Prošlog petka Udruženje za zaštitu potrošača „Efektiva” pozvalo je građane na bojkot velikih trgovinskih lanaca u Srbiji zbog cena hrane koje su, kako navode, najviše u Evropi. Bojkot se odnosio na trgovine lanaca Delez, Merkator, Lidl, Univereksport i Dis. Cilj je bio da se ukaže na nezadovoljstvo i izvrši pritisak na trgovce.
Međutim, ni posle nekoliko dana (do utorka na dan zaključenja ovih novina), nisu stigli zvanični rezultati Poreske uprave, iako je ministar finansija Siniša Mali čvrsto obećao Dejanu Gavriloviću, predsedniku Udruženja, da će do utorka dobiti tražene podatke.
Prema saznanjima do kojih se došlo, marketi su toga dana bili značajno prazni, što su potrošači ponegde zabeležili mobilnim telefonima, a trgovci su insajderski javljali da su im pazari upola manji nego prethodnog dana. Sudeći po tome, procenjuje se da bi rezultati bojkota mogli biti isti kao i u Hrvatskoj i Crnoj Gori, gde su, takođe, bojkotovani neki trgovinski lanci. Za razliku od ovdašnjih poreznika, tamošnji su već narednog dana obavestili javnost da je na dan bojkota ukupan broj izdatih računa bio manji za 44 odsto nego istog dana u nedelji pre toga, a da je promet opao za 53 odsto. Odmah iza toga reagovala je hrvatska vlada, koja je uzgred podržala bojkot, ograničivši cene 70 proizvoda koje smatraju neophodnim. Isto tako, neki trgovinski lanci su posle prvog dana bojkota smanjili cene 250 proizvoda koji nisu obuhvaćeni odlukom Vlade.
Kod nas je sve bilo obrnuto. Ministar finansija je izjavio da ne podržava bojkot, Poreska uprava ne obaveštava o prometu na dan bojkota, dok svi ostali „mudro” ćute, a nacionalne televizije su preplavljene reklamama o akcijama u velikim trgovinskim lancima, koje su samo redovan marketinški potez.
– Akcije i popusti ne znače da smo uspeli i nije ideja da se ovo pretvori u popuste, nego u obaranje cena i marže, to je jedini rezultat. Sve ostalo je zamazivanje očiju, kaže Dejan Gavrilović iz „Efektive”.
On dodaje da je smisao bojkota pravljenje finansijske štete najvećim trgovcima, a reuzultat će doći ako veliki deo potrošača makar privremeno pronađe alternativu u manjim prodavnicama.
Gavrilović napominje da je ovo bio samo bojkot upozorenja, da se pošalje poruka šta može da se uradi, da se pokaže da su ljudi nezadovoljni. Ukoliko za dva-tri dana ne bude nikakvih reakcija, uslediće radikalniji potez.
– Biće upućen javni poziv na dogovor o realnim i nižim cenama u marketima, a ako se relevantne institucije i sami trgovinski lanci ne odazovu, sledi novi i još jači bojkot, poručuje Gavrilović.
Akcija dobro prošla
I u Organizaciji za zaštitu potrošača u Kragujevcu kažu da je akcija dobro prošla i da su ljudi reagovali, što se moglo videti po društvenim mrežama, gde su deljeni snimci iz marketa u različitim delovima grada, iz anketa koje su rađene na ulicama sa potrošačima, što govori da je akcija apsolutno podržana.
– Ovo je u stvari bio potrošački ispit zrelosti, način da utvrdimo i razumemo koliko sami možemo da pokrenemo neke stvari i koliko se čitava ekonomija bazira na potrošačima. Godinama pričamo kako je u drugim zemljama sve moguće, a kod nas nije. Ovo je nekakvo buđenje svesti, jer mi uvek kaskamo za razvijenim svetom. Čak i da nije bilo bogzna kakvog efekta, ovo je iznad svega jedna neverovatna poruka marketima da nećemo kupovati kod njih ako ne snize cene proizvoda, kaže Zoran Nikolić, predsednik Organizacije potrošača u Kragujevcu.
Gde ćemo kupovati, to je naša stvar, dodaje, a možda neki proizvod više nećemo ni kupovati. Jer mnogi su navikli na neki određeni brend proizvoda, ali ništa se neće desiti ako kupe nešto drugo.
Nikolić naglašava još jednu bitnu činjenicu, a to je da je tržište Srbije hermetički zatvoreno. Bez obzira što „na papiru” vlada tržišna ekonomija u Srbiji nije otvoren ni jedan od top deset evropskih marketa.
– To što imamo je samo privod konkurencije i pitanje koje otvoreno postavljamo velikim marketima je – zašto ne dođete u Srbiju? Očigledno da tu postoji nešto što mi ne znamo. Da li je reč o nekakvom dogovoru ili saradnji velikih marketa i države, nije poznato, ali je jasno da njih troje, četvoro, koliko ih ima, lako mogu da se dogovore. Takođe, imamo samo jednog uvoznika za najpoznatiji brend za negu koji je „stavio šapu” na to i drži monopol, pa nije čudo da su ti proizvodi ovde toliko skupi, objašnjava Nikolić.
Hrana mora da bude jeftina
– Ako trgovci ne shvate da ove cene ne vode ničemu, onda će početi značajan odliv kapitala i PDV-a, jer će se ljudi sami snalaziti. Tako, na primer, veliki broj ljudi koji žive u pograničnim delovima zemlje, naročito na granici sa Makedonijom i BIH odlaze tamo i kupuju gorivo 30 do 40 posto jeftinije nego kod nas. Tako će biti i sa drugom robom, misli naš sagovornik.
Kada se govori o akcijskim cenama, što ne znači da su one najpovoljnije, pre svega deluje tužno kada se vidi da pola Srbije kupuje hranu na akciji. To je poražavajuće i potvrđuje da je pola Srbije siromašno i da nema para ni za hranu.
– Te akcije, generalno, nisu ni osmišljene za tu kategoriju namirnica, zna se šta može da bude na akcijama, ali hrana ne sme i ne može. Ona mora da bude dostupna. Pri tome se ne govori o luksuznim varijantama o kavijarima i pršutama, nego o tome da običan čovek mora da ima mogućnost da kupi osnovne životne namirnice, a ne da čeka akcije. Da li to znači da neće kupiti ako nema akcija, pita se Nikolić.
I on očekuje da će Poreska uprava uskoro objaviti podatke koliko je bilo računa i koliki je bio promet toga dana, a oni mogu bukvalno „klikom” na dugme da vide koliki je promet bio u trgovinama na malo. To će potvrditi koliko su potrošači bili uspešni, ali i bez toga jasno je da bilo odjeka.
– Bojim se da nam je strpljenje na izmaku i da nam treba mnogo snage, volje i nerava za ovo. Šta ćemo ako niko ne popusti, a moramo da se prehranimo. Nemamo neki drugi izbor, u mnogim mestima ne postoji alternativa. Osim toga, mnogi veliki marketi su zaokružili proces proizvodnje „od njive do trpeze”, ne može im niko ništa i to je ono što dodatno stvara komplikacije. Zato mogu da diktiraju uslove i zato mislim da smo u nezavidnoj poziciji, kaže Zoran Nikolić.
On napominje da za razliku od komšija u Hrvatskoj, ovde nije bilo podrške državno vrha, što ruku na srce, u ovom trenutku ništa i ne znači i možda je i bolje što je nije bilo.
Po svemu sudeći, na krilima studentskih protesta, ta energija se prelila na potrošački bojkot i ljudi su shvatili da postoji još neki segment društva gde bar može da se pokuša da se naprave promene.
– Nadam se da su ljudi razumeli da moraju drugačije da se postave, ali ponoviću – za efekte bojkota nije dovoljan samo jedan dan, mora mnogo toga da se promeni. Pre svega mora da se tržište otvori. Tek kada kod nas budu otvoreni marketi kojih sada nema, znaćemo da se nešto promenilo. Mi sada imamo samo privid tržišne ekonomije, tvrdi Nikolić.
Postoji sumnja da trgovine u Srbiji imaju velike parafiskalne namete, jer nemoguće je da je cena istog proizvoda kod nas 40 posto veća nego u Hrvatskoj. Zbog toga je pokrenut postupak kod Komisje za zaštitu konkurencije, ali jako je teško boriti se „sa vetenjačama”.
Nikolić podseća na svojevremni bojkot prilikom enormnog poskupljenja goriva. Bilo je određenog efekta, pošto je država ograničila cene i nije dozvolila „divljanje” koje je tada vladalo.
Šta će biti sledeće?
Nikolić misli da treba sačekati da Poreska uprava da podatke o efektima ovog bojkota, što će mnogima dati vetar u leđa, a predlog iz Hrvatske sa sedam dana bojkota je vrlo značajan. Videćemo šta će oni da urade, ali i kod nas treba nešto da se preduzme, ništa nije gotovo, zaključuju u Organizaciji potrošača u Kragujevcu.
Piše: Gordana Božić
