BEZBEDNOST JAVNIH OBJEKATA U GRADU: Pod rizikom 36 zgrada

Rezultati kontrole stanja objekata u javnoj upotrebi u Kragujevcu, koju je obavio Građevinski inspektorat grada i o tome dostavio detaljan izveštaj našoj redakciji, su zabrinjavajući. Od 357 pregledanih zgrada koje koriste školstvo, zdravstvo, dečja zaštita ili su deo putne mreže, 36 ili oko 10 posto su proglašeni za nebezbedne, delimično bezbedne ili urušene.

Od toga za tri objekta je ova inspekcija donela rešenje o zabrani korišćenja, dok je pet zgrada delimično bezbedno, pa ostaje 28 koje su ili nebezbedne ili urušene. Za njihovu dalju sudbinu inspektorat navodi da je provera u toku i o stanju njihove bezbednosti i sigurnosti Građevinski inspektorat će se izjasniti „po okončanju postupka provere.”

Od tri objekta za koje je doneto rešenje o zabrani korišćenja, za „Sokolanu” je stavljena zabrana na ceo objekat. Kod Prve kragujevačke gimnazije ograđen je i zaštićen prilaz na levom i centralnom ulazu, dok je ulaz u zgradu starog Opštinskog suda, zbog oštećenja na fasadi, takođe ograđen metalnom ogradom u širokom frontu.

Ugrožene klinike

Od objekata zdravstva koje pripadaju Univerzitetskom kliničkom centru najugroženija je Klinika za neurologiju i inspekcija predlaže njeno zatvaranje. Zgrada ima upotrebnu dozvolu, ali je usled prirodnog sleganja terena došlo do sleganja podne ploče Odeljenja za šlog, pucanja spoljnih zidova zgrade, kao i odvajanja unutrašnje grede od zidova, usled čega je je došlo do vidljivih pukotina. Na velikim površinama krova prisutna je korozija i oštećenja, pa je potrebno uraditi sanaciju krovnog pokrivača sa okapnicom, navodi inspektorat.

Za objekat Službe za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju pri UKC-u u kome se sprat više ne koristi, inspektorat navodi da treba zatvoriti ceo objekat. Ovde je kontrola pokazala da je krov više puta popravljan i da je postao porozan. Voda je vremenom natapala karatavan što je dovelo do otpadanja delova tavanice i maltera. Došlo je do sleganja objekta na više mesta, elektroinstalacije i osvetljenje u celom objektu nisu bezbedni, kaže se u izveštaju.

Treći objekat UKC-a za koji se predlaže zatvaranje u celini je Dnevna psihijatrijska bolnica, koja je građena odavno, pre donošenja propisa o izgradnji koji su sada na snazi. Opis stanja je sličan onom u takozvanom „RH centru”, jer se pominje prokišnjavanje i natapanje karatavana, kao i sleganje objekta koje je izazvalo pukotine na zidovima i oko prozora, a elektroinstalacije nisu bezbedne. Inspektorat podvlači da se objekat svakodnevno koristi za rad sa pacijentima, a pored zalaganja za njegovo zatvaranje napominje i da je on predviđen za rušenje zbog izgradnje novog objekta.

Tri zgrade u kojima su smeštene klinike UKC inspekcija je proglasila za delimično bezbedne i navela razloge, kao i predloge i mere koje treba preduzeti. Tu su Klinika za urologiju i Klinika za nefrologiju i dijalizu koje se nalaze u istoj zgradi bez upotrebne dozvole, za koju inspekcija predlaže zatvaranje i obezbeđenje terase.

Kod ove zgrade pregledom je utvrđeno da je zbog starosti i neodržavanja došlo do sleganja i pucanja spoljnih zidova, otpadanja delova fasade, kao i terase koja se proteže celom dužinom objekta. Na velikim površinama krova prisutna je korozija, pa treba uraditi sanaciju krovnog pokrivača, predlog je inspektorata.

Kod Klinike za pedijatriju UKC-a, poznate kao „Dečije odeljenje”, gde je u pitanju ograda sa prizemljem i tri sprata, inspekcija konstatuje da je ona delimično bezbedna, a da se podrumske prostorije zatvaraju. Ovde je uočeno mnogo problema zbog čega se traži hitna sanacija celog objekta, krovnog pokrivača sa okapnicama, olucima i plafona u celom objektu. U podrumskom hodniku je došlo do oštećenja na malteru na plafonu, a veliki problem je dotrajalost vodovodnih i grejnih instalacija i njihova blizina elektroinstalacijama i glavnom razvodnom ormanu, piše u izveštaju inspekcije.

Na kraju, među klinikama UKC-a koje su na spisku delimično bezbednih je Klinika za pulmologiju koja nema građevinsku dozvolu, a nalazi se na staroj izdvojenoj lokaciji kod „Šarene pijace” u Ulici dr Bore Evtova. Ovde inspekcija traži zatvaranje dela objekta koji se koristi kao službeni deo.

Ovde je zapaženo sleganje objekta koje je uzrokovalo pojavu pukotina na zidovima, zbog čega elektroinstalacije, kao i osvetljenje u celom objektu nisu bezbedni. Napominje se da služba i dalje koristi objekat za svakodnevni rad sa pacijentima.

Kod zgrada zdravstva koje nisu deo UKC-a navodi se da je centralni Dečji dispanzer Doma zdravlja bezbedan, ali da je njegov ulaz nebezbedan, bez navođenja razloga.

I škole na listi

Od objekata osnovnog obrazovanja na listi nebezbednih našlo se devet, od kojih su neki iseljeni i nisu više u upotrebi. Zgrada Osnovne škole „Đura Jakšić” od 137 kvadrata, koja ima upotrebnu dozvolu, nije bezbedna jer ima pukotina i denivelisana je. Kod Osnovne škole „Natalija Nana Nedeljković” na spisku nebezbednih su tri objekta površine 400 kvadrata, 217 kvadrata i 195 kvadrata, od kojih samo poslednji ima upotrebnu dozvolu, a kod prvog se navodi da treba izmeniti krovnu konstrukciju, dok se kod drugog i trećeg mora menjati krovni pokrivač.

Još pet osnovnih škola je nebezbedno, ali su one iseljene ili urušene. To su istureno odeljenje OŠ „Dragiša Luković Španac” u Baljkovcu, gde je stari deo škole urušen, kao i ŠOSO „Vukašin Marković” čiji je objekat od 709 kvadrata u Ulici Božane Prpić zbog nebezbednosti iseljen. U isto vreme dva isturena odeljenja Osnovne škole „Julijana Ćatić” u Stragarima u Ramaći i Ugljarevcu zbog nebezbednosti su iseljeni, a sama matična škola u Stragarima nema đaka.

Od zgrada mesnih zajednica i kancelarija koje pripadaju lokalnoj samoupravi najviše je onih koje su praktično napuštene i zbog neodržavanja su sve nebezbedne, dok je među njima većina sama počela da se urušava.
Ovih zgrada ima 13 i prva na spisku je MZ Botunje, koja nema dozvolu za gradnju, deo objekta je urušen, a inspekcija navodi da je potrebna rekonstrukcija celog objekta koji se delimično koristi. Objekat MZ Bukorovac je nebezbedan i inspekcija nalazi da je potrebna rekonstrukcija celog krova, uz napomenu da je nedavno urađena samo jedna kancelarija, ali je ceo krov u veoma lošem stanju.

Za zgradu MZ Dobrača se navodi da je, kao i ostali sa liste nebezbedan, uz napomenu da je sklon urušavanju i da je započet pre više od 20 godina, da su urađeni samo zidarski radovi, a nije urađena krovna ploča, te su zidovi skloni urušavanju. Objekat MZ Erdeč je urušen, a onaj koji je pripadao MZ „1. maj” u Ulici Svetozara Markovića je izgoreo i prostor je raščišćen, kaže se u izveštaju.

Za zgradu MZ Novi Milanovac piše da je nebezbedan i da je potrebna rekonstrukcija celog krova, jer zbog starosti prokišnjava na više mesta, a predlaže se i rekonstrukcija fasade i učvršćivanje temelja.

Za objekat MZ Vlakča koji nema dozvolu za izgradnju kaže se da je nebezbedan, a u opisu stanja dodaje se da je u katastrofalnom stanju, da je deo objekta urušen i da postoji opasnost od daljeg urušavanja, te nije za dalje korišćenje.

Navodi se dalje da je poslovna zgrada pri Mesnoj kancelariji Velike Pčelice nebezbedna i da postoji opasnost od urušavanja, dok se za poslovnu zgradu pri MZ „Pivara” u Kosovskoj ulici, podignutu bez dozvole, navodi da je urušene unutrašnjosti i da nije za korišćenje. Za Mesnu zajednicu u Gornjoj Sabanti sa liste nebezbednih, po oceni inspekcije, potrebna je rekonstrukcija trema iznad podruma jer se koristi svakodnevno kao ulaz u prodavnicu i u veoma je lošem stanju.

Sa ostalim objektima mesnih zajednica u selima, na periferiji i u samom gradu, ista meta, isto odstojanje, ili konkretnije, gotovo isti problemi zbog decenijskog neodržavanja. Tako je zgrada MZ Male Pčelice, izgrađena bez dozvole, sa delimičnpo urušenim krovom, a inspekcija je utvrdila da je potrebna rekonstrukcija celog krova jer je i ostatak u veoma lošem stanju. Dom kulture pri Mesnoj kancelariji u Masloševu nebezbedan je i po nalazu inspekcije unutrašnjost objekta je urušena i ostali su spoljašnji zidovi čija je stabilnost dovedena u pitanje. Objekat se nalazi u blizini škole tako da predstavlja veliku opasnost, upozorava inspekcija. Najzad, na listi nebezbednih objekata je stambeno-poslovna zgrada pri MZ Opornica, gde je unutrašnjost objekta urušena, a konstrukcija i stabilnost dovedeni u pitanje.

Spisak objekata koji nisu bezbedni upotpunjavaju dva iz oblasti dečje zaštite, pri čemu je jedan još pre godinu dana zatvoren i raseljen, a reč je o Ustanovi za decu „Leptirić” u Karađorđevoj 22. Druga zgrada čiju stabilnost treba rešavati jeste Ustanova za decu „Bubamara” od 764 kvadrata. Tu inspekcija navodi da je došlo do pukotina na unutrašnjim zidovima i sleganja dela objekta u proseku za 10 centimetara, čiji razlog treba utvrditi.

Nadvožnjak sa mnogo oštećenja

Konačno, izveštaj Građevinskog inspektorata bavi se i problemima dva objekta saobraćajne mreže grada, pri čemu je Pešački most ka Biznis inovacionom centru (Stara „Zastavina” ambulanta), okarakterisao kao nebezbedan, a nadvožnjak u Ulici Jovana Ristića kao delimično bezbedan.

Za Pešački most izgrađen 1927. godine, koji je jedan od simbola grada i deo Miloševog venca, navodi se da je donji glavni nosač oštećene armature, odnosno da je istrulela armatura na oba glavna nosača, kao i da je zbog toga došlo do oštećenja poprečnih nosača.

Nadvožnjak u Ulici Jovana Ristića proglašen je delimično bezbednim, ali njegova oštećenja su ozbiljna. Napisano je da je betonski venac oštećen, a na glavnom nosaču korodirala armatura. Postoje delovi glavnih nosača skloni padu. Velike su pukotine na stubovima, korodirala je armatura. Prilazi pešačkim stazama su u lošem stanju, kaže se u izveštaju inspekcije.

Posle objavljivanja ovog izveštaja svakako da je velika neizvesnost šta će biti sa javnim zgradama koje su proglašene nebezbednim ili delimično bezbednim, a nisu izbačene iz upotrebe. Posebno se to odnosi na one zgrade gde se leče deca i građani, gde radi obdanište, obavlja se javni saobraćaj, i razni poslovi po mesnim zajednicama. Odgovor koji je dala inspekcija je da je provera i dalje u toku, a inspektorat će se izjasniti po okončanju postupka provere. Nadamo se da se na ovu proveru neće dugo čekati.

Piše: Miloš Pantić