Vest da u Kragujevcu ima 36 nebezbednih javnih objekata od ukupno 357 pregledanih zabrinula je građane jer su te zgrade u svakodnevnoj upotrebi u školstvu, zdravstvu i drugim javnom službama. Javnost je očekivala kako će na te podatke reagovati gradska vlast i koje će mere preduzeti da bi se bezbednost onih objekata koji su i dalje u javnom korišćenju podigla na viši nivo i smanjila opasnost.
Podaci su objavljeni u našem listu pre dve nedelje nakon što je Građevinski inspektorat grada obavio kontrolu posle nesreće u Novom Sadu. U izveštaju inspekcije se navodi da je od 36 nebezbednih objekata njih pet delimično bezbedno, osam urušeno ili sklono rušenju i 23 nebezbedno, od kojih su tri zabranjena za korišćenje.
Od tri zabranjena objekta samo je kod jednog stavljena zabrana korišćenja cele zgrade, a to je „Sokolana”, dok je kod dva objekta zabranjen za korišćenje glavni ulaz i adekvatno obeležen i zatvoren, što je slučaj sa zgradom Opštinskog suda (stari sud), ili delimično zatvoren prilaz ulazu (Prva kragujevačka gimnazija).
Sužena tema
U odgovoru na pitanje šta grad planira da učini član Gradskog veća za investicije i upravljanje projektima Aleksandar Milošević govori samo o tri zgrade na koje je stavljena zabrana korišćenja, dok se na ostale objekte navedene u pitanjima naše redakcije ne osvrće, bez obrazloženja zašto.
Tako je izostao odgovor kakav je plan za objekte Klinike za neurologiju, Dnevne psihijatrijske bolnice i Centra ze rehabilitaciju, za koje koimisija predlaže da ih treba zatvoriti, za obdanište „Bubamara”, za koje se konstatuje da je nebezbedno, kao i za dve osnovne škole, „Đura Jakšić” i „Natalija Nana Nadeljković”.
Što se odgovora za tri zatvorena objekta tiče, oni su iscrpni i tu se vidi hitnost u preduzimanju mera. Za fasadu na Gradskoj kući (zgrada suda) na Trgu Vojvode Putnika, piše da je naloženo sprovođenje hitnih mera za otklanjanje opasnosti, stavljena je zaštitna ograda, upućen zahtev za dostavljanje ponude za izradu plana za otklanjanje opasnosti, a da bi se dobila ponuda potrebno je postavljanje skele da bi se utvrdila količina delova fasade koji se uklanjaju.
Za zgradu „Sokolane” navodi se da je za izradu projekta sanacije zadužen Zavod za zaštitu spomenika kluture Kragujevac, koji je započeo rad na tome. Nakon završetka projekta sledi korak dobijanja dozvole za izvođenje radova, za koju moraju da budu rešeni imovinsko pravni odnosi, pošto se objekat vodi na Republiku Srbiju. Za sanaciju objekta grad je konkurisao kod Ministarstva kulture za učešće od 25 miliona dinara, dok bi grad obezbedio iz budžeta 37 miliona. Inače, vrednost kompletne sanacije po projektu Zavoda je 192 miliona dinara, piše u odgovoru gradskog većnika.
Odgovor za Prvu kragujevačku gimnaziju je najkraći i navodi se da JP Urbanizam Kragujevac radi projekat sanacije, na osnovu kojeg će se pribaviti potrebno rešenje o odobrenju za izvođenje radova.
Faktor vreme
Gradska vlast nas ovako škrtim odgovorom ostavlja u nedoumici da li to znači da ništa neće preduzeti sa nebezbednim objektima u zdravstvu, školstvu i dečjoj zaštiti, ali je pitanje koji su razlozi za to. Da li je možda za neke od ovih zgrada nadležna Republika koju ovom prilikom ne pominju, možda da nekog u Beogradu ne bi ljutili u ovim „teškim vremenima”, iako je teško da postoji nešto preče od zaštite građana.
Dragan Vasiljević, građevinski inženjer u penziji, koji je započeo radnu karijeru u „Zastava inženjeringu”, a potom nastavio da radi kao privatni projektant čija je oblast statika zgrada, kaže da je izveštaj građevinskog inspektorata Kragujevca dobar, kvalitetan, ali da je kod nekih objekata trebalo da bide detaljaniji sa više predloga kako rešiti situaciju.
To se, po njemu, odnosi na one objekte gde se inspekcija izjasnila da ih treba zatvoriti, kao, na primer, Klinika za neurologiju. Za ovaj objekat se navodi da je došlo do sleganja podne ploče i odvajanja unutrašnje grede od zidova, usled čega je došlo do pukotina na oba sprata.
– Ovaj objekat može da se rekonstruiše. Treba da se poruši postojeća greda i da se izgradi nova. To je ozbiljna stvar kada se odvoji unutrašnja greda jer je ovom objektu potpuno ugrožena stabilnost, kaže Veljković.
On smatra da je inspekcija trebalo kod ovakvih slučajeva da oroči mere i da navede da se rekonstrukcija mora obaviti u roku od mesec dana. Za takozvani RH centar, koji takođe pripada Univerzitetskom kliničkom centru Veljković kaže da su ispucali zidovi i popucali prozori i da je ta zgrada pod znakom pitanja. Ona, po ovom inženjeru, ne treba ni da se rekonstruiše, nego da se ruši.
Po izveštaju inspekcije kod ovog objekta je voda dugo natapala karatavan, što je dovelo do otpadanja delova tavanice i maltera. Došlo je do sleganja objekta na više mesta, sprat se više ne koristi, elektroinstalacije nisu više bezbedne. Treba dodati da se inspekcija zalaže da se pored sprata zatvori ceo objekat.
Veljković smatra da je do sleganja delova RH centra dovelo prokišnjavanje koje je punilo vodom podrum zgrade, a pošto krov nije obnovljen voda je izazvala sleganje.
On smatra da i Dnevnu bolnicu za psihijatriju, za koju inspekcija predlaže zatvaranje, treba porušiti jer je građena posle Drugog svetskog rata po standardima koji više nisu po merilima prihvaćenim za bezbednost po današnjim pravilima. Inače, taj je objekat predviđen za rušenje zbog izgradnje novog objekta (Rekonstrukcija UKC), ali se ne zna koje godine će to biti.
Kad je reč o zgradama koje su u nadležnosti gradske vlasti nebezbednom je inspekcija proglasila zgradu obdaništa „Bubamara” koja nema građevinsku dozvolu i na njoj je došlo do pukotina na unutrašnjim zidovima i sleganja objekta u proseku od deset centimetara, čiji razlog treba utvrditi, kako je navedeno u obrazloženju inspektora.
Inženjer Veljković smatra da bi ovaj objekat, pošto je prizeman, mogao na neki način da se sanira i da ostane u funkciji. Po njemu, zidani objekti su vrlo specifični i mogu da podnesu razne deformacije i ostanu u upotrebi. Dobro podnose i seizmičke uticaje. Tako, po Veljkoviću, sleganje zidova kod zidanih zgrada nije toliko opasno, dok je sleganje kod skeletnih betonskih konstrukcija nedozvoljeno. Inspekcija je ovde naglasila da treba ispitati razloge sleganja tla, a Veljković dodaje – ne samo utvrditi nego i sanirati i ostaviti ga u funkciji.
Ono što se primećuje u izveštaju inspekcije je da se kod ovog objekta nigde ne pominje hitnost mera s obzirom da tu borave deca. Inženjer Veljković takođe primećuje da u celom izveštaju nedostaje funkcija vremena, odnosno navođenje rokova do kada treba nešto uraditi.
U samom izveštaju se u jednom delu konstatuje da su od 36 nebezbednih zgrada zatvorene tri, a da je „provera ostalih objekata u toku i o stanju njihove bezbednosti i sigurnosti će se Građevinski inspektorat izjasniti po okončanju postupka provere”. Dokle će ona trajati nema naznaka i ostaje da se čeka na njen rezultat. Da li će provera doneti rokove koji nedostaju i zabraniti možda još neki objekat. Sve su to sada nepoznanice.
– Ja bih ubacio u izveštaj vreme u funkciji svega toga. Neurologija – odmah. Škola „Đura Jakšić”, gde je objekat denivelisan i ima sleganja, možda bi trebalo još jednom da izađu, ali sa rokovima. Obdanište „Buba Mara”, pustiti da radi, ali u roku od mesec dana rekonstrukcija. Za taj objekat konkretno treba da izađe posebna ili proširena komisija i da se utvrdi tačno kako je došlo do pucanja. Za školu „Natalija Nana Nedeljković”, gde je utvrđeno da su nebezbedne tri zgrade i da treba rekonstruisati krov, pre sam za kompletno rušenje, nego za popravku, jer su stari objekti, navodi Veljković.
Ako imamo dilemu koji od javnih, a rizičnih objekata, su u nadležnosti grada, a za koje je odgovorna država, treba reći da su u izveštaju navedeni objekti mesnih zajednica koji su u najgorem stanju, urušeni ili skloni padu i nebezbedni, a za njih u odgovoru gradskog većnika Miloševića nije bilo mesta.
To su zgrade lokalne samouprave u Botunju (deo urušen), Bukorovac, nebezbedna, Dobrača, nebezbedna, sklona urušavanju, Erdeč, urušena, Novi Milanovac, nebezbedna, Vlakča, deo objekta urušen, Velike Pčelice, nebezbedna, Pivara, urušen, Gornja Sabanta, nebezbedan, Male Pčelice, deo krova urušen, Masloševo, urušen, Opornica, urušeno.
Za one objekte koji su delimično urušeni naglašava se opasnost od potpunog urušavanja, a kod zgrada u Masloševu, Gornjoj Sabanti podvlači se ugroženost đaka i meštana. Da li je gradska uprava shvatila ozbiljnost ovih slučajeva za koje nema dileme o njenoj nadležnosti.
Kao poseban primer ističe se opis stanja nadvožnjaka u Ulici Jovana Ristića, za koji je takođe navedeno da je javna svojina grada Kragujevca, gde je navedeno da su uočene velike pukotine na stubovima i veliko oštećenje stuba, a označen je kao delimično nebezbedan. Pored ovog drumsko pešačkog mosta pregledan je i pešački most na Lepenici, kod nekadašnje „Zastavine ambulante”, izgrađen 1927. godine, jedan od simbola grada. I on je javna svojina grada i kod njega ima oštećenja, jer je donji glavni nosač oštećene armature, a ima i oštećenja poprečnih nosača.
Da li će grad izaći sa merama i rokovima i za ove vitalne objekte, a da bi morao što pre to da uradi najveća pouka je nesreća u Novom Sadu.
Piše: Miloš Pantić
