaci koji ne dolaze na časove dobiti neopravdane izostanke. Saopštio je da škole mora da rade i da oko toga „nema kompromisa”.
– Hoćete da proverite da li je država odlučna, ja vam savetujem da ne proveravate, ali ako želite videćete da će država reagovati. Nećete da radite? Ima ko hoće, ima drugih profesora, poručio je ranije premijer.
Nastavnici stali uz studente
Posle dogovora sa državom, sindikatima se prebacuje da su izneverili očekivanja prosvetnih radnika, a neki kažu da ono što su dobili od države nije proizvod socijalnog dijaloga nego da su se za povećanje od pet odnosno deset posto „ogrebali” o studente.
-Mi smo u septembru krenuli od sindikalnih zahteva, a u međuvremenu, u novembru, sve to je otišlo u drugi plan. Naši zahtevi o materijalnom i profesionalnom položaju i svi drugi zahtevi su ostali u senci tragičnog dogajaja 1. novembra u Novom Sadu. Pokrenuo se društveni aktivizam koji je „nadkrilio” sindikalizam. Istina, problem je ta etička komponenta. Neki danas pitaju da li je korektno da mi na leđima dece „zaradimo” pet ili deset posto. Podsećam, mi smo pregovore o našim zahtevima počeli dosta ranije. Po svemu sudeći, mnogi smatraju da je trebalo da promenimo naše zahteve i tražimo ispunjenje studentskih zahteva. Sindikat ima programska načela u kojima ne stoji da je on revolucionarna organizacija koja se bori za društvene promene, za pravnu državu, nego za bolji materijalni položaj radnika, njihova prava, posebni kolektivni ugovor… Znači, ciljevi sindikata su ograničeni, objašnjava Jevtić.
S druge strane, dodaje, većina zaposlenih u obrazovanju je podržala studente i njihove zahteve.
– Naši članovi učestvuju na svim skupovima podrške studentima koji su suočeni sa svakodnevnim pritiscima i povređivanjima na blokadama i mirnoj borbi za pravedniju i bolju budućnost. Naše članstvo je za potpuni štrajk u školama do daljeg, do ispunjenja studentskih zahteva, navodi Jevtić.
On je ocenio da su naraslo nezadovoljstvo prosvetara i njihova podrška studentima prevazišli sindikate i njihovo delovanje, pa se više ne može govoriti o sindikalnom protestu. Prosvetari sada odluke donose većinom u plenumu, po ugledu na studente u blokadama. Uoči nastavka školske godine, zaposleni su se u svojim kolektivima, u brojnim školama u Kragujevcu, na plenumima, izjasnili da su za potpunu obustavu rada od 20. januara „do daljeg”. Prema nezvaničnim podacima, u Kragujevcu je 20. januara bio obustavljen rad u 26 škola, od kojih je 11 bilo u potpunom štrajku, 15 je u „delimičnoj” obustavi, budući da u njima pojedini zaposleni drže nastavu, a šest škola je radilo normalno. Profesori Prve kragujevačke gimnazije su saopštili da pružaju „apsolutnu podršku protestima studenata do ispunjenja njihovih zahtevaˮ i potpuno obustavili rad od 20. januara. Istakli su i da su nezadovoljni pregovorima sindikalnih organizacija sa Vladom RS i smatraju da je ugrožena bezbednost svih učesnika obrazovno-vaspitnog procesa.
-Obustava rada je naša samostalna odluka, niko nije vršio pritisak na nas, ni đaci, ni studenti, ni roditelji. Jednostavno, studenti su izneli prave razloge zbog čega treba da protestujemo, jer ovo više nije pravna država i mi moramo da se izborimo za pravdu. Nerazrešeni slučaj tragedije u Novom Sadu je kap koja je prelila čašu. Mi smo tu da podržimo studente, naše bivše đake, koje smo učili, a sada oni uče nas, kaže za „Kragujevačke” profesor Prve kragujevačke gimnazije.
Iz Unije SPR Kragujevca kažu da nisu spremni da kao sindikat budu „kišobran” prosvetnim radnicima u štrajku nalazeći načine da ih, „po slovu” zakona, zaštite od evenualnih posledica zbog obustave rada, budući da im se preti prosvetnom inspekcijom.
NA ĐAČKOM TRGU DVA JAVNA ČASA PODRŠKE PROSVETARIMA
Studenti: u ovoj borbi niste sami
Prvi javni čas podrške prosvetnim radnicima održali su u nedelju, 19. januara studenti, srednjoškolci i građani koji su ispunili Đački trg ispred Prve kragujevačke gimnazije.
-Hvala svim prosvetnim radnicima koji su tu, štitimo i mi njih kao što oni štite nas. Ovo je njihova i naša borba za bolje sutra. Moramo da shvatimo da sve zavisi od nas i da moramo da se borimo, poručio je maturant Prve kragujevačke gimnazije Stefan Vuković.
Studenti u blokadi su pismom podrške izrazili zahvalnost učiteljima, nastavnicima i profesorima koji su godinama ulagali trud, rad i strpljenje „kako bismo svi mi, koji smo u vašim klupama sedeli, jednoga dana bili samosvesni, obrazovani i savesni ljudi.”
. Danas za nas ne postoji bolji način da vam se zahvalimo nego da stanemo uz vas dok se suočavate sa raznim vrstama pritisaka. Ne želimo da dozvolimo da iko pokuša da vas odvrati od savesnog obavljanja poziva samo zato što verujete i podržavate sve mlade da misleći kritički postupaju u skladu sa svojim uverenjima, navedeno je u pismu.
Poručili su nastavnicima da u ovoj borbi nisu sami, već da imaju jake saveznike, „sve nas koje ste svojim radom oblikovali”.
Drugi javni čas podrške prosvetarima održan je prvog dana drugog polugođa kada je većina kragujevačkih škola otpočela obustavu rada. Na Đačkom trgu odata je pošta 15-minutnom tišinom stradalima u padu nadstrešnice 1. novembra u Novom Sadu i pročitano pismo podrške studenata u blokadi prosvetnim radnicima.
– Ne postoji drugi način da se preporodimo, osim da hrabro, smelo dignemo glas i jasno stavimo svima do znanja da ćutanje više nije opcija. Mi smo ustali, jer ste nas vi tako učili i vaspitali. Vi ste naši idoli, uzori, heroji i životni učitelji. Vaspitali ste generacije koje ne ćute, bore se i nikada ne odustaju, stoji u pismu.
Piše: Gordana Mirović
